Uno, DUE, tre, KVARA… Istorijski PSŽ!!! Fudbalska renesansa krunisala Pariz

Pariz od večeras više nije elitna prestonica bez evropske fudbalske krune. Ušao je u društvo Madrida, Londona, Lisabona, pobegao od Rima, Berlina, Moskve, Brisela… Višedecenijski san je ostvaren, višegodišnja opsesija je ispunjena, Marseljov najgori strah se obistinio.

I to u kakvom stilu!

U najboljoj partiji koju je neka ekipa odigrala u istoriji finala za evropski tron, Pari Sen Žermen je nadigrao, pregazio, pretrčao, razmontirao, ponizio turobni Inter i popeo se na fudbalski krov Evrope - 5:0.

Istorija za kojom su toliko vapili, toliko je jurili i toliko plaćali za nju, večeras je ispisana u najlepšem mogućem stilu. Pobeda čista kao suza, lepa kao pogled sa terase Trokadera, važna kao najvrednije umetnine Luvra. Sa arhitektonskim potpisom trvdoglavog Asturijca Luisa Enrikea, iza kojeg su stajale katarske milijarde i briljantni um Luiša Kampoša. U simfonijskom izvođenju fudbalskih dirigenata Vitinje, Neveša i Ruiza, solo partiturama slobodnih umetnika Duea, Hakimija, Dembelea, Kvarachelije, iza kojih je stajala savršena sinhronizacija Donarume, Markinjosa, Pača, Mendeša… Nemoćno je to sa druge strane gledala razbijena banda iz Milana koja je u većem delu sezone delovala autoratitvno, organizovano, zrelo… A onda se za mesec dana raspala u paramparčad i izgubila sva tri trofeja koja je ciljala.

Prosuo se večeras po zelenom tepihu minhenske Arene čist fudbal! Onaj esencijalni koji je grupi talentovanih i poluafirmisanih momaka poslednje dve godine usađivao u glavu Luis Enrike. Tvrdoglavo i u svom stilu. Naterao ih je da veruju i da misle da su najbolji. Da nemaju limite. Iako je delovalo da je rano, da ovom timu treba još sazrevanja, da je reč o nešto dužem procesu i da će zenit tek da dođe narednih godina, tvrdoglavi Lućo je verovao da to može odmah i sada. Prošle sezone su ga zaustavile prečke, stative i promašeni ziceri više nego srećna Borusija Dortmund. Ove sezone nije mogao niko. Titula je stigla kada se možda i najmanje očekivala. Nisu je doneli ni Ibrahimović, ni Mesi, ni Nejmar, ni Embape, ni svi veliki šampioni poput Bufona, Alvesa, Ramosa, Di Marije, Navasa, asovi poput Pastorea, Tijaga Silve, Lavecija, Kavanija, trenerski umovi poput Anćelotija ili Tuhela…

Morao je da se desi potpuni zaokret u filozofiji kluba, da Luiš Kampoš kao jedan od najboljih poznavalaca fudbala na svetu izleči Nasera Al Kelaifija od zvezdomanije, da se zakune u Luisa Enrikea, a da potom Lućo usadi veru u grupu momaka koja nije mnogo toga osvojila van granica svog dvorišta zvanog dosadni francuski fudbal. Uverio ih je da mogu da igraju najbolji fudbal, počeli su i oni njemu da veruju i rodile su se neke nove zvezde. Rodio se novi prvak Evrope. Najmlađi po stažu u evropskom fudbalu. Simobliku rađanja novog vladara evropskog fudbala, možda i najbolje predstavlja večeršanji igrač utakmice – Dezire Due.

Za dobar deo šire fudbalske javnosti, fudbalski anonimus dok letos oko njega nije počela licitacija Pari Sen Žermena i Bajerna. Večeras je da dva gola i asistencijom u finalu uništio Inter i najlepši je dragulj koju je Enrike ugradio u toliko čekanu parisku krunu. Due je fudbal Enrikeovog Pari Sen Žermena. Brz, vešt, efikasan, atraktivan, unitačan…

Ali, i samo jedan od 11 koji su večeras u perfektnom finalu pružili planeti fudbalsku erotiku sa koje se nije mogao skinuti pogled. To jedan od 11 je krucijalno jer su tu nekad bili jedna superzvezda, pa druga, pa treća… Ali nikad nisu bili grupa od 11.

Onaj trenutak kada je PSŽ krenuo sa centra i odmah šutnuo loptu u aut na Interovoj polovini, izgledao je na prvi pogled čudno. Ali, je nagovestio šta će se desiti Interu. Neće izaći sa svoje polovine, neće moći da diše, neće moći da živi, a kamoli da igra fudbal. Neće moći ove noći u Minhenu.

