Šurbatović: Počeo je lov na punu kasu FSS! Zaradili smo 11.853.364 dolara, na premije otišlo 5.161.429

Donedavno najbliži saradnici, sada žestoki rivali. Novica Tončev traži ostavku Jovana Šurbatovića sa mesta generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije zbog navodnog rasipanja tokom Svetskog prvenstva u Kataru. Šurbatović odgovara: sve je to zbog izbora u FSS i činjenice da Tončev više neće biti član Izvršnog odbora, jer se, kako kaže gensek FSS, aktuelno rukovodstvo obračunalo sa ljudima koji su nameštali utakmice.

Prvo, što se tiče para i rasipanja, Šurbatović iznosi precizne podatke i kaže da je FSS od Fife zaradio 10.815.000 dolara, a od sponzora Saveza – među kojima je i kompanija Mozzart – na osnovu bonusa i kratkoročnih aranžmana dobio još 1.038.364. Sve skupa dakle, 11.853.364 dolara.

A kako se trošilo?

“Najveći deo troškova (5.161.429 dolara) ide na premije za igrače, stručni štab i selektora, koji su i najzaslužniji za uspeh. I to prema Sporazumu koji je potpisan sa igračima pre početka kvalifikacija, dakle godinu i po dana pre SP. Odluke o visini premija (ne samo za SP) uvek su donošene na sednicama IO. Taj novac je pošteno zarađen, a podeljen onako kao su igrači odlučili. Savez se tu nije mešao. Moram da naglasim da je u tom trenutku malo ko verovao u plasman. Dok nas je selektor uveravao da ćemo se sigurno kvalifikovati i davao čvrsta obećanja, mnogi su pisali da je to nemoguća misija. I mi u savezu, u trenucima velike krize i ostavke predsednika, bili smo spremni da pristanemo da 100% premije damo igračima samo da ostvare ono što je selektor veoma hrabro postavio kao cilj. Budimo pošteni. Da li je iko tada verovao da ćemo biti među 32 najuspešnije ekipe na svetu? Samo retki. I njima sva čast. Igrali smo pred praznim tribinama u Beogradu. Da li se iko danas pita koliki bi bili troškovi kvalifikacija da se nismo plasirali? Koliki bi bio gubitak za savez? Još smo u izborima, logično je da je krenuo lov na kasu koja je puna“.

Posebno se osvrnuo Šurbatović na troškove oko puta u Katar, jer se po nekim medijima spekulisalo da je u Dohu na račun Saveza putovalo previše ljudi, dok su računali bili frizirani. Kategorički demanti stiže sa Terazija.

“Najpre, nije bilo delegacije. Nije bilo turizma. Sa igračima i stručnim štabom putovali smo samo Nenad Bjeković i ja, kao zamenik predsednika i generalni sekretar. I niko više, o čemu svedoče fotografije sa Aerodroma Beograd. Ili iz Maname, Dohe… Setimo se kako smo otišli. U tom trenutku nismo imali rukovodstvo. Pojedini članovi ‘starog’saziva IO su bili u Kataru, ali svi o svom trošku. Znali smo da su troškovi u Kataru enormno veliki, trudili smo se da ih svedemo na minimum. Tako je i bilo”.

Prvo o hotelu, najvećem trošku…

“Imali smo privilegiju da među prvima biramo hotel i izabrali najbolju opciju i po ceni i po lokaciji. Van grada, sa posebnim delom za igrače i stručni štab koji je bio potpuno izolovan od drugih gostiju i sa 24 časovnim policijskim nadzorom. Poseban ulaz u hotel, posebni liftovi. Igrači su imali mir, uprkos društvenim mrežama na kojima se svašta pisalo. Troškovi smeštaja i ishrane za 16 plus dana (tehnički tim je došao dosta ranije, a vratio se kasnije) u Dohi (908.581,32 plus 170.259,85 dolara) su bili izuzetno visoki za naše uslove, ali tu nije bilo boljih izbora. S obzirom da je FIFA opredelila 1.500.000 miliona dolara za troškove priprema, a da smo mi potrošili 161.292,82 dolara za organizaciju utakmice i priprema u Bahreinu (to je bila najbolja ponuda, na tom tržištu niko nije bio spreman da vam plati sve troškove), to smo ove troškove pokrili iz sredstava za pripreme. Napominjem da su neki savezi plaćali samo za eksluzivitet sale za ručavanje 10.000 dolara dnevno”.

Idemo dalje – prevoz.

“Što se tiče avio prevoza, leteli smo čarterima Er Srbije sa kojom imamo ugovor na relacijama Beograd-Bahrein (134.925 usd) i Doha-Beograd (150.184 usd). Od Maname do Dohe smo leteli preko FIFA Air Charter Service kompanijom Salam Air iz Omana (54.750 dolara). U svim slučajevima sprovedene su predviđene procedure prikupljanja ponuda. Drugi, inostrani operateri bili su znatno skuplji od Er Srbije, dok u slučaju izbora operatera za let iz Bahreina druge ponude su bile čak 104.000 i 126.000 dolara! U uslovima velikih poremećaja na avio tržištu, ponašali smo se krajnje racionalno”.

