Ubrizgajte poteze ovog čoveka direktno u venu, Pižona Petrovića novog doba

Ne postoji teža stvar u novinarstvu,  kao i u životu, nego ponavljati se na sličnu temu. Jer previše je tekstova napisano o umetninama Aleksandra Kataija, pa tako ovaj gol iz slobodnog udarca protiv Vojvodine, ne može da otvori novu rupu na saksiji. Osim da se konstatuje da je Magiko zaslužio da prst životne i fudbalske pravde bude uperen ka njemu i da u zaostavnom vremenu zaječarskog finala stavi tačku na uspešnu sezonu Crvene zvezde. Nekoliko dana posle povratka u nacionalni tim.

Jer deluje da je bilo potrebno mnogo vremena da prođe da ga ovdašnji pomalo neuki fudbalski plebs više ne bagateliše. Znate one infantilčne priče o tome da je Aleksandar Katai valjao i dalje bi ga grejalo sunce tuđeg neba, gde se igra ozbiljniji fudbal. Rođen u Srbobranu 1991. godine Katai je promašio samo fudbalsku epohu, jer da je bio na snazi tamo sedamdesetih ili osamdesetih  godina verovatno bi ga put, da budemo malo i pesimistični – odveo u neku Valensiju ili najmanju ruku Pizu. Takav klub srednje kategorije iz najjačih evropskih liga bio bi najmanja mera za takvog majstora.

Vremena su se promenila, mada je Aleksandar Katai uspeo da se održi na površini, bez obzira na sveopštu tendenciju da se traži igrači sa referencama jamjkanskih spirntera i telom sovjetskih gimnastičara. Jer sinonim Zvezdinih velikih uspeha je esencija fudbala, što se videlo po malim detaljima iz Zaječara.

Kada je ušao u igru zapadna tribina nakrcana navijačima Crvene zvezde je ustala na noge. Znala je da će nešto da se desi. Igrači Vojvodine su automatski pomerili linije tima, jer su znali da Katai ima sposobnost da ih kači na poster, kao što je to uradio pre dva meseca u Novom Sadu. I na kraju kada je uzeo da izvede slobodan udarac sa 17 metara, 80 posto Kraljevice je videlo gde će lopta završiti. I da će to biti kulminacija svega onog što je Katai u ovoj sezoni, kao alternativna snaga radio.

Tokom dva boravka u Crvenoj zvezdi Katai je postigao 132 gola, i vrlo lako mogao bi da već naredne sezone ili one tamo stigne Dušana Savića na trećem mestu najboljih strelaca u istoriji kluba sa Marakane. Ali to je periferna tema. Neverovatno je koliko traje Aleksandar Katai i na kakve sve načine je postizao golove.

Bilo je tu kretanja od centra i slaloma kroz odbranu Libereca i Partizana!

Bilo je voleja u stilu Džimija Flojda Haselbajka!

Bilo je udaraca glavom u večitim derbijma kao da je brat blizanac Ruda Van Nistelroja!

Bilo je i gromovitih levica, i savršenih slobodnjaka protiv Genta i Vojvodine.

Aleksandar Katai samo zadnjicom nije postigao gol za Crvenu zvezdu, ali kako je krenuo i toga će biti!

Možda su mu njegovi fizički limiti oduzeli bolju inostranu karijeru, ali su mu na drugoj strani vratili. Jer Aleksandar Katai neće biti upamćen negde tamo daleko kao jedan u nizu inostranih fudbalera koji su prošli u klub. Biće jedna od najvećih legendi Crvene zvezde, bez ikakve sumnje uz Milana Borjana najveća u ovoj epohi.

Jer pogledi na fudbal Zvezdinih navijača počivaju na standardima Aleksandra Kataija. I zato će se u njegovim ostvarenjima pričati i za deset i za 50 i za sto godina. Uostalom, biće on taj čiju će sliku svedoci ovog vremena nositi u novčaniku. Kao što se ovi od 60 leta danas ne odvajaju od portreta Pižona Petrovića.

Jer potezi Kataija i Pižona Petrovića se ubrizgavaju direktno u venu.