Veliki Dunga: Evropljani dovode Brazilce i teraju ih da igraju unazad, to nema smisla
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 17.11.25. | 12:33
I o tome kako bi fudbaleri trebalo da koriste svoj uticaj, o tome koliko je Vinisijus koristan na terenu, ali ne toliko u svlačionici
Bilo je to vreme kada su Brazilci još uživali u igri kao takvoj. Bio je to Mundijal na kome su plesali Romario, Bebeto i Rai. Ali koliko je ta titula bila njihova, toliko je bila i kapitena Dunge, jer on je sa mesta zadnjeg veznog komandovao kao retko ko u istoriji fudbala. Kad je takav stav pokušao da prenese i u trenerske vode – nije baš išlo s ovim novim i drugačijim naraštajima. I Karlos Kaetano Bledorn Veri, kako mu je puno ime, već skoro deceniju nije u fudbalu.
Danas se bavi humanitarnim radom, mada ne voli o tome da priča.
“Ne volim, zausta. Društveni rad bi trebalo da bude anoniman, a ljudi se zbune i misle da to radim pokušavajući da sebe učinim važnim. A ja sam to pokupio u Italiji. Obilazili smo bolnice, videli ljude koji zaista pate. Tako sam shvatio da fudbal nije samo šutiranje lopte, već da mi, kao igrači, imamo ogroman društveni značaj i da to moramo da koristimo. Možemo da menjamo živote ljudima. I kad sam se vratio u Brazil nastavio sam sa svojim projektima”, kaže Dunga u intervjuu za madridsku Marku.
Izabrane vesti
Jer kako kaže, fudbal jeste život.
“Sport generalno. Uči te da kad si poražen – uzvratiš. Pobedio ili izgubio moraš da nastaviš sa svojim životom. Ako si izgubio ne smeš samo da glumiš žrtvu. Moraš da ideš dalje, da radiš napornije. I što si više, to više moraš da radiš. Nije dovoljno samo da dođeš do Reala ilii Barselone. Tek kad dođeš tamo konkurencija postaje žestoka. I da bi ostao na tom nivou moraš da treniraš još jače. To je život. Tome te fudbal uči”.
A da li fudbaleri danas zaista koriste svoj društveni uticaj.
“Trebalo bi što više, jer imaš značajan uticaj na mlade ljude. I ne mislim tu na frizure, jakne i najnovija kola. Govorim o društvenim vrednostima i vaspitanju. Samo to što si veliko ime ne daje ti za pravo da radiš šta hoćeš. Moraš da poštuješ neke zakone. Deci si uzor. Vide tvoja kola, ali ne shvataju koliko treba da radiš za ta kola”.
Kako Marka priča sa Brazilcem, normalno je da se dotakla i društvenog uticaja i ponašanja Realovih Brazilaca. Vinisijusa pre svih.
“Svi možemo bolje. A kada napravimo grešku, treba da napravimo korak unaza, preispitamo se i ispravimo ih. Naučio sam da ne vredi odgovarati svaki put kada ne neko napadne”.
Nazad na fudbal: da li je Vinisijus lider ove nove generacije Brazilaca?
“Vini je tehnički, fudbalski lider, ne lider u svlačionici, ne ono što biste nazvali tradicionalnim kapitenom. Ali Vini vodi na terenu, on je nekog ko pravi igru, ko preuzima inicijativu. Brazilu je ipak potreban lider i u svlačionici”.
Kazemiro možda?
“Da, on može da bude lider. I potreban je. Dugo nismo imali takvu figure. Ali lidera ne praviš. Lider ili jesi ili nisi. Staviti takvu odgovornost na Vinisijusa – to nije dobro ni za njega. Ljudi pitaju zašto u reprezentaciji ne igra kao u Realu? Prosto je. Zato što u Madridu razmišlja samo o igri, a drugi lideri drže svlačionicu”.
Dunga (©Reuters)Kad smo već na reprezentaciji Brazila, da li bi Rodrigo trebalo da napusti Real u januaru kako bi mogao da bude spreman za Mundijal?
“Brazilski igrači su drugačiji od evropskih. Brazilac je poseban fudbaler. On želi uvek da igra. Ako ne igra on je tužan i ne oseća se integrisanim. Vidim neke Evropljane koji ne igraju i mirni su, ne paniče. Brazilac – ne. On želi uvek da igra. I ta Rodrigova situacija… Vidim da se sve promenilo kod Ćabija Alonsa. Kod Karla Ančelotija postao je ekosistem u kojem je Karleto sve kontrolisao. Sada je drugačije, je Ćabijeve ideje su drugačije. I igračima treba vreme da se priviknu. Rodrigu treba vreme”.
Još više vreme treba Endriku, koji ne igra uopšte.
“To je veliki problem. Mlad fudbaler mora da igra. Samo tako može da napreduje. Ne može to da uradi treningom. To je prosta matematika. Ako Endrik ne igra nijednu od tri utakmice nedeljno on gubi četiri ili pet sati takmičarskog iskustva. Tako se ne napreduje. Jedna takva nedelja je mnogo za mladog fudbalera. Za iskusnog nije, ali mladog to uništava. To je kao kod pilota. Njima treba vreme u vazduhu da bi sazeli. To se dešava i sa Endrikom. Da bi napredovao, mora da igra više”.
Pa opet, iako situacija nije idealna, Brazil je uvek jedan od favorita na Mundijalu, mada Dunga priznaje da su Španija, Francuska i Argentina trenutno ispred. No, ima još šest meseci…
“Ako budu pobeđivali dobijaće samopouzdanje. Zaista verujem u mentalitet. Na Svetskom prvenstvu igra mnogo dobrih fudbalera, ali samo par njih zaista veruje da može da ga osvoji. Vinisijus je, na primer, takav. On uvek ima samopouzdanje. Odigraće ono što niko drugi ne može ni da zamisli. Probaće, pa ako ne prođe probaće opet. Drugi bi se uplašili, on ide dalje. Uporan je dok ne uspe”.
No, svejedno se stiče utisak da Brazilci više nisu čarobnjaci kakvi su bili nekad, da su sve više “evropeizovani”.
“Ja sam bio Brazilac koji je pokušavao da se adaptira na evropskim stil igre. Problem sada je što klinci danas idu u Evropu sa 17, 18 ili 19 godina i to sve promeni. U naše vreme bilo je neprihvatljivo da loptu dodaš nazad. Navijači bi te ubili. Uvek je morala napred, uvek je moralo mnogo jedan na jedan situacija. Takvi su bili Bebeto, Ronaldinjo, Romario… U Evropi se to ne dešava. Evropljani bi doveli našeg mladog igrača i čim bi on stigao naterali bi ga da vraća loptu nazad. To mi ni tada nije imalo smisla. Nema mi ni danas”, završava Dunga intervju za Marku.
.jpg.webp)
