Tragedija Kruzeira – dan posle: Nikome ih nije žao! Bili su prepotentni, alavi, bahati... Ugovor sa đavolom došao na naplatu

Kruzeiro, jedan od najvećih brazilskih klubova je sinoć prvi put u 99 godina dugoj istoriji ispao iz lige. Bio je jedan od četiri velikana čiji navijači nikada nisu osetili sramotu zbog ispadanja u niži rang. A onda je đavo došao po svoje... I nije da ga nisu očekivali jer je već godinama kucao na vrata.

Ispadanje Kruzeira je dan posle i dalje sportska tema broj u Brazilu. Čak ni debakl šampiona Flamenga protiv Santosa (0:4), niko ne pominje. Kruzeiro je svojom sramotom sve zasenio. I nikome osim njegovih navijača nije žao Kruzeira. Zaslužio je ovo. Bili su mnogo alavi, prepotentni i cinični.

Suštinski, Kruzeiro nije ispao sinoć. Ono sinoć protiv Palmeirasa je bio samo vrhunac tragedije dvostrukog prvaka Južne Amerike i četvorostrukog prvaka Brazila. Presuda im je potpisana još ranije... Bilo je nemoguće očekivati da sve izvuku u poslednjoj utakmici sezone. Raposa ili Lisice kako glasi njihov nadimak u prevodu je još ranije toliko zaglibio da mu nije bilo spasa. Ono sinoć mu je bio peti prvenstveni poraz zaredom, a pre toga su nanizali četiri remija. Devet kola bez pobede?! Šta očekivati nego ispadanje... 

Ali start sezone nije nagoveštavao ovakav košmar. Početkom godine u brazilskom fuudbalu se igraju lokalna prnestva saveznih država. Najpoznatiji su Karioka za klubove iz Rio de Žaneira i Paulista za fudbal u Sao Paulu. Treće najpopularnije lokalno prvenstvo je Gaušo za klubove iz Porto Algrea i okoline, a četvrto Mineiro za klubove iz Belo Orizointea i okoline. U njemu već decenijama caruju ljuti rivali Kruzeiro (40 titula) i Atletiko Mineiro (44 titule). Svi ostali zajedno imaju 25 titula.

Očekivano, u finalu ovogodišnjeg Mineiro prvenstva su se na proleće našli Kruzeiro i Atletiko Mineiro, a Raposa je posle ligaškog dela pobedila u dva meča finala sa ukupnih 3:2. Veteran Fred je rešetao i postigao 12 golova na isto toliko mečeva u Mineirau.

U međuvremenu je počeo i Kopa Libertadores u kojem je Kruzeiro nemilosrdno gazio sve pred sobom u grupnoj fazi, a u aprilu je startovalo i zvanično prvenstvo države, popularni Braziljerao. Kruzeiro je u grupi Kopa Libetrdores pobedio prvih pet utakmica (nebitan poraz u poslednjem kolu) i lagano izborio osminu finala. U prvenstvu Brazila je startvao porazom od Flamenga, ali je potom vezao dve pobede. Na klupi je već dve i po sezone sedeo jedan od od napoznatijih brazilskih trenera i nekadašnji selektor Mano Menezes. On je sa Raposom u prethodne dve sezone osvojio jedan Mineirao i dva trofeja u nacionalnom kupu koji je vrlo bitan i cenjen trofej u Brazilu. I donosi pare. Sve je odisalo stabilnošću i optimizmom.

Međutim, tokom leta (u Brazilu nema pauze) je usledio katastrofalan niz od 11 utakmica bez pobede u Braziljerau. U tom periodu je usledila i eliminacija u Kopa Libertadores posle dva puta po 0:0 protiv aktuelnog šampiona River Plejta. Ispadanje pred svojim navijačima na penale je bilo baš bolno, pošto je Kruzeiro bio bolji, ali je golman Franko Armani sjajno branio i na kraju skinuo dva penala.

