Žandar iz Bileće, britanski pečat i prst sudbine: ujdurma koja je stvorila modernu bajku

Ima ona čuvena anegdota o nesuđenom žandaru iz hercegovačkog krša, koju je onomad od zaborava otrgao Momo Kapor. Taj stasiti momak, priča kaže da se zvao Obrad Milićević, prijavio se početkom dvadesetih prošlog veka na konkurs za žandara u Bileći i prošao svu obuku uz najviše ocene. Avaj, kad je na kraju samo trebalo da potpiše rešenje da ga primaju u službu ispostavilo se da od posla nema ništa jer je – nepismen.

Otisnuo se nedugo potom na jedan od onih velikih brodova što su iz Boke Kotorske isplovljavali za beli svet i u potrazi za boljim životom našao se jednog dana, konačno, u Americi. Dobio je od države Arizone nešto malo jalove zemlje, ali je sudbina htela da, kopajući po dvorištu skromnog doma, naleti na – naftu.

Obrad – koji je u Americi, veli legenda, dobio prezime O'Brajen – preko noći se obogatio i na noge mu je došao direktor jedne velike naftne kompanije da potpišu ugovor o eksploataciji „crnog zlata”. Kada mu je ovaj naš pošteni čovek rekao da ne ume da se potpiše, američki biznismen ga je preneraženo pogledao i upitao ga šta li bi tek postigao u životu da nije bio nepismen.

„Bio bih žandar u Bileći”, odgovori mu Obrad.

Stotinak godina kasnije, i par hiljada milja istočnije, na južne obale Britanije, u gradić Bornmut, stigao je zahtev za izdavanje radne dozvole koji je uredno potpiso tada 35-godišnji Injigo Perez Soto, do tog trenutka pomoćnog trenera Andonija Iraole u Rajo Valjekanu. Kada je Iraola u leto 2023. preuzeo Bornmut, insistirao je da sa njim pođu i njegova dvojica asistenata – kondicioni trener Pablo de la Tore i Perez.

Potonji je, međutim, odbijen iz birokratskih razloga jer nije imao UEFA Pro licencu, niti neophodni minimum od dve godine trenerskog staža. Iraola se pak zainatio da istera svoje, pa je podneo žalbu višoj instanci i priložio i propratno pismo o Perezovim trenerskim kvalitetima, angažujući pritom i dvojicu advokata. Ni posle tri opsežna saslušanja u junu, julu i avgustu, Houm ofis (institucija nalik ovdašnjem Ministarstvu unutrašnjih poslova, zadužena za izdavanje viza, radnih dozvola i kontrolu imigracije) nije promenio prvobitnu odluku. Dozlaboga nepoverljivi i oprezni Englezi zaključili su da – prenosimo vam zvanično objašnjenje od reči do reči – „gospodin Soto nije trener najvišeg kalibra koji bi mogao značajnije da doprinese razvoju elitnog fudbala u Engleskoj”.

Očajni zbog takvog ishoda, Iraola i njegov saradnik probali su čak i da ga prijave za trenera mladog tima Bornmuta, ali ništa nije vredelo.

„Sve smo pokušali, i nije uspelo”, priznao je skrušeni Perez, sin prodavca voća, rodom iz španske provincije Navare koja se graniči s Baskijom, odakle su Iraola, ali i brojni drugi trenerski magovi poput Unaija Emerija, Mikela Artete, Ćabija Alonsa...

Umesto na Vitalitiju, Injigo Perez se tog leta vratio na mali, ruinirani Valjekas, među radničku klasu Madrida da sa Rajom – iako nevoljno, priznaće to sam – započne novu avanturu i svoj prvi samostalni trenerski posao nekoliko meseci kasnije.

Sudbina je, inače, htela da Perez debitantski nastup u La Ligi kao fudbaler 2009. zabeleži upravo protiv Rajo Valjekana, u dresu Atletik Bilbaa, koga je tada sa klupe predvodio čuveni Marselo Bijelsa.

Iz vremena u Bilbau (AFP)

Iako se isprva našao u grupi od osam igrača koje je svojeglavi argentinski strateg sklonio iz tima, ubrzo su Bijelsa i Perez ne samo našli zajednički jezik, nego i postali vrlo bliski, provodeći sate pričajući o fudbalu. Pod uticajem Bijelse, Iraole, ali i Ernesta Valverdea i Jagobe Arasatea, Perez je izgradio jedinstveni trenerski stil. Bijelsa ga je kasnije pozvao da mu bude pomoćnik, ali on se zahvalio na pozivu i pridružio Iraoli. Arasate mu je, pak, još ranije dao „ključeve od svlačionice” da umesto njega, iako još igrač u tom trenutku, održi govor pred utakmicu.

„Kada on govori, svi slušaju”, preneće svoje utiske britanskom Gardijanu jedan od fudbalera iz te svlačionice. „On ima izvrsnu sposobnost da komunicira, da dopre do ljudi. Svemu se posvećuje do krajnjih granica, sve analizira, ma svaki trening, svaku vežbu, svakog protivnika. Perez je superinteligentan, on vidi stvari drugačije. Strastven je i sve što radi, radi toliko predano i to kod njega dolazi prirodno, neusiljeno. Razume igru kao malo ko, i ima sve što je potrebno da bude veliki trener."

