Velikani VS Partizan: Navala od koje zastaje dah, 1.547 golova u nogama i jedan veliki mislilac na sredini

U danima kad nema sportskih događaja i kad nije baš najjasnije kada će se oni najveći i najpopularniji vratiti na male ekrene, redakcija MOZZART sporta zavirila je u istorijske spise i sprovela opsežno istraživanje pod radnim naslovom: NAJBOLJI FUDBALERI KOJI SU GOSTOVALI U BEOGRADU I IGRALI PROTIV NAŠA DVA NAJPOPULARNIJA KLUBA. Imajući u vidu da se radi o ogromnom broju fantastičnih igrača, odlučili smo da sastavimo idealne timove po decenijama. Dakle, najboljih 11 iz pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina... Pa tako sve do druge decenije novog milenijuma, ove na izmaku. Naravno, za svaku deceniju sastavili smo po dva drim tima. Jedan od fudbalera koji su igrali protiv crveno-belih, drugi od asova koje su se nadmetali sa crno-belima. Tek da bude zanimljivije. Malo poređenja, diskusija, neće biti naodmet, zar ne? I naposletku da pojasnimo: konačan izbor rezultat je ličnih utisaka grupe autora serijala (za poslednje četiri decenije), odnosno čuvenje (priče iz davnina), trofeji, golovi i individualna priznanja za velemajstore iz crno-bele ere. Na kraju i sami smo se iznenadili kakvu smo malu istoriju fudbala ispisali prisećajući se svih tih veličina. A proći će ih kroz ove članke više od 500! Pa da krenemo u našu malu avanturu... Uz nadu da nam nije promaklo mnogo vedeta vrednih pažnje i da ćete se fino zabaviti...

---

Partizan je pedesetih godina prošlog veka često odlazio na turneje po Južnoj Americi gde je igrao protiv najboljih tamošnjih timova. Publika se tako nije nagledala velikih utakmica u Beogradu, međutim dovoljne su bile samo dve pa da ovaj idealni tim sastavljen od Partizanovih protvnika bude do pola ispunjen. Čak i više.

Jedan prijateljski meč i jedan u okviru Kupa šampiona. Prvi protiv Honveda (3:2), najjačeg evropskog tima prve polovine pedesetih godina; drugi protiv Real Madrida, najbolje ekipe druge polovine iste decenije, koja će preko crno-belih i uprkos teškom porazu u Humskoj (0:3) proći kasnije u finale i započeti petogodišnju dominaciju evropskim fudbalom.

► Velikani VS Zvezda: Tri Zlatne lopte, trojica strašnih Austrijanaca, magični Mađar i na klupi idol Džordža Besta...

Kao u slučaju Zvezdinih rivala ponovo smo se odlučili za klasičnu 2-3-5 formaciju. Razlog je isti. Kvalitetnih defanzivaca je manjkalo, ali zato u navali - “preliva”. I baš će te dve navalne petorke biti zanimljive za porođenje. Nandor Hidegkuti, preteča svih onih “lažnih” devetki i neizostavni član mađarske Lake konjice zajednički je činilac. Sve ostalo razlikuje se.

Ako bismo govorili o prednostima Partizanovog tima onda je to bez svake sumnje Alfredo Di Stefano. Čuvenog Argentinca fudbalski istoričari najčešće pominju kao “treću opciju” za najvećeg svih vremena, pored Pelea i Dijega Maradone. Po mnogima najkompletniji fudbaler u istoriji najzaslužniji je za Realov uzlet u orbitu i ustoličenje na evropski presto. Svoju vladavinu pedesetih krunisao je s dve Zlatne lopte. Na njegova leđa ide “desetka” i mesto levo polutke, pored Hidegkutija.

Partizanova treća Zlatna lopta (za izjednačenje sa Zvezdinim timom) je Florijan Albert. Desno krilo u ovom timu. Najbolji Mađar posle čuvene Puškašove generacije. Kada je bio na vrhuncu mogao je da igra u bilo kom timu na svetu, ali nikada nije želeo da napusti svoj Ferencvaroš. Sa Fradijem je bio u Beogradu 1959. i odigrao prijateljski susret sa crno-belima. Bilo je 1:1.

I na levom krilu jedna klupska zastava... Fransisko Hento! U belom Realovom dresu punih 18 godina. Sve njegove trofeje teško je pobrojati. Reći ćemo samo – rekorder po broju La liga (12) i po titulama prvaka Evrope (6). Sinonim za vihornog levokrilca...

Napadačku petorku idealnog tima Partizanovih rivala kompletira centarfor prve kategorije – Šandor Kočiš. Još jedan član najslavnijeg mađarskog sastava koji je nesrećno ostao bez titule prvaka sveta u Švajcarskoj '54. Kočiš je na tom turniru bio prvi strelac, a World Soccer uvrstio ga je na listu 100 najvećih igrača svih vremena. Gde god je igrao davao je golove. Za Ferencvaroš, Honved, Barselonu...

