Vreme je za Sameda Baždara

Svaka sezona bez titule, a takvih je pet za Partizanom, smanjuje prostor trenerima da razigravaju mlade igrače.

Da ne postoji pravilo bonusa, veliko je pitanje ko bi od njih uopšte video teren u ulozi startera u poslednje dve sezone. I objektivno rečeno, nisu ti momci ni previše oduševili onim što su pokazivali na terenu.

Prošle sezone solidan je bio Nikola Terzić, slabu godinu je imao Nemanja Jović, golman Aleksandar Popović je išao od sigurnog startera do mesta među rezervama, ove je lepo počeo Mihajlo Petković pa nekako nestao...

U jednu ruku trenere valja razumeti, titula je imperativ svih imperativa u Humskoj 1, a sa decom niko nikad ništa nije osvojio. Ipak, Partizan je godinama, decenijama, poznat kao klub koji lansira talente iz svoje škole i od njihove prodaje živi. Strahinja Pavlović je poslednji među njima koji je i ostavio veliki trag u klubu, a od koga je ujedno Parni valjak ozbiljno zaradio.

Mladić koji se polako probija na velikoj sceni i koji je skrenuo pažnju na sebe ove sezone je Samed Baždar. Odavno je prepoznat kao veliki talenat, za njegovo „zdravlje“ pitao je Juventus, ali je Partizan odbio da ga proda. Samo što ga Partizan, za sada, još pušta na kašičicu da igra.

A, svaki put kada izađe na teren, oko Baždara se nešto dešava. Odnosno, upadne u oko, jer je mladić koji voli da igra, ne plaši se lopte, nije u strahu od greške. I na večitom derbiju je imao zapažene napadačke akcije i šuteve, protiv Nice je probao jednostavnom igrom na prvu da organizuje napade, mada mu to nije najbolje išlo, ali je za pohvalu što je i pored toga sve vreme pokušavao, nije se krio od lopte. I to su dva najjača meča koja je Partizan odigrao ove sezone.

Na utakmici protiv Vojvodine u nedelju Baždar je prvi put zaigrao celo poluvreme i to mu je bio dovoljno da ponovo ostavi svoj trag: kod četvrtog gola presingom je naterao Traorea na grešku, a onda rutinski rešio situaciju jedan na jedan. To je ujedno treći Samedov gol ove sezone za Partizan, a odigrao je, sve ukupno, 215 minuta. A, kada se ta minutaža podeli na 14 utakmica na u kojima je ulazio s klupe, dobije se svega 15 minuta prosečno po meču. Možda je to bilo dovoljno za početak, da omiriše barut, ali sada je već to premalo za talenat koji bukti u Baždaru.

Samed ima taj „peh“ da igra uglavnom na poziciji iza napadača, kao „pomoćni“ špic, što je mesto na kojem se Bibars Natho oseća najkomotnije u timu Partizana i koji je nezamenjiv deo startnih 11. Ali, moraće Petrić da u narednom periodu, a igraće se do kraja jeseni u ritmu četvrtak - nedelja, nađe više prostora za mladog ofanzivca, jer sve glasnije i glasnije lupa na vrate prve postave. Ili makar mnogo veće minutaže od ovih četvrt sata.