Prvo Hakan Šukur, a sada i bivši igrač Rome: Još jedan vrhunski fudbaler vozi Uber

Zamislite scenu: naručite Uber usred Rima, očekujući rutinsku vožnju kroz gradsku gužvu. Vrata se otvaraju, a za volanom vas dočekuje čovek čije vam je lice neverovatno poznato. Ne, to nije samo ljubazan vozač, to je Maks Toneto, čovek koji je nekada špartao levom aut-linijom pred 80.000 ljudi, zaustavljao najbolje napadače sveta i podizao trofeje u dresu Rome.

Maks Toneto nije bio bilo ko u italijanskom fudbalu. Tokom četiri godine provedene u Romi (2006–2010), postao je sinonim za pouzdanost i borbenost. Bio je deo generacije koju je predvodio Frančesco Toti, a sa klubom je osvojio dva Kupa Italije (2007. i 2008) i italijanski Superkup (2007.)

Odigrao je preko 100 utakmica za rimski klub, a 2007. godine je doživeo vrhunac karijere debitujući za reprezentaciju Italije. Ipak, fudbal mu je dao i gorke uspomene, poput onog čuvenog poraza od 1:7 protiv Mančester Junajteda na Old Trafordu, koji i danas pominje kao jedan od najtežih trenutaka u karijeri.

Istina o njegovom novom poslu isplivala je na površinu onako kako to obično biva u modernom dobu, putem društvenih mreža. Jedan verni navijač Rome, ušavši u vozilo, ostao je u šoku prepoznavši svog idola. Toneto nije pokušavao da se sakrije, naprotiv, ljubazno se nasmejao, popričao o starim danima i pristao na fotografiju. Ta slika je ubrzo postala viralna, izazvavši lavinu komentara. Dok su se neki pitali kako je moguće da je dotle došlo, većina je ostala zadivljena njegovom skromnošću.

Nakon što je vest postala globalna tema, Toneto je smireno objasnio svoju filozofiju. Za njega, vožnja Ubera nije znak finansijskog kraha, već potreba da ostane aktivan i povezan sa svetom.
"Fudbal je bio prelepo poglavlje, ali život ide dalje. Volim da vozim, volim da srećem nove ljude i slušam njihove priče. To me drži u pokretu. U radu, kakav god on bio ako je pošten, nema ničeg sramotnog" izjavio je Toneto.

On naglašava da mu je ovaj posao pružio novu perspektivu. Umesto izolacije u luksuzu koju mnogi bivši sportisti biraju, on je izabrao da bude deo naroda koji mu je godinama skandirao sa tribina.

Priča o Maksu Tonetu je fascinantna, ali kada povučemo paralelu sa Hakanom Šukurom, ulazimo u sferu prave životne drame. Dok je Toneto izabrao volan iz želje da ostane aktivan i među ljudima, Šukur je na to bio prisiljen pod pritiskom surove politike. Šukurova priča je mnogo mračnija. Od čoveka koji je postigao najbrži gol u istoriji Svetskih prvenstava, postao je čovek koji u Americi prodaje kafu i vozi Uber jer mu je u rodnoj zemlji sve konfiskovano, a on proglašen državnim neprijateljem.

Maks Toneto je u penziji odlučio da postane vozač Ubera isključivo iz ličnog zadovoljstva. On je čovek koji je u Rimu legenda, materijalno je obezbeđen, ali je izabrao rad jer ne želi da mu život prođe u pasivnosti. Za njega je vožnja način da ostane u kontaktu sa ljudima, da čuje nove priče i da se oseća korisnim. Njegova priča je priča o slobodi izbora i skromnosti.

S druge strane, Hakan Šukur je tragična figura svetskog fudbala. Najveći turski igrač svih vremena, čovek koji je postigao najbrži gol u istoriji Mundijala, postao je vozač Ubera u Vašingtonu iz čiste potrebe za preživljavanjem. Zbog političkog sukoba sa režimom u Turskoj, sva imovina mu je konfiskovana, a on je bio prinuđen da pobegne iz zemlje pod pretnjom zatvorom. Šukurova sudbina je podsetnik koliko život može da bude surov, od nacionalnog heroja do potpunog stranca koji u tuđini vozi Uber da bi prehranio porodicu.