U belom Honvedovom dresu s kojim je gostovao na JNA u jesen 1954. dao je 153 gola na 145 utakmica! Pamte ga dobro i u Barseloni – preko 100 komada na 180 susreta. I kao šlag na torti brojke iz reprezentacije: 68 puta oblačio dres s nacionalnim grbom, 78 puta pogađao mrežu rivala. Jedini je igrač uz Gerda Milera u istoriji fudbala koji ima više golova nego nastupa za državni tim.

Navala od koje starijim ljubiteljima fudbala zastaje dah, nema sumnje... Sabrasmo im sve golove. Tačno 1.547! U vreme kad se po sezoni igralo tek 30-40 utakmica.

Ali ni half-linija ne zaostaje. Austrijski poslovođa Ernst Ocvirk igrao je i protiv Zvezde i protiv Partizana pedesetih. Sa svojim Bečlijama, razume se. I nijednog momenta nije bilo dileme – lagano ulazi u idealnih 11 oba tima. Uz njega jedno manje poznato ime – Jan Poplugar, reprezentativac Čehoslovačke, ali ako vam kažemo da je ovaj defanzivni vezista i libero tri puta biran u svetski tim godine, onda vam je jasno otkud on u startnih 11.

I nešto ispred njih dvojice, kao prvi kreativac, veliki mađarski mislilac - Jožef Božik. Na ovog majstora izlišno je trošiti reči. Ako bismo birali idealnu half-liniju svih vremena Božik bi se sigurno našao u najužoj konkurenciji za jedno od tri mesta. Za one mlađe: nešto nalik Andrei Pirlu, povučeni plejmejker što je bez ikakvih problema kompenzovao manjak brzinskih sposobnosti i atletike.

Na golu Đula Grošič (Honved, Mađarska). Ni ovde nije bilo dileme. Najmoderniji čuvar mreže onog vremena, koji je sasvim solidno igrao nogom i često umeo da izleće van kaznenog prostora. Ispred njega reprezentativni kolega Lorant, odnosno Markitos, defanzivac Reala, petostruki šampion Evrope i deda Markosa Alonsa, beka Čelsija.

---

PARTIZAN – IDEALAN TIM '50-ih (2-3-5): Đula Grošič (Honved) – Đula Lorant (Honved), Markitos (Real Madrid) – Jan Poplugar (Slovan Bratislava), Jozef Božik (Honved), Ernst Ocvirk (Austrija Beč) - Florijan Albert (Ferencvaroš), Nandor Hidegkuti (MTK), Šandor Kočiš (Honved), Alfredo Di Stefano (Real Madrid), Fransisko Hento (Real Madrid).

“Na klupi” možda nema bogzna kako “jakih” imena, međutim sve su to manje-više ozbiljni asovi svog vremena. Laslo Budai, recimo, bio je standardno krilo Lake konjice. Tu je još nekoliko prvotimaca Real Madrida koji je vladao Evropom pedesetih, pa najbolji igrači lisabonskog Sportinga (Manuel Vaskes i Hoze Travasos) preko kog je Partizan ušao u četvrtfinale prvog Kupa šampiona.

Za Lajoša Tihija govorilo se da će biti dostojan naslednik Ferenca Puškaša. Ne, nije bio ta marka, ali ipak za Mađarsku 51 gol na 72 utakmice. I za Honved 244 komada na 300 i kusur utakmica. Brojke za poštovanje...

Teodor Turl Vagner takođe je bio klasan centarfor, dolazio na JNA sa svojim Vakerom. Mate Fenjveši igrao je sa Florijanom Albertom i bio jedan od nosilaca igre Fradija...

♦♦♦ PREKOBROJNI ♦♦♦ 

Golmani: Huanito Alonso (Real Madrid), Viljam Šrojf (Slovan Bratislava), Šandor Geler (MTK).

Odbrana: Oto Melhior (Austrija Beč), Manuel Kaldeira (Sporting Lisabon), Šandor Biro (MTK), Šandor Matrai (Ferencvaroš), Laslo Šaroši (Vašaš), Rafael Lesmes (Real Madrid), Laslo Rakoši (Honved).

Vezni red i napad: Ektor Rial, Migel Munjoz, Hoze Marija Zaraga, Roke Olsen (Real Madrid), Hoze Travasos, Manuel Vaskes (Sporting Lisabon), Teodor Turl Vagner (Vaker Beč), Lajoš Tihi, Laslo Budai (Honved), Ernst Stojaspal, Adolf Huber, Lukas Aurednik (Austrija Beč), Lajoš Čordaš (Vašaš), Mate Fenjveši, Đula Rakoši (Ferencvaroš), Ladislav Pavlovič (Tatran).

---

NAPOMENA: Posebnu zahvalnost dugujemo Aleksandru Pavloviću sa bloga Crno-bela nostalgija koji nam je obezbedio uvid u mnoge izveštaje sa prijateljskih utakmica Partizana iz prethodnih decenija

---

PRIREDILI: Dejan Stanković, Aleksandar Gligorić, Predrag Dučić
FOTO ILUSTRACIJE: Mozzart Sport