Ko zna, možda je to bila i jedina greška Pari Sen Žermena u večeršanjoj perfekciji. Sve od tog momenta je bilo bezgrešno i moćno. PSŽ je od prvog minuta kidisao u oči nesnađenom Interu. Barela i Čalhanoglu nisu mogli da prime loptu od malih Enrikeovih osica, Lautaro i Tiram su uzalud lutali i krstarili čekajući bilo kakav pas. Nije ga bilo jer nije bilo šanse da lopta dođe do njih. PSŽ je zatvorio Interu sve koridore za protok lopte. Bokovi Pari Sen Žermena su širili prostor za utračanja iz drugog plana, visok presing nije išao na štopersku liniju Intera već direktno na golmana Zomera koji je celo veče panično izbacivao loptu u aut.

Olujan pritisak Pari Sen Žermena je dao rezultat već posle desetak minuta. Bilo je primetno da su namirisali sve Dimarkove defanzivne hendikepe i da su ga pecali. Nesnađen u vremenu i prostoru, Interov bek je loše stajao. Vitinja je to po navici video kao što vidi sve na terenu, probio pasom, Due na tacni poslužio Hakimija kojeg je Dimarko zabopravio i počelo je... Dimarkovo tragično veče se nastavilo kada je Dueov šut u sopstvenu mrežu. Svemu je prethodila nonšalancija večeras katastrofalnog Barele i kontra koja je posle toga sevnula.

Igrači francuskog tima nisu gledali na semafor. Ništa im nije značio, niti je šta menjao u njihovim shvatanjima i fudbalu. Pritiskali su i gazili Inter. Nerazuri su imali retke šanse iz svog najjačeg oružja prekida, ali to je bilo sve od njih večeras. PSŽ nije spuštao gas, mogao je Dembele da isve reši pre odlaska na poluvreme, ali je pravi spektakl ostavljen za drugi deo...

Niti je Inzagi uspeo da razbudi ekipu na poluvremenu, niti je šta menjao. Kao da je već bio mislima u Arabiji... Ali je zato Enrike dolio ulje na vatru i PSŽ je izašao još besniji, organizovaniji i ubitačniji u nastavak meča. Desetak minuta nakon Inzagijevih neubedljivih izmena, PSŽ je odigrao najlepšu akciju na meču. Od gola do gola, Vitinja je vukao sve konce, a Due opet završio. Nije bilo stajanja. Bio je red i na Kvaru... Zato je doveden. Fragment koji je falio Svecima. Mendeš ga je lansirao pred gol Zomera, a Gruzin rutinski završio za 4:0.

Dao je Enrike šansu i rezervistima, a jedan od njih Bredli Barkola je bio previše nonšalantan da baci petardu u mrežu Nerazura. Ali, zato nije tinejdžer Semi Majulu kojiem je pripala čast da stavi tačku na istorijsko veče Pari Sen Žermena. Interovoj agoniji je ubrzo stigao kraj. Kao i kraj jedne generacije Nerazura.

Neki novi klinci i nova generacija su zakoračili na evropski tron. Nakon što su pokosili "pola" Premijer lige, najbolje su ostavili za kraj. I dugo pamćenje. Jer, do kraja života ćete pamtiti gde ste bili i gledali finale Lige šampiona 2025. godine kada je Pari Sen Žermen igrao fudbal iz druge dimenzije.

Toliko su čekali, toliko ih je koštalo, ali ako je moralo da prođe toliko vremena, da se potroši toliko para i da se preživi toliko trauma, odna je to sve vredelo dočekati u ovakvom stilu.

PARI SEN ŽERMEN - INTER 5:0 (2:0)
/Hakimi 13, Due 20, 64, Kvarachelija 73, Majulu 87/

Minhen. Stadion: Alijanc arena. Sudija: Ištvan Kovač (Rumunija).

PSŽ (4-3-3): Donaruma - Hakimi, Markinjos, Paćo, Nuno Mendeš (od 78. L. Ernandes) - Neveš (od 84. Zair Emeri), Vitinja, Ruis (od 84. Majulu)- Kvarachelija (od 84. Ramoš), Dembele, Due (od 66. Barkola).

INTER (3-5-2): Zomer - Pavar (od 53. Bisek; od 63. Darmjan), Ačerbi, Bastoni - Damfris, Barela, Čalhanoglu (od 70. Aslani), Mhitarjan (od 62. Karlos Augusto), Dimarko (od 53. Zalevski) - Martinez, Tiram.