Veliki Ćavijev intervju: Ukucam Atalanta i gledam četiri utakmice zaredom, najviše mi je osam za dan

Kada neko ima preko 1.000 utakmica u nogama, kao igrač osvojena 33 trofeja, a kao trener devet, ne može biti da ne voli fudbal. Može se diskutovati o tome da li je Ćavi Ernandez dobar kao trener i na kom je mestu najboljih igrača u istoriji Barselone, ali da živi za fudbal - to je nesporno.

Kroz razne intervjue u prošlosti pokazao je nekadašnji as i strateg katalonskog kluba svoje poznavanje igre, klubova i kolega, a u najnovijem, datom Atletiku, do detalja je objasnio svoju strast. Za Ćavija je fudbal daleko više od najvažnije sporedne stvari na svetu. Potvrđuje to kolekcija sa preko 400 dresova, broj utakmica koje je u stanju da odgleda za jedan dan, odgovor supruzi kada mu se požali da preteruje...
"Moj sin voli Lamina Jamala i Pedrija, voli Barselonu. Ćerka voli Levandovskog i Rafinju. Mi smo deo Barselonine porodice. Ako klub igra, gledamo i muški i ženski tim, deca skupljaju sličice... Drago nam je što Barseloni ide dobro, mnogi su mislili da će mi biti krivo, ali stvarno nije tako. Drago mi je zbog Hansija Flika i ekipe. Imamo veoma dobar tim koji će biti još bolji jer je veoma mlad", očekuje Ćavi.

Otkrio je doskorašnji trener Barselone da ga je Hansi Flik posetio kada je stupio na funkciju umesto njega.
"Došao je kod mene i razgovarali smo dva sata. Imamo dobar odnos, zahvalio mi se i rekao da sam mu pomogao da se lepo oseća jer sam ostavio ekipu koja naporno trenira i koja ima moj mentalitet. Teško je u Barseloni, jer kada se kaže nešto lepo o novom treneru, za mnoge je to kritika starog. Ali ne mora da bude tako, ja poštujem Hansija, kao što sam poštovao i Ronalda Kumana koji je bio pre mene. Kumanu se mora odati priznanje što je dao šansu Gaviju, Baldeu i drugim mladim igračima od kojih sam ja imao koristi. A ja sam ponosan što su kod mene debitovali Jamal i Kubarsi. Lamin je neverovatan, biće najbolji na svetu".

Ispričao je Ćavi da mu je dečački san bio da zaigra za Barselonu, ali da ga je karijera potom iznenadila i nagradila brojnim uspesima kao što su osvajanje Lige šampiona, Evropskog i Svetskog prvenstva...
"Moj cilj je bio da igram Primeru, a san da nosim dres Barselone. Nisam ni mogao da zamislim sve što mi se dogodilo. Na primer, da ću osvojiti Mundijal sa Španijom. Za mene su svetski prvaci do tada bili Argentina, Brazil i Nemačka, ne i Španija".

Govoreći o tome koliko je uživao dok je bio na terenu, nekadašnji vezista prisetio se dva finala Lige šampiona. Ukupno je četiri puta podizao trofej elitnog takmičenja, ali okršaji protiv Mančester Junajteda iz 2009. i 2011. imaju posebno mesto u sećanju.
"Te dve utakmice mi bude divne uspomene. Ne samo zbog pobeda, već zbog toga koliko sam uživao u njima. To je mentalitet Johana Krojfa i njegova čuvena poruka koja glasi: izađi na teren i uživaj. Protiv Junajteda samo upravo to uradili. Bile su to neke od naših najboljih partija, i kolektivno i individualno. U poluvremenu utakmice na Vembliju 2011. bio sam strašno ljut. Trebalo je da vodimo sa 3:0, a bilo je 1:1. Bacio sam flašicu vode i vikao da to što se dešava nije moguće. Inače nisam takav, ali imao sam utisak da smo ispali glupi. U drugom poluvremenu dali smo još dva gola i zasluženo pobedili. Sećam se Runijevog izraza lica 10 minuta pre kraja, pogledao me je i jasno mi je bilo da mu je dosta svega. Na konferenciji za novinare ser Aleks Ferguson je pričao da smo bili najbolji tim s kojim se ikada susreo. Bilo je fantastično čuti tako nešto".

Na Vembliju je bilo 3:1, a dve godine ranije u Rimu - 2:0.
"U Rimu je Junajted fantastično otvorio utakmicu, baš smo patili. Imali su tri šanse, Kristijano Ronaldo, Pike i Park. Da je Junajted dao gol sve bi bilo drugačije, ali posle Etovog pogotka mi smo preuzeli kontrolu".

