Život posle fudbala, ralje apatije i beznađa: Vozio bicikl do Bilbaa, radio u prodavnici, tražio stručnu pomoć...

Fudbalere posle igračke karijere, ili sportiste generalno, uglavnom vidimo kao hedoniste, uživaoce u blagodetima velikog novca i stečene slave, zaboravljajući da postoji i druga strana medalje. Nesnađeni, zbunjeni, izgubljeni u prostoru i vremenu. Ima i takvih primera, a malo onih što su spremni da izađu u javnost i ispričaju svoju priču.

Bilo je slučajeva da su izgubili sve što su stekli, čitavu imovinu, da su se zadužili, ostali bez porodice, krenuli pogrešnim putevima. Nažalost, istorija beleži i neke tragične krajeve...

Kristijan Štrajh (60), prosečni fudbaler Štutgart Kikersa iz osamdesetih i legendarni trener Frajburga, pre godinu dana odlučio je da se povuče sa funkcije na svoju inicijativu. Nakon 12 godina na klupi seniorskog tima i ukupno tri decenije u simpatičnom klubu iz švarcvaldskog kraja, uz suze je napustio Evropa park.

“Teškog srca moram da objavim neću produžiti moj posao na klupi Frajburga. Dugo sam o ovome razmišljao, bila je to teška odluka, ali posle 29 godina vreme je za nove ljude, novu energiju, nove mogućnosti. Verujem da je ta nova energija potrebna igračima i klubu. Uvek sam mislio da je važno da ne propustim trenutak kad je vrme da odem”, poručio je Štrajh na rastanku.

Verovao je tih dana, prvih bez fudbala posle pola veka, da će kriza proći; da će uspeti da pronađe nove motive, novo životno gorivo, ali kako je vreme prolazilo njegovo stanje duha postajalo je sve gore. Apatija u kombinaciji sa anksioznošću počela je da ga proždire. Počeo je da gubi kontrolu nad sobom...

"Kada ste trener ili igrač ne morate da planirate svoju dnevnu rutinu, jer ona već postoji, sve je organizovano. A onda odjednom sve to nestane, nema okvira u kojima ste navikli da se krećete", ispričao je iskusni stručnjak u jednoj emisiji na nemačkoj televiziji. "Znam da ljudima nije lako da to shvate, ali verujete da problem nije jednostavan".

Da bi izdržao taj tranzicioni period Kristijan Štrajh je morao da potraži stručnu pomoć. Uvideo je da je vrag odneo šalu i...
"Imao sreću da dođem do pravog čoveka, obratio sam mu se i on mi je pomogao. Vodili smo duge razgovore".

Da bi 'ubio' višak slobodnog vremena bavio se svim i svačim. Išao je na dugo putovanje u Jućnu Ameriku, radio u prodavnici bicikala, čak je vozio jednu dugu turu od Frajburga do Bilbaa?!