Jedina svetla tačka je bila nova eliminacija večitog rivala Atletiko Mineira u četvrtfinalu Kupa, ali ih je Internasional vrlo brzo deklasirao u polufinalu i Menezes je digao ruke. Ekipa je bila prepuna iskusnih, preplaćenih i nemotivisanih igrača. Onih koji su se zasitili svega. Pojačanja su bila slična. Korintijansova prezasićena legenda Rodriginjo, Romin defanzivac Dodo, Markinjos Gabrijel koji je došao pun para iz arapskog sveta, Pedro Roša koji je bio promašaj u moskovskom Spartaku... A kostur tima su činili starosedeoci od kojih su mnogi bili deo legendarnog tima iz 2014. i 2015. godine. Poslednje generacije koje je u Brazilu vezala dve titule šampiona zemlje. Golman Fabio (39 godina) je od 2005. u klubu, defanzivac Leo (31) od 2010, štoper Dede (31) od 2013, kapiten Enrike (34) od 2013, Argentinac Kabral (32) od 2015, vezista Robson (32) od 2015. godine. Dodajte tu i čuvenog Freda (38) koji se vratio u klub posle 13 godina, kontroverznog veterana Tijaga Nevesa (34) o kojem u Hamburgeru najbolje znaju ko je i biće vam jasno kakav zarđali materijal je bio u pitanju.

Ali su im zato plate bile na nivou najplaćenijih igrača brazilskog klupskog fudbala. Fred je imao 2.000.000 evra godišnje, Fabio 1.700.000, Dede 1.500.000, Neves (1.400.000), veteran Edilson (33) 1.300.000, Kabral 1.200.000 itd... Osim štopera Kake (20 godina), Kruzeiro nije imao mladog igrača sa ozbiljnom minutažom. Željnog dokazivanja, veće plate i na kraju transfera. A brazilski fudbaleri su najmotivisaniji kada treba da se prodaju. Tada su najveći profesionalci.

Prethodnu godinu je Kruzeiro završio u minusu od 11.000.000 evra i to je bio signal da klupsko rukovodstvo ne zna šta radi. Ukupni prihodi kluba su bili oko 70.000.000 evra, a na drugoj strani ste imali Palmeiras sa 142.000.000 evra i Flamengo sa 116.000.000 evra prihoda. Oni su mnogo više zarađivali kao veći i organizovaniji klubovi i mogli su da se ’protegnu’ za veće budžete i plate igračima od Kruzeira. A opet, rukovodstvo Kruzeira je napravilo ekipu sa ugovorima koji pariraju onima u velikanima iz Rija i Sao Paula. Plate njegovih igrača su bile ogromne, a dug je rastao. Samo u prošloj godini je skočio sa 83.000.000 na 120.000.000 evra. I tu nije bio kraj...

I dok je finansijski požar buktio, a ekipa se nalazila u zoni ispadanja, klupsko rukovodstvo je zaluđivalo navijače pričama o plasmanu u Kopa Libetadores i planiranim prihodima.

Trener Mano Menezes više nije mogao da izvuče bilo šta iz gomile veterana u ekipi i usledila je šok terapija sa dovođenjem legendarnog Rožerija Senija na mesto trenera. Pokušao je čuveni golman i kralj slobodnjaka da raščisti svlačionicu, ušao u klinč sa iskusnima Dedeom, Nevesom i Edilsonom. Smenjen je posle sedam utakmica. Mnogi su mislili da je „izbušen“ od strane veteranskog klana u svlačionici. Ako su njemu tada kopali rupu, nisu bili svesni da sebi kopaju provaliju. O žurkama i izlascima Dedea, Nevesa i kompanije su brujale društvene mreže dok je Kruzeiro tonuo. Čak su navijači jednom prilikom upali na rođendansku žurku Dedeove supruge i napravili haos.

