Viljarealov čudotvorac ubija ideju Superlige: Ako nisi osvojio Ligu šampiona sa PSŽ-om, ne znači da nisi kvalitetan

Četiri i po godine minhenski Bajern nije izgubio na gostovanju u Ligi šampiona. Serija nepobedivosti počela je nakon septembra 2017. godine i poraza od Pari Sen Žermena Unaja Emerija, a završila se sinoć, potpuno neočekivano i neplanirano u režiji Viljareala i ponovo Unaja Emerija.

Spočitavana su vlasniku četiri trofeja Lige Evrope neuspesi sa Pari Sen Žermenom i Arsenalom, počeo je da ga bije glas da nije trener za velike klubove, ali za ono što ove sezone radi sa Žutom podmornicom mora mu se skinuti kapa nezavisno od toga da li će u revanšu na Alijanc areni odbraniti minimalnu prednost stečenu u prvom meču četvrtfinala Lige šampiona na Stadionu keramike.

Kada stavimo klubove koje je trenirao na papir, Emerijeva karijera je od 2012. godine išla uzlaznom putanjom počev - moskovski Spartak, Sevilja, te Pari Sen Žermen, a zatim je dobila izgled slobodnog pada. Nije ispunio očekivanja u Parizu, zatim ni u Londonu sa Arsenalom, pa je leta 2020. došao na kormilo Viljareala.

Možda je pre godinu i po dana nekome zaličilo na to da je prosečan trener konačno na mestu koje mu je po meri - u prosečnom klubu, ali rezultati, pardon trofej Lige Evrope osvojen prošle sezone u direktnom okršaju sa Mančester Junajtedom, te ovogodišnje putešestvije u Ligi šampiona će reći drugačije. Emeri je sve, samo ne prosečan trener, pa makar za manje od nedelju dana njegova vojska bude bila potučena na Alijanc areni.

Ne samo da je sinoćnim trijumfom u Španiji naterao Bavarce smatrane jednim od favorita za "Ušati pehar" da drhte za prolaz dalje pred revanš, već je i u osmini finala uništio Juventus u Torinu. Isti onaj Juve čija je vrhuška najglasnije agitovala za ozloglašenu Superligu kao društvo velikana kojem jedan Viljareal ne bi mogao ni da primirše.

"Ove pobede predstavljaju priznanje projektima koji imaju manje pristalica i novca od drugih, ali koji čine mnogo za fudbal. Ljudski, porodični projekti usrećuju ljude. Fudbal pripada ljudima. Ovde ponizno radimo za čvrst i stabilan projekat. Nisam saglasan sa idejom Superlige koja bi okupila najveće timove. Fudbal mora da odluči", počeo je Emeri razgovor za ugledni francuski L'Ekip.

U Bajernu saglasni: Budimo pošteni - dobro smo prošli sa 0:1, moglo je da bude i gore

Nema Viljareal platežnu moć giganata sa kojima se barabar uhvatio u koštac na evropskom putu otkako je Emeri preuzeo kormilo.

"Viljareal je veliki klub smešten u selu (51.000 stanovnika). Predsednik (Fernando Roig prim. aut.) i njegov sin poseduju veliki biznis zasnovan na keramici, vrlo su strastveni po pitanju fudbala i ovaj klub je drugi biznis na koji su ponosni. Sada imaju sredstva da ovaj klub vremenom učine velikim. Uz posao koji mi radimo, to je moguće. Naše osvajanje Lige Evrope prošle sezone je realnost. Plasman među osam u Ligi šampiona je realnost. Sve to opravdava ono što je uloženo od početka."

Ne može se reći da španski stručnjak nije dobio pojačanja kako prošlog tako i pretprošlog leta. Doveo mu je klub za 23.500.000 evra Arno Danžumu, jučerašnjeg Bajernovog dželata koji blista u Ligi šampiona. Međutim, sve to je sitnica u poređenju sa novcem koji su trošili PSŽ i Arsenal dok je on bio trener u Parizu i Londonu.

"To je pitanje ponosa uspeti sa timom limitiranijim od onih koje imaju Pari Sen Žermen i Arsenal. Proživljavam romansu sa Ligom Evrope, ali voleo bih da mi se dogodi nova ljubavna priča sa Ligom šampiona. To je san koji bih želeo da ostvarim. Danas sam bolji trener nego što sam bio u Pari Sen Žermenu, naročito u pogledu pristupa važnim trenucima i mečevima", rekao je Emeri i odmah nastavio: "Budžet je važan da biste imali najbolje igrače, ali postoje stvari koje se daju prevazići napornim radom. Morate stvoriti nešto drugo kao tim, stvoriti mentalitet i fokusirati se na detalje u pripremi utakmica. Protiv ekipe koja je bolja od vas, bićete u podređenom položaju 70-80 minuta, ali ostaće vam 15-20 tokom kojih ćete imati šanse i na tome ćemo raditi."

