Zvezda gurnula Gent niz liticu, Stanković utegao i Kangu, ali ostaje čudan utisak defanzivnog defekta

Možemo da krenemo sa onom izanđalom frazom o tome kako evropskoj pobedi ne treba da se gleda u zube. Posebno ne ovoj protiv Genta, pošto je Dejan Stanković vezao drugi uzastopni trijumf na međunarodnoj sceni i došao nadomak velikog uspeha u ranom proleću trenerske karijere.

OCENE – ZVEZDA: Borjan nije golman nego monstrum, Ivanić skoro „perfeto“, Milunović za nervni slom

Možemo da govorimo i o tome da se srpski predstavnici u grupnim fazama Lige Evrope nisu baš nadobijali mečeva protiv klubova iz prvog šešira. Na posletku, možemo i da govorimo o tome da se osnovna razlika između srpskog šampiona i belgijskog predstavnika ne očitava samo u brzini razmišljanja – a i ona je uočljiva – nego u tome što će Gent za vikend igrati protiv Anderlehta, a Crvena zvezda će se sudariti sa Inđijom. Uz sve poštovanje tima iz sremske ravnice, to je civilizacijska razlika kada je u pitanju kvalitet fudbala.

Sve nabrojano govori da je Crvena zvezda uradila veliku stvar i praktično gurnula ekipu Genta niz evropsku liticu, došavši u situaciju da razmišlja o drugom evropskom proleću u poslednje četiri godine. Međutim, nešto drugo je bilo uočljivo, koliko i to da je stručni štab Crvene zvezde pripremu utakmice odradio vrhunski, mešajući karte u talentovanom veznom redu crveno-belih.

Gabonac Gelor Kanga je imao spektakularnije partije na Marakani, ali ova protiv Genta mu je bila možda i najzrelija, uzimajući u obzir defanzivni doprinos i to da je Dejan Stanković uspeo da mu iz glave izbaci bubice nediscipline i egoizma. I dobije ono najbolje od njega. Slučaj Kanga je dobra priprema lepog uvoda u jedan od najvažnijih mečeva sezone...

Igra Crvene zvezde je mirisala na početku prvog i drugog poluvremena (ili do postignutih golova) na najlepšu italijansku picu aromatizovanu specijalnim začinima. Tu dolazimo do zemlje koja za Dejana Stankovića predstavlja manje od otadžbine, ali mnogo više od druge države. Tamo u Italiji je postao čovek, igračina, fudbalski višebojac i vezista svetskog formata. Pored Stankovića, Crvena zvezda ima u stručnom štabu još trojicu državljana Italije.

Jedan je analitičar, drugi je kondicioni trener, dok je trećem zaduženje da se bavi fizičkom spremom igrača srpskog šampiona. U toj Italiji postoji i osnovna fudbalska zakonitost. Sigurni smo da su na radnoj tabli tamošnje škole u Kovrečanu, u kojoj se regrutuju budući asovi i trenerske aždaje, ispisane mnoge umotvorine o tome koliko je dobra kolektivna defanziva važna za konačni uspeh jednog tima. Pa i ona maksima da napad dobija utakmice, ali odbrana osvaja trofeje...

Trener Crvene zvezde Dejan Stanković izabrao je drugačiji put. Neosporno je da je pod njegovom komandom srpski šampion atraktivan i vrlo talentovan. I da je, gledajući tu stranu terena, mladi trener zadovoljio jedan deo vrlo probirljive i zanesene Zvezdine publike. Jer Zvezda je ofanzivno moćna i lepa za gledanje. Pisali smo o tome još posle onog sudara sa "Liliputancima" sa Gibraltara da se Crvenoj zvezdi dešava povremena kolektivna amnezija, kada se ne zna ko šta radi na terenu. Veliki defanzivni „bag“, koji ne ide na teret samo poslednjoj odbrambenoj liniji.

Uostalom, Crvena zvezda je na svakoj od prethodnih pet utakmica na međunarodnoj sceni primila barem po gol. Utakmica protiv Genta mogla je da ode u 4:1, jer su Katai i Gobeljić pogađali okvir gola, uz sve to Ivanić je imao dve lepe prilike, ali vrlo lako je moglo da se desi da Gent slavi sa 4:2.

Kao Apolo Krid u Rokija Balbou belgijski predstavnik udarao je u srpskog šampiona, koji nije znao kako da podigne gard i bar amortizuje udarce. Srećom, Gentu je falio još jedan ubitačan kroše... Taj tridesetominutni utisak o Zvezdinoj imitaciji bunkera sigurno je uticao na to da dobar deo javnosti ne upadne u euforiju posle novog evropskog trijumfa. Svi su imali neki čudan osećaj defanzivnog „defekta“ i da su se crveno-beli na neki čudan način provukli u nikad dužem finišu. Jer linije su bile razvučene, Katai je igrao beka, srpski šampion niti je bio uzak, niti plitak, o čemu je pričao Dejan Stanković u najavi meča. Sve suprotno od onog čemu su ga godinama učili na Apeninskom poluostrvu.

Za mnoge stvari, napisali smo već u uvodu, Dejan Stanković je zaslužio brdo pohvala, jer Crvena