Senija je zamenio Abel Braga kao treći trener u sezoni. Živopisna ličnost i jedan od mitskih trenera brazilskog fudbala koji je vodio skoro sve velike klubove. Došao je posle otkaza u Flamengu. Upisao  je po tri pobede i poraza, čak osam remija i digao je ruke. Kruzeiro je već tada bio u ozbiljnom kanalu. Bod ispod crvene linije u borbi za opstanak, a strepnja se uvukla u klub, navijače, igrače... Tri kola pre kraja prvenstva, ekipu je preuzela klupska legenda Adilson Batista kao četvrti trener u sezoni. Očistio je svlačionicu od nekih i izbacio Nevesa iz ekipe kada su ga mediji uhvatili da je prijavio lažnu povredu zadnje lože dok se provodio u diskoteci. Ali, bilo je već kasno... Kruzeiro više nikoga nije mogao da pobedi.

Kakva je to apatija bila, najbolje govori bilans napadača. Fred je dao jedan gol na poslednjih 15 utakmica, Dejvid NIJEDAN (!) gol u 33 utakmice, Pedro Roša jedan gol na poslednja 22 meča, Ezekijel nijedan na 14 mečeva i Sasa tri gola na 24 utakmice.

U međuvremenu je klupsko rukovodstvo pobeglo galvom bez obzira! Što bi kod nas rekli, napravili su nered i ’zapalili’.  Znamo, zvuči poznato, nagledali smo se toga i kod nas...

Dok je kuća gorela, funkcioneri i direktori su bežali. Pre svih potpredsednik Itair Mašado koji je naneo mnogo štete klubu. Predsednik Vagner Pires je jedini ostao, a negde u jeku borbe za opstanak, u klub se kao privremeni predsednik UO vratio Zeze Perela. Po mnogo čemu kontroverzan biznismen i političar umešan u razne skandale. Čovek čiji je helikopter uhvaćen sa 445 kilograma kokaina nikada nije odgovarao za to. Uhapšena su četvorica nebitnih ljudi koji su pušteni iz zatvora posle šest meseci. Ali, Perela je idol Kruzeirovih navijača. Kao predsednik u klubu je proveo skoro 20 godina u dva mandata. Za njegovo vreme su finansijski i sportski rezultati bili uspešni.

Perela je sinoć otkio da je trenutni dug kluba iznosi 150.000.000 evra i u koliko katastrofalnom stanju se Kruzeiro nalazi.
„Omladincima su povećavani ugovori sa 6.000 na 26.000 evra mesečno, a da ta deca nisu ni primirisala prvom timu. Za dovođenje 38-godišnjeg Freda smo ljutom rivalu Ateltiko Mineiru platili obeštećenje od 2.000.000 evra, njemu dali bonus za potpis od 2.000.000 evra i ugovor od 3.000.000 evra po sezoni! Recite mi da li je to normalno? Radilo se bez bilo kakvog plana ili strategije. Povećani su ugovori u prvom timu igračima u poznim godinama koji nigde ne bi dobili te pare. Ma, ne bi dobili ni one koje su već imali u Kruzeiru. Napravljen je dug prema menadžerskim agencijama i fondovima od ukupno 10.000.000 evra. Za 20 mojih godina u klubu, menadžerima smo isplatili komisije ukupne vrednosti od 4.000.000 evra, a oni su za nekoliko godina godine potpisali ukupno 16.500.000 evra isplate posrednicima i agentima?! Za naše igrače na pozajmicama smo plaćali pune plate umesto da makar podelimo trošak sa klubovima koji su ih pozajmljivali“, grmeo je sinoć Perela dok je predsednik Vagner Pires sedeo pored njega, ćutao i gutao knedle.

