Vlahović i UNICEF u borbi za mentalno zdravlje mladih: Ljudi kažu - briga te, samo igraj...

Izložen medijima još od srednjoškolskog doba. Vremenom se sa njihovim prisustvom pojavljivao i pritisak, čini se, trenutno prisutniji više nego ikad ranije. Višemilionski transferi, visoka očekivanja koja sa sobom nosi igranje za najveće klubove kako u Srbiji tako i u Italiji, kritike kada baš i ne ide. Kroz sve to prolazio je i i dalje prolazi Dušan Vlahović i svestan koliko sve to može da utiče na psihu deteta, odlučio je da stane uz UNICEF u borbi za unapređenje mentalnog zdravlja dece i mladih u Srbiji.

Napadač Juventusa je postao partner međunarodnog fonda koji već skoro punih osam decenija vodi brigu koji vodi brigu o kvalitetu životnog standarda adolescenata i tako se priključio globalnoj porodici u kojoj su i fudbalske zvezde poput Lionela Mesija i Dejvida Bekama te njegova sunarodnica, bivša teniserka Ana Ivanović.

Tim povodom, u beogradskom Sava Centru organiznovan je poseban događaj na kojem je ozvaničena saradnja srpskog reprezentativca sa UNICEF-om na kojem su mladi iz cele zemlje imali priliku da podele svoja iskustva sa nekadašnjim fudbalerom Partizana i Fjorentine. Prethodno je Vlahović na konferenciji za medije izneo svoja.
“Nije bilo lako, mogu da pričam sa svoje tačke gledišta. Vrlo mlad, već sa 14-15 godina bio sam medijski izložen. Mislim da u om dobu nisi toliko ni svestan šta nosi sve to, ali kako odrastaš postaješ svesniji svega i osobe koje ne mogu da izrže taj pritisak i idu protiv toga sigurno im je od velikog značaja da imaju nekoga sa kim mogu da popričaju. Ja dosta stvari držim u sebi i kada dođe do tačke pucanja umem i da preteram u nekim reakcijama i zato je jako bitno imati osobe sa kojima možeš popričati. To nije sramota, štaviše…“

Najveća podrška u svemu i danas mu je porodica.
“Sa trenerima imam više odnos trener-igrač, pun poštovanja i prvi nikad ne pričam sa njima o stvarima, ali danas su oni postali psiholozi i kada vide igrača mogu da prepoznaju o čemu se radi. U principu, na prvom mestu je porodica. Roditelji, sestra i okruženje su mi najveća podrška i uvek mi kažu stvari onako kako jesu, što najviše i volim da čujem. S druge strane tu su i prijatelji, ali dosta saveta koje dobijaš od prijatelja često ne budu najiskreniji. Imam prijatelje, dvojicu, trojicu kojima mnogo verujem i kada mi nešto kažu mogu da primetim da su iskreni, ali porodica mi je uvek bila najveća podrška.“

U svemu mu je pomogao i sam rad, fokus na ostvarenju zacrtanih ciljeva i sport generalno.
“Može mnogo da pomogne, jer pre svega se radi o disciplini. Ovde pričamo o ozbiljnijim stvarima, ali desi se u tim godinama da dobiješ i lošu ocenu. Nije fraza kada kažeš da odeš na trening i zaboraviš sve, ali jako je bitno imati nekoga sa kim možeš da podeliš sve što ti se dešava. Mnogo ti bude lakše kada izbaciš misli iz sebe, u zavisnosti od toga sa kim pričaš ta osoba može da ti ponudi i rešenje, ali naravno da kroz sport taj put bude dosta lakši. Možete tu da upoznate i osobe koje mogu da budu tu za vas.“

Vrlo brzo je dospeo u medije budući da je sa jedva punih 16 godina debitovao za prvi tim Partizana. I već tada je oko njega bio prisutan pritisak velikih očekivanja.
“Iskren da budem u tom periodu nisam bio svestan tih stvari. Danas sve to osećam mnogo više. Ljudima je lako, kažu mi često – šta te briga, samo igraj. Ali nije to baš tako, svakodnevno se susrećeš sa pritiscima, ali navikao sam da se nosim sa time. Još kao mlad sam dospeo u medije i očekivanja još kad sam bio mali bila su velika, ali sam uz pomoć porodice i prijatelja došao sam tu gde sam danas. Ali društvene mreže imaju veliki uticaj na populaciju, sve više se prati, komentariše, čak i neki tekstovi i sadržaji na društvenim mrežama koji nemaju veze ni sa čim privuku ljude jer im je to zanimljivo. Ali ljudi moraju da znaju da odvoje društvene mreže od stvarnog života. Takav je današnji svet. Što pre uspe da razdvoji te dve stvari, čoveku će biti lakše.“

Često posle utakmica Vlahović ima običaj da priđe deci na tribinama, pozdravi se i fotografiše sa njima.
“Kad izađem na teren najviše se obradujem deci, jer sam i ja nekada bio na njihovoj poziciji i znam kako je kad imaš neke ljude kojima se diviš, voliš da ih gledaš. Ja se njima jako obradujem jer oni imaju najiskrenija osećanja. Znam da kada te dete vidi i obraduje se da to bude iskreno. Trudim se da svima izađem u susret, te stvari me ispunjavaju. Moj savet njima je da nikada ne odustaju, da do kraja idu po ono na šta su naumili i što je najbitnije od svega – da razgovaraju sa ljudima. Uvek će moći nekome da se obrate, uvek će ih neko saslušati i ne bi trebalo da imaju problema da razgovaraju o stvarima koje osećaju i problemima koje imaju, jer se sve da rešiti. I to, kao što smo rekli, nije dokaz slabosti već suprotno, pokazivanje vaše snage“, kazao je Vlahović i dodao:"Ovo partnerstvo nikako nije teret, za mene ovo predstavlja čast i zadovoljstvo. Ako bilo kako mogu da pomognem, jako sam srećan i to su stvari koje me, pored fudbala, ispunjavaju, a koje su mnogo bitnije od sporta i svega što se dešava oko nas", zaključio je Vlahović.