Posle neuspеšnih saga u redovima Parižana i Tobdžija, odlučio se za mirniju sredinu, iako mu ponuda nije manjkalo.

"Imao sam mnogo ponuda, konkretno od engleskih i italijanskih klubova koji igraju u Ligi šampiona. Ali izabrao sam Viljareal jer je to projekat koji mi je dozvolio da pobedim. Mogu da radim u zdravim uslovima. Osvojili smo Ligu Evrope pobeđujući klubove poput Arsenala (2-1, 0:0 u polufinalu) i Mančester Junajteda. Onda, došli smo u četvrtfinale Lige šampiona eliminisavši Juve. To opravdava moj izbor."

Novinara L'Ekipa zanimalo je da li su Emeriju noći mirnije u španskom gradiću, nego što su bile u metropolama potput Pariza i Londona.

"Ovde namećem iste zahteve kao u Sevilji, Pari Sen Žermenu ili Arsenalu. Ono što je ovde drugačije jeste to što je 'napolju' manje buke. U isto vreme, ako izađeš napolje, čućeš buku, ako ostaneš unutra, nećeš je čuti. U klubovima u kojima sam radio i koje je pratila velika buka, trudio sam se da držim vrata zatvorena. Buka je ono što smeta ekipi. Agenti, porodice, novinari, društvene mreže... Kritike na račun igrača, tima, trenera... To destabilizuje klub. Morate da zaštitite sebe i zato se trudim da se izolujem, kao i moj tim i stručni štab. U Viljarealu je znatno manje toga u odnosu na Pari Sen Žermen ili Arsenal gde sve poprima druge dimenzije. Nakon što izgubim utakmicu, bilo to u Valensiji, Sevilji, Pari Sen Žermenu, narednog dana je isto, sakrijem se u mišiju rupu i pokušam da odgonetnem zašto sam izgubio."

Pamtiće istorija Emerija kao čoveka koji je vodio Parižane onda kada ih je Barsa posle poraza 4:0 u prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona (sezona 206/17) u revanšu pobedila sa neverovatnih 6:1.

"Najteži momenti ostavljaju rane, ali naučio sam iz tih iskustava i smatram moje mandate u Pari Sen Žermenu i Arsenalu uspešnim. U Parizu sam uradio dobar posao, ali je to trebalo da bude vrlo dobro odrađen posao. Prve godine, Barselona nas je eliminisala (posle 4:0 u prvoj utakmici, poraz 6:1 marta 2017. godine), ali sudija je pogrešio, više nego mi. Sa VAR-om, bilo bi drugačije. Prihvatio sam sve to. Imao sam šansu da uradim nešto u Ligi šampiona i nisam je iskoristio."

Ni Emeri, ali ni Karlo Anćeloti, pa ni Tomas Tuhel nisu doneli Pari Sen Žermenu ono zbog čega su u poslednjoj deceniji uložene tolike stotine miliona evra - trofej Lige šampiona. Pa ipak, sva trojica su doveli svoje timove do četvrtfinala, dok je PSŽ eliminisan rundu ranije.

"To samo znači da svi oni poseduju kvalitet. Ako nisu uspeli sa Pari Sen Žermenom, to znači da je nešto drugo posredi sa Pari Sen Žermenom..." Nije Emeri završio rečenicu.

"Ova sezona je korak unazad, ali rekao sam Naseru (Al-Kelaifiju prim. aut.) 'Osvojićeš ligu šampiona, jednog dana ćeš je osvojiti". Neko mora da razbije plafon. Pariz je na dobrom tragu jer postoji konzistentnost u rezultatima i konstantno traže da idu korak dalje."

Emeri ima svoje viđenje zašto niko od prethodno pomenutih nije uspeo da izvede Pari Sen Žermen na evropski tron.

"Zato što je izuzetno teško pobediti timove poput Bajerna ili Mančester Sitija. Pogledajte siti sa Gvardiolom koji je najbolji trener na svetu... Trener je neka vrsta uzvišene ličnosti i samo par odabranih su pobednici. Među odabranima, samo jedan osvaja Ligu šampiona. Da li to znači da drugi nisu kvalitetni? Naravno da ne", zaključio je Viljarealov čudotvorac.