Ta sramota je samo delić odgovornosti koju je zaslužio. Vagner Pires i njegovi odbegli saradnici verovatno danas ne mogu da se pojave na ulicama Belo Orizontea. Štetu su pravili godinama. Te dve titule osvojene 2014. i 2015. su skupo plaćene. Otkako je Perelu 2011. na predsedničkoj funkciji zamenio Žilvan de Pinjo Tavares, dugovi su samo rasli i rasli. Zapravo, Žilvan de Pinjo Tavares i Vagner Pires su zajedno došli u klub 2011. i bili najbliži saradnici, da bi se 2017. godine okrenuli jedan protiv drugog i tada je Pires zamenio dotadašnjeg predsednika. Poslednji očajnički pokušaj Vagnera Piresa se desio u februaru kada je bio na pragu pozajmice 65.000.000 evra od jednog lihvarskog engleskog fonda, ali su lokalni mediji provalili brojne nepravilnosti nelegalnosti, pa je priča propala. Tada je Kruzeiru bila potpisana strašna presuda jer se sva nestabilnost prelila na igrače koji su previše razmišljali o svojim visokim ugovorima.

Šta dalje?

Sramota igranja u Seriji B će brzo proći. Ispadali su i veliki Vasko, Palmeiras, Internasional, pa su se odmah vraćali. Sramota brzo prođe, ali dugovi neće tako lako. Brazilski klubovi najveći deo prihoda ostvaruju od TV prava jer je narod lud za fudbalom, spreman je da plati da ga gleda, a medijska scena mnogo moćna. medijski džin Globo je država u državi.

Kruzeiro je prošle godine zaradio oko 41.000.000 evra od TV prava. U Seriji B će maksimalno moći da prihoduje oko 6.000.000 evra. Međutim, problem je što je klub još ranije potpisao ugovor sa dve trećine prihoda od TV prava autmatski ide na vraćanje dugova jednom fondu za pozajmicu, tako da će Kruzeiro suštinski zaraditi od TV prava tek oko 2.000.000 evra u 2020. godini. Neće biti ni prihoda od Kopa Libertadores, plasmana u brazilskoj Seriji A, a verovatno ni od Kup Brazila od kojeg je Kruzeiro prošle godine kao šampion prihodovao nagradu od 11.000.000 evra. Sponzorski ugovori će takođe biti mnogo manji posle ispadanja jer sponzori su potpisali da plaćaju prvoligašku, a ne drugoligašku reklamu.

U međuvremenu, obaveze prema bankama su sa 7.000.000 evra iz 2017. godine skočile na 20.000.000 evra ove godine. I tek će da skaču. Dugovanja prema drugim klubovima trenutno iznose 21.500.000 evra, a prošle godine su iznosila oko 14.000.000 evra. Ukupna dugovanja koja Kruziero mora da izmiri u narednoj godini iznose 69.000.000 evra, a dugovanja koja mogu da se otegnu na rok duži od godinu dana su 67.000.000 evra. Sa debelo skresanim prihodima, preplaćenim igračkim kadrom sa bogatim ugovorima i omčom dugova oko vrata, dvostruki prvak Južne Amerike će biti u mnogo teškoj situaciji da se iščupa. Sada će mnogo zavisiti od volje navijača da plaćaju karte i TV prenose. A navijači se trenuno osećaju izdanima i prevarenim.

Ipak, i to je prolazno osećanje. Navijačka strast, a pogotovo u Brazilu,  ne poznaje logiku, pa je za očekivati da klub koji ima 7.000.000 pristalica, dobije pomoć kojoj se nada. Navijači će gledati u Zeze Perelu kao u Isusa nadajući se da će im spasiti klub. Kako i na koji način, nije bitno. Navijače retko kada zanimaju metode i načini rad rukovodilaca kada se njihov klub nađe pred kolapsom. Nebitno da li je legalno, moralno, etički. Bitno je samo da se klub spasi. Uz ono standardno gledanje u dvorište protivnika: „a kako su mogli oni drugi, baš nas briga“. Niko danas ne priča šta su radili u Vasku, Internasionalu ili Botafogu kada im je gorelo pod nogama.

Ipak, Kruzeiro je na kraju dobio ono što je zaslužio. Godinama su se bahatili, seirili i naslađivali se neuspesima drugih dok je njihov tim na veštačkim finansijama osvajao trofeje. Bio je to ugovor sa đavolom koji je sada došao na naplatu.

(FOTO: Reuters)