(©Reuters)

I dalje Ćavi Ernandez čuva dresove u kojima je igrao pomenute utakmice sa Mančester Junajtedom.
"Imam dresove iz svih finala u kojima sam igrao, dok ih za ostale utakmice menjam sa drugim igračima. Imam kolekciju sa preko 400 dresova. Kako se bližio kraj karijere sve češće sam ih menjao, nedavno me je majka pozvala i rekla mi da u porodičnoj kući imam preko 200 dresova. Sve sam ih doneo kod sebe i lepo razvrstao. Ideju sam dobio od Havijera Saviole. Neke dresove sam i namerno menjao sa igračima koji su mi prijatelji, poput Savile kada je bio u Realu i Malagi, Fernanda Navara u Sevilji, Kasiljasa, Fernanda Ljorentea, Hosebe Ečeberije, a posebno sam tražio dresove Luke Modrića i Žeremija Tulalana iz Malage", otkriva trofejni fudbaler i trener.

"NEKADA KADA MI JE DOSADNO ČITAM KRITIKE O SEBI"

Pored kolekcije dresova, Ćavi Ernandez ima i stare novinske članke o sebi. I dalje ih s vremena na vreme čita.
"Otac je počeo da seče tekstove o meni još kada mi je bilo 15 godina, a onda smo našli jednog čoveka iz Pamplone koji ih je sve lepo spojio u album. Nekada kada mi je dosadno volim da pogledam isečke iz ranijih godina, interesantno je koliko su me novinari kritikovali. U poslednjoj sezoni sa Frenkom Rajkardom na klupi kritike su bile neverovatne. Pisalo se da nisam dobar igrač, da nisam moderan fudbaler, da sam prespor, da umem da dodajem samo na stranu... A onda, kada je Gvardiola došao, kritike su prestale. Mnogo je uspomena na to vreme".

Iako je godinu dana bez angažmana, Ćavi i dalje redovno prati sve što se dešava u fudbalu.
"Fudbal moja strast, gledam ga 24 sata dnevno. Žena mi se ponekad požali jer opet gledam utakmicu, a ja joj kažem: 'Da, ali to je Liga Evrope. Jesi li videla šta je bilo na Mančester Junajted - Lion? Neverovatna utakmica'. Na 4:2 za Lion mi je bilo žao zbog Amorima, ali onda je usledilo ludih 10 minuta. Fudbal je luda igra".

Odnosi se 45-godišnji strateg prema fudbalu kao da je i dalje na klupi nekog tima.
"Najveći broj utakmica koje sam pogledao za dan je osam. Volim da analiziram ekipe. Ukucam u kompjuter 'Atalanta' i pogledam četiri njihove utakmice zaredom. Zašto? Zato što me zanima da vidim šta Gasperini radi. Igra 'čovek na čoveka', svaki igrač 90 minuta vodi duele, zbog toga dovode snažne, fizički odlično spremne igrače. Ili Roberto De Zerbi u Marselju, Nuno Espirito Santos u Notingem Forestu... Volim da gledam različite stilove fudbala i šta rade drugi treneri. Ali, nekada moram i da napravim pauzu. Nedavno sam išao sa porodicom u Katar i nisam gledao fudbal. Samo Ligu šampiona".

Naravno, u centru pažnje je Barselona. Mada, Ćavi nije čest gost u loži kada igraju Katalonci. Jasno je i zbog čega...
"Sin traži da idemo na stadion, ali teško bi bilo da sedimo mirno na tribini. Tako da gledam na televizoru, uživam u igrama Hansijevog tima. Pritiskaju po bokovima preko Rafinje i Jamala, uz podršku bekova, dok defanzivci Injigo Martines, Kubarsi i Arauho sjajno postavljaju ofsajd zamke".

Barselona, ipak, nije uspela da se preko Intera plasira u finale Lige šampiona.
"Nije moj stil odbrana sa petoricom u liniji, ali Inzagijeva ekipa to sjajno radi. Dugo su već zajedno, dobro postavljaju blokove i brzo napadaju preko Lautara, Damfrisa, Tirama i Dimarka. Neverovatni su, posebno u veznom redu gde Mhitarijan, Barela i Čalhanoglu ne gube loptu. Imaju odličnu tranziciju iz odbrane u napad".

FILOZOFIJA 4P

Pošto je rekao da mu se ne dopada Inzagijev stil igre, objasnio je Ćavi koji je njegov.
"Moj stil je 4-3-3, sa promenom u 3-4-3 kada napadamo. Može i 4-2-3-1, u zavisnosti od igrača koji su na raspolaganju. Ja za napade više volim klasična krila nego ving-bekove. Kada imaš ving-bekove, protivnik može da dominira igrom. To je moje mišljenje, a siguran sam da se treneri koji praktikuju postavku sa petirocom pozadi neće složiti s tim".

Otkrio je i svoju filozofiju fudbala.
"Moja filozofija se sastoji od četiri 'P': posed, pozicioniranje, presing (pritisak) i percepcija (pregled). Posed ti je potreban da bi pobedio, a da bi to imao igrači moraju da budu dobro pozicionirani. Ako izgubiš loptu, moraš da vršiš presing na protivnika. Percepcija je neophodna da bi znao šta se dešava oko tebe i da bi razumeo igru. Ali, dodao bih još jedno slovo - S, za strast (na engleksom P - passion). Bez strasti ne može da se igra fudbal. Kasado iz Barselone može nije najbolji fudbaler na svetu, ali on igra sa tolikom strašću da može da bude prvotimac Barselone".