Ovakve pohvale valjalo je opravdati i rezultatima, a to učiniti sa siromašnim Rajom, kome glavni teren i dan-danas ne ispunjava sve uslove za vrhunski fudbal, priznaćete i nije baš lako. Naročito ne kada vas na debiju na klupi patuljaka iz prestonice, februara 2024, kao rival sačeka niko drugi do veliki Karlo Ančeloti i moćni Real Madrid. Perezu je to bio prvi meč u ulozi trenera, Karletu 1.324. Završilo se 1:1, a izveštači su primetili i pohvalili mladog stručnjaka koji je „organizovanim haosom” zauzdao Realove superzvezde.

On je pak snagu i inspiraciju nalazio u frenetičnoj podršci navijača svih uzrasta i porekla.

„Navijači daju sve mojim igračima i zato im oni i vraćaju istom merom”, rekao je Perez u razgovoru za The Athletic. „Ovo je kraj u kom živi radnička klasa, i veza između igrača i navijača je veoma, veoma snažna. Moj posao kao trenera je da to očuvam i ojačam.”

Kada je reč o samom terenu i taktici, Perez je malo modifikovao Iraolin pristup, uz insistiranje na visokom presingu, direktnoj igri, dinamičnim strukturama i – baš kao što dobro primetiše španske kolege – nekoj vrsti organizovanog haosa iz koga se dolazi do prilika za gol.

Naravno, nije sve bilo bajno od početka, i trebalo je prvo sačuvati Rajo u elitnom društvu. Kada je taj zadatak uspešno obavio proleća 2024, naišao je na možda još mnogo veći izazov  – rat sa Hamesom Rodrigezom.

Nekada velika zvezda svetskog fudbala nikako nije uspevala da se uklopi u Perezovu koncepciju „rudarskog” fudbala na Valjekasu, zbog čega su od prvog dana sezone 2024/25 ušli u otvoreni sukob. Perez je pokušao da ga disciplinuje ostavljajući ga na klupi, a kada ni to nije pomoglo, odlučio je da ga se reši. I danas na Internetu postoje isečci iz urnebesne televizijske emisije El Chiringuito – koja svojim komentarima, stavovima ali i bizarnim audio-vizuelnim efektima i dalje pomera granice novinarstva i ukopava ga sve dublje i dublje u mulj sportskog rijalitija – iz decembra 2024. u kojoj su Pereza provukli kroz medijskog „toplog zeca” zbog odnosa prema Rodrigezu.

Slavlje igrača Raja tokom gostovanja Strazburu (Reuters)

Godinu i po dana kasnije ovaj snimak postao je viralan na X-u (nekadašnjem Tviteru) kao krunski dokaz koliko novinari, a naročito oni do smrti odani Real Madridu,  od glamura ne vide fudbal, ni njegovu suštinu.

Srećom, po Rajo, Perez je neokrznut preživeo „oluju Rodrigez” i doveo belo-crvene do ogromnog uspeha i osmog mesta u La Ligi, čime su obezbedili plasman u Ligu konferencija, njihov tek drugi izlazak u Evropu i prvi posle 24 godine.

Na to putešestvije krenuli su kroz kvalifikacije usred kupališne sezone u avgustu, i to pobedom u dvomeču protiv beloruske Nemani (da, zaista se tako zove klub). Vođeni Perezom sa klupe, i na krilima Isija Palasona, Alemaa i Ilijasa Akomaša, krčili su strpljivo put kroz LK. Stigli su prvo do nokaut-faze, a tu su redom padali Samsunspor, AEK i na kraju, evo – Strazbur.

Tako će Injigo Perez Soto povesti svoj tim u Lajpcig 27. maja na veliko evropsko finale protiv Kristal Palasa. Predstavnika upravo one lige, Premijer lige, i baš one zemlje, Engleske, koja je pre nepune tri godine – vođena ultimativnim birokratskim mačem poznatim kao "Ft1p" (fali ti jedan papir) – u korenu sasekla njegovu želju da radi na Ostrvu i zaključila da „gdin Soto ne ispunjava uslove da doprinese razvoju” tamošnjeg fudbala.

Da je umesto takvog ishoda, neka službenica Karen u onom Houm ofisu samo potvrdno klimnula glavom, potpisala rešenje o izdavanju radne dozvole i lupila neizbežni pečat, ko zna gde bi završio Injigo Perez... Verovatno bi i dan-danas bio samo široj javnosti nepoznati pomoćnik Andonija Iraole, baš kao što bi onaj Obrad ostao žandar u Bileći.

„Život vam nekada donese stvari koje niste mogli ni da zamislite”, rekao je Perez nedavno. „Bio sam toliko uzbuđen što ću raditi s Andonijem. Ali onda se nađete ovde i ta prilika vam se pruži. To je dokaz da život treba da posmatrate na pozitivan način i da budete spremni za sve što on stavi pred vas.”

PIŠE: Bojan Babić