(©MN Press)

Što se tiče ostalih troškova…

“Manji deo troškova išao je na pokrivanje pojedninačnih karata za okupljanje fudbalera, kao i odlaske tim menadžera, kuvara, menadžera organizacije događaja, PR, bezbednosti, marketinga na radionice i inspekcije tokom godine u Katar. Ukupni troškovi su iznosili 422.895,50 dolara, do je FIFA refundirala 315.000 dolara za troškove avio prevoza. Svi ostali troškovi su u iznosima od 20.000 do 50.000 dolara (troškovi špedicije, otpreme i vraćanja sportske opreme, keteringa za svlačionice i medija centar, zakup autobusa, putno i zdravstveno osiguranje, PCR testovi, dodatni prtljag, medicinska oprema, lekovi, laboratorijske usluge, troškovi marketinga, brendiranje, zakup satelita, obaveze prema sponzorima…) za šta postoji uredna dokumentacija“.

Šurbatović pun optimizma i kada priča o onome što je viđeno na terenu, iako je Srbija ispala već u grupi.

“Interesantno je da smo imali možda i najveću podršku navijača od svih evropskih selekcija. Na svakoj utakmici naš državni tim bodrilo je 5.000 do 6.000 navijača. Ljudi su verovali u ovaj tim, hvala im na velikoj podršci. Pružali su je i nakon poraza. Stvorena je velika euforija, svi smo očekivali da ovaj tim napravi nešto veliko. Mi smo bili čvrsto na zemlji i nismo je svojim izjavama podgrevali. Nažalost, kockice se ovaj put nisu složile, ali hoće uskoro, u to budite sigurni. Nije Arsen Venger slučajno najavio veliki uspeh na predstojećem EP, na koje se najpre valja kvalifikovati. Brzo smo zaboravili gde smo bili posle poraza od Škotske i pre dolaska Piksija… Zar smo već zaboravili šta je sve Piksi uradio zajedno sa igračima za samo godinu i po dana? Od dva poraza pravimo tragediju, od jedne pobede upadamo u euforiju, neumerenost je naša osobina. Moramo biti čvrsto na zemlji kada pobeđujemo i dostojanstveni kada gubimo i uvek svesni svoje snage. Pred ovim igračima je još mnogo velikih pobeda“.

(©MN Press)

Na kraju, o samom Tončevu. Ne baš biranim rečima…

“Kritika je uvek dobrodošla, i sami smo bili više nego kritični. Međutim, veoma je važno ko kritikuje. Ko nas to napada? Ličnosti od integriteta ili kažnjavani sportski radnici? Zanimljivo je da nas hvale Čeferin i njegovi najbliži saradnici, baš kao i Infantino i njegove kolege, a u isto vreme sumnjivi tipovi pokušavaju da insinuacijama i neistinama diskredituju rad saveza i povuku nas u mulj u kojem su godinama plivali. Očekivano, s obzirom da smo još uvek u izborima. Ovde je, zapravo, reč o pokušaju kladioničara da uzvrate udarac koji smo im zadali pre dve godine. Vapaj poraženih koji su doživeli fijasko na tim istim izborima. I ništa sem toga. Do pre dve godine smo bili rekorderi po broju prijava UEFA za nameštanje utakmica. Dve godine toga više nema. Znaju ljudi koji klubovi su imali i po desetine prijava i još bolje znaju zašto toga nema sada. Gde se nalaze ti klubovi danas? Bez pomoći sudija i dogovorenih ishoda”.

I mada aktuelna vrhuška FSS na čelu sa odlazećim predsednikom Nenadom Bjekovićem nije dobila podršku novoformirane Skupštine da ostane na tim funkcijama još četiri godine, Šurbatović ističe da je ponosan na sve što je do sada urađeno

“Od kada igramo čist fudbal bez kvota i kladionica, veliki je novac ušao u domaći fudbal. Upravo ovo rukovodstvo ušlo je u rat sa kladioničarskom mafijom i korumpiranim sudijama i posledično potpisalo istorijske ugovore koji su po prvi put učinili da fudbal na ovim prostorima postane biznis. Danas jedan prosečan superligaš preko saveza prihoduje i do 600.000 eura po sezoni. A šta je bilo juče? Prihodi po ovom osnovu bili su gotovo beznačajni. Država gradi stadione, savez pomaže manje investicione projekte kao suinvestitor. Uskoro čemo sredstvima saveza, ali i UEFA i FIFA imati mini sportske centre poput onog u Staroj Pazovi i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu. Čuvali smo novac za te namene, kao i za administrativnu zgradu, nismo ga trošili. Ponašali se domaćinski”, završio je Šurbatović.

Čeka se Skupština, da konačno izabere novu vrhušku FSS.