"BILBAO NIJE KAO OSTATAK ŠPANIJE, TAMO TAPŠU I PROTIVNIKU"

Osvrnuo se Katalonac na revanš između Mančester Junajteda i Atletik Bilbaa. Prvi meč engleski predstavnik je dobio sa 3:0 i očekuje se da u revanšu na svom stadionu rutinski izbori prolaz u finale Lige Evrope. Ćavi, ipak, misli da bi bilo drugačije da je prva utakmica igrana u Baskiji.
"Bilbao nije kao ostatak Španije, tamo su domaći igrači kao lavovi. Ali igrati u Bilbau je slično Engleskoj, kao da si u pozorištu. Publika ume da ceni protivnika, sudije. Dešavalo mi se sa Barselonom da pobedimo, a da nas navijači Atletika isprate aplauzom".

Impresionirao je Ćavi i poznavanjem trenutne situacije u Atletik Bilbau.
"Valverde je trener, dobro mu ide s formacijom 4-4-2. Pritiskaju rivale sa Sansetom i špicom, a dvojica vezista prave blok, dok je jedan u skoku, drugi pravi balans".

Tema je su bili i španski treneri generalno.
"Luis Enrike radi sjajan posao u Pari Sen Žermenu. Njegova opsesija je da svi moraju da trče za tim. Uživanje je bilo gledati dvomeč sa Aston Vilom gde je Unai Emeri. Imate i Iraolu, Artetu, Ćabija Alonsa, Lopetegi je do nedavno bio u Vest Hemu, gde nije lako raditi, ali je on odličan trener. U fudbalu se ponekad dinamika okrene protiv vas. Na primer, Džud Belingem je protiv Atletik Bilbaa imao tri šanse, a nije dao gol. Prošle sezone bi dao tri, tako da ga ti promašaji ne čine lošim igračem".

(©Reuters)

Govorio je i koje igrače voli da gleda.
"Pedrija. On ne gubi loptu, uvek donosi najbolje moguće odluke. Frenki De Jong je u dobrom momentu, Vitinja u Pari Sen Žermenu isto. Uvek se fokusiram na igrače sredine terena. Bruno Fernandeš je još jedan igrač top nivoa. On je ratnik, njegov mentalitet je takav da želi samo pobedu. Ima i talenat i strast. On, Rašford, Fred, Lisandro i Antoni su igrali odlično protiv moje Barselone (2023). U prvom poluvremenu utakmice na Old Trafordu smo imali inicijativu, ali u drugom su oni bili fenomenalni. Igrali su sa strašću".

Kada je u pitanju dalja trenerska karijera, Ćavi još čeka. Do kada će, ne zna se.
"Naravno da bih voleo da se vratim poslu, a kada će to biti - ne znam. Ne žurim, voleo bih da to bude dobar projekat, da mi neko kaže 'imaš četiri godine, izvoli napravi šta želiš'. Voleo bih da radim u Premijer ligi jer mi se sviđa strast koju Englezi imaju prema fudbalu. U Španiji je mnogo više u prvom planu rezulat".

Potkrepljujući tu izjavu, naveo je primer Karla Ančelotija i Real Madrida.
"Pogledajte koliko ljudi kritikuju Ančelotija. To nije fer. Osvojio je 30 trofeja za 10 godina, a ljudi pričaju o njemu kao da nema nijedan trofej. Valverde je to odlično rekao: 'Ako je Ančeloti na meti kritika, čemu mi ostali onda da se nadamo'. Pritisak u Španiji je veliki, posebno kada radiš u Barseloni ili Realu".

"ĆAVI, DAJ ANALIZU HOSPITALETA"

Za kraj velikog intervjua datog Atletiku, anegdota sa utakmice Kupa kralja protiv niželigaša Hospitaleta, kada je Ćavi igrao za Barselonu a Gvardiola bio trener.
"Na sastanku tima Gvardiola me je pitao da li mogu da predstavim protivnika bolje od njega. To sam i uradio. Počeo sam sa Davidom Pratsom, dobrim napadačem, a onda prošao kroz ostatak Hospitaletovog tima. Znao sam njihove igrače jer sam imao neke prijatelje tamo, ali i zato što sam u to vreme bio neoženjen pa sam često gledao utakmice nižih liga", poentirao je Ćavi.

Naravno, ljubav prema fudbalu potiče iz porodice.
"Svi u porodici smo zaljubljenici u fudbal. Često sam gledao utakmice sa roditeljima i bratom. U nedelju kada budem išao kod roditelja oni će gledati Ljeida - Terasa (intervju je rađen pre nego što je završena sezona u četvrtoj ligi Španij). Moja sestra nije toliko često gledala fudbal, ali je bila odličan igrač. Igrala bi sa mnom i drugarima u parku, imala je odličnu levu nogu, kao Mesi. Problem je bio što kada smo bili deca nije bilo klubova za devojčice, ali sada ih ima mnogo".