Bambi Tošić zabrinut za Partizan: Pišu se sramna saopštenja, neki ljudi su zalutali na funkcije

Nije dobro, a kad će biti i da li će biti – niko ne zna. Ono što ostaje kao činjenica, to je da je Partizan bacio niz vodu još jednu sezonu u kojoj nije bio blizu tome da se plasira u neko evropsko takmičenje, a kamoli da se bori za trofeje na domaćoj sceni,

U nedavnom 179. okršaju sa Crvenom zvezdom bio je puki protagonista u slavlju najljućeg rivala. Dodajte još na to da je Demba Sek posle utakmice u autobus crno-belih uneo dres Marka Arnautovića i dobijate sliku i priliku onoga u šta se Partizan pretvorio.

Kao čovek koji je sa Parnim valjkom osvajao duplu krunu, pobeđivao Zvezdu, bio strelac u derbijima i uzeo trofej u vreme kad je dominacija crveno-belih počinjala, Zoran Tošić sa knedlom u grlu gleda na trenutnu situaciju u voljenom klubu.

Svestan je popularni Bambi da su trenja unutar kluba dovela do toga da zimske pripreme budu sramno odrađene, da novi igrači nisu stizali na vreme, jer u sportskom sektoru svako vuče na svoju stranu. Danko Lazović se nije udostojio da dođe na promociju Stefana Mitrovića i Saše Zdjelara, jer eto, njih je doveo Mijatović, baš kao što se Mijatović nije pojavio na povratku Srđana Blagojevića, zaboga, on je Lazovićev čovek.

Ne treba dalje pričati, Tošić vrlo dobro zna šta treba da se desi.
“Apsolutno sam ubeđen da su promene neophodne. Pod hitno. Ovako više ne može. Rukovodstvo kluba ne funkcioniše kao tim, to je najveći problem. Bio sam u dva navrata fudbaler Partizana, imao sam tri rukovodstva i uvek se znalo ko šta radi. Od predsednika, do svih direktora... Znalo se značenje reči odgovornost. A, što je najvažnije, svi su se držali zajedno. Sad imam ustisak da se sve izmešalo, da su se lončići pobrkali. Koliko vidim, ne zna se ko šta radi. Čini mi se da su pojedinci zalutali na funkcije koje obavljaju. To se što pre mora ispraviti”, rekao je Bambi u razgovoru za Sportal.

Činjenica da je Partizan poražen u sva tri derbija uz gol razliku 1:8 dovoljno govori kolika je razlika između naša dva najveća kluba.
“To je nešto što mene mnogo boli. Naročito činjenica da uopšte nismo konkurentni. To je direktna posledica selekcije igrača i rada sa ekipom. Vidi se da ta deca imaju potencijal, ali ne mogu oni sami da nose veliki teret na plećima, kada je ovakva situacija. Gledam taj derbi... Deo rukovodstva sa jedne strane, deo sa druge... Ne znam da li to negde postoji? Ja to, recimo, nigde nisam video. U najmanju ruku - nesvakidašnje. To se mora prekinuti. Ružnu sliku šaljemo našim vernim navijačima i javnosti”.

Dešavanja van terena potpuno su razbila ekipu i to ne samo u rezultatima na terenu, nego u činjenici da su klubom prodefilovala četiri trenera u sezoni koja još nije gotova. Mislili smo da tako nešto mogu da rade samo Mauricio Zamparini u Palermu ili Điđi Bekali u Steaui.
“Ponavljam, mora nešto hitno da se reši. Posle će biti kasno! Napredovaćemo sigurno samo onda kad uprava bude jedistvena, kada bude znala šta i kako radi, i koji ciljevi kluba. Sada nema jasne strategije. Pa, pobogu, najvredniji igrač se proda maltene ni za šta, i to u zimskom prelaznom roku. Nema velikih, pravih odluka, koje su Partizan ranije krasile”.

Kad smo već kod trenera, najviše je zazvečala ona da se Srđan Blagojević vratio na klupu tri meseca pošto je smenjen nankon poraza od Čukaričkog.
“Partizan je klub koji ne trpi neuspeh. To je standard koji ima veliki klub, i to je okej. U mom prvom mandatu, trener je smenjen posle osvojene dve duple krune - zbog evropskog neuspeha. A, sada, vraćamo trenera koji ispao od drugoligaša u šesnaestini finala Kupa Srbije i eliminisan je iz Evrope od škotskog tima. To je krajnje neozbiljno”.

Skupština kluba je nešto što javnost i navijači najviše iščekuju. Da se već jednom zna ko će šta da radi i ko neće više biti deo kluba od leta. Opet, nije poznato kad će sve biti održano. Negde se pominje period između jula i septembra.
“Skupština mora da se održi čim se prvenstvo bude završilo! Ukoliko se ne održi tada, onda sve gubi smisao. Čuj, između jula i septembra... To je užasan tajming. Mora da se zna ranije ko će sačinjavati rukovodstvo, koja je struktura kluba, kostur ekipe... U suprotnom, biće kasno. Ako ne bude tako, onda lako možemo u septembru opet da vidimo Partizan u izdanju iz poslednjeg večitog derbija. Zaista ne razumem zbog čega se ne odredi tačan datum? Svaki navijač želi da zna kada će biti Skupština, to je sada najvažnije. Uveren sam da je jedina ispravna odluka da se Skupština održi početkom juna...”.

Sipa Bambi, ne treba mu postavljati nikakva pitanja, njegove reči odzvanjaju same od sebe.
“Mene zanima šta se to dešava između jula i septembra, pa da ne znamo tačan datum? Svi želimo da gledamo Partizan u Evropi i da se bori za trofeje. A, ne četiri meseca čekanja i neki imaginarni datum. Dok u međuvremenu izlaze nekakva sramna saopštenja i napadaju se igrači koji su donosili trofeje. To je apsurdno. Klub treba da se štiti od drugih, spoljnih faktora, a ne od igrača koji su donosili uspehe. Ko može bolje da pomogne od fudbalera koji su prošli kroz to?”.

Posebno ga nervira dominacija Crvene zvezde, tačnije, nemoć Partizana da istu prekine i što je još gore – ne izgleda da će moći da bude konkurentan još neko vreme.
“E, to me najviše boli! Mnogo sam razmišljao o tome... Zašto se sve to dešava... Činjenica je da je ove, aktuelne sezone, Partizan potpuno nekonkurentan Crvenoj zvezdi. Postao je ekipa koja dođe na “Marakanu” i igra kao svaki drugi superligaš. Ne postoji ni tračak nade da se može ostvariti pobeda... A, vratimo se nekoliko godina unazad. Jeste Zvezda i tada osvajala, ali je bilo neizvesmno. I u derbiju i u prvenstvu”, poentriao je Tošić