Vojvodina pita za Đorđa Petrovića i šalje u Niš Nikolića i Mustafu

Srpski fudbalski autoput Niš – Novi Sad, po svemu sudeći, radiće punom parom i u 2026. godini.

Saradnja na relaciji Radnički – Vojvodina poprilično je čvrsta prethodnih godina. Na stranu brojni fudbaleri koji su u različito vreme nosili dresove oba kluba, sa Čaira je pre tačno dve zime na Karađorđe otišao Dragan Rosić, a šest meseci kasnije i Jusuf Bamidele. Obojica su ostavili, ili još ostavljaju (reprezentativni golman) dubok trag u dresu Stare dame.

Pre šest godina, nakon istorijske, vicešampionske sezone Radničkog, trener i najbolji igrač, Nenad Lalatović i Nikola Drinčić, a ubrzo za njima i levi bek Stefan Đorđević, otišli su u Novi Sad i već u prvoj sezoni radovali se peharu Kupa Srbije – baš nakon finala na Čairu.

Mnogim simpatizerima niškog kluba još je u sećanju povratnička superligaška sezona 2012/13, kada je na tabeli ugroženom Radničkog tadašnji predsednik Vojvodine Ratko Butorović na polusezoni poslao kao ispomoć tandem Petar Škuletić – Aleksandar Kesić, a njih dvojica ekspresno se uvukli pod kožu navijačima i dali značajan doprinos jednom furioznom proleću Nišlija u Superligi.

Nešto donekle slično sprema se i ove zime. Dogovoren je posao u interesu oba kluba, da prolećni deo prvenstva u Radničkom provedu Uroš Nikolić i Ibrahim Mustafa, zvanično kao pozajmljeni igrači. Igrački, Vojvodini trenutno nisu u prvom planu, pa će joj dobro doći makar delimično rasterećenje budžeta za plate.

Nikolić je poslednju utakmicu odigrao još krajem septembra, nakon toga je imao problema sa povredom, kojima je nekako hronično sklon. Inače, reč je o istinskom majstoru fudbala, koji u dosadašnjem toku karijere nije ostvario ni delić svog potencijala. Pozajmice nisu poslovna praksa Radničkog pod aktuelnim rukovodstvom – izuzetak je bio samo primer Edmunda Ada i Stefana Vukića (baš iz Vojvodine), u istom prelaznom roku, pre dve godine – ali, ovde ima par detalja koji nude objašnjenje ovakvog poteza uprave niškog kluba. Pre svega, Nikolić je rođeni Nišlija, a takvih uvek nedostaje u svlačionici Radničkog. Kako mu je ovo poslednjih šest meseci ugovora sa Vojvodinom, nije nemoguće da se i na duže vreme nastani u rodnom gradu, u kojem nikad nije igrao seniorski fudbal. To će, naravno, zavisiti i od njegovog zdravlja, ali i od statusa Radničkog, koji će se grčevito boriti za opstanak u elitnom rangu.

Što se Mustafe tiče, i on je u nekoliko prelaznih rokova bio tiha patnja čelnih ljudi Reala sa Nišave. Sada se ukazala prilika da ga dovedu, mada se mora priznati da je iza njega dosta tanka polusezona u dresu Vojvodine. Iako je stigao kao zvučno pojačanje, sa ozbiljnim stažom u srpskom fudbalu, kao član Crvene zvezde, Novog Pazara i Radničkog iz Srema, odigrao je jesenas samo 11 utakmica, a jedini gol postigao baš u preokretu protiv šampiona države (3:2). Vojvodina je na pragu dovođenja Kilijana Bevisa iz kragujevačkog Radničkog, Mustafa bi verovatno dobijao još manju šansu kod Miroslava Tanjge, u niškom klubu su to iskoristili, jer Mustafu vide i na krilnoj i, u nekom slučajevima, na centralnoj napadačkoj poziciji. Da li su bili u pravu, pokazaće vreme.  

Uz dovođenje Isaha Abasa iz ubskog Jedinstva, o čemu smo već pisali, Radnički je u potrazi za još po jednim napadačem i štoperom, čime bi, bar za ovaj prvi period do početka priprema, zaokružio posao u prelaznom roku, u kojem će ostati bez Nemanje Belakovića i Bazila Jamkama, kojima su ugovori istekli, ali izvesno i bez još nekoliko igrača sa kojima se vode pregovori o sporazumnom raskidu ugovora, poput Jovana Nišića, Lasine Konea, Marka Petkovića...

Kako Mozzart Sport saznaje, potpuno nezavisno od gore pomenutog dogovorenog posla, čelnici Vojvodine raspitivali su se ovih dana za možda i najveće otkrovenje u niškom timu u jesenjem delu sezone – desnog beka Đorđa Petrovića. Za sada, od tog transfera nema ništa, jer niti je Radnički spreman da ga se odrekne posle samo šest meseci saradnje, u situaciji u kojoj mu gori pod nogama, niti je Vojvodini neophodan momentalno, ali nije nikakvo čudo što su Novosađani bacili oko na ovog momka rođenog 2006. godine, poniklog u Zvezdinoj školi i sigurno je da neće tek tako odustati.

Đorđe Petrović (@MNpress)

Đorđe je letos stigao u Niš ispod radara, kao mlađi brat Davida Petrovića, nekadašnjeg kapitena Radničkog, trenutno člana Šarže iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a već nakon njegovog debija u seniorskom fudbalu, u meču trećeg kola protiv Čukaričkog, bilo je jasno da je reč o vanserijskom talentu. Na stranu to što je dao gol Parizanu, što je jedan protiv Javora namestio, reč je o momku koji je briljirao u mnogim ofanzivnim statističkim parametrima važnim za desne bekove – ubacivanja, centaršutevi, korisni dodiri sa loptom u završnoj trećini terena, a defanzivno je kvalitet pokazao u direktnom sudaru sa nekim od najboljih krilnih napadača u ligi, recimo Diogom Bezerom ili Silvesterom Džasperom.

Nije to promaklo Zoranu Mirkoviću, koji ga je uvrstio na spiak za novembarsku akciju U21 reprezentacije Srbije, a Petrović zabeležio dva nastupa, odigravši celu utakmicu u pobedi protiv Amerikanaca u Bačkoj Topoli. Nedavno, u gostovanju u podkastu Aleksandra Stojanovića, Aleks Stjuart, izvršni direktor Analytics FC, sportske konsultantske kuće iz Sautemptona, koja sarađuje sa brojnim vrhunskim svetskim klubovima i igračima, upravo je Đorđa Petrovića označio kao najveći potencijal u Mozart Bet Superligi.

Previše pohvala za premalo seniorskog fudbala u nogama, na 19-godišnjem Čačaninu je da sve to opravda na proleće, a onda će Radničkom biti jako teško da ga zadrži, ali će, potencijalno, moći da razmatra i ozbiljne ponude za svog mladog defanzivca. Vojvodina je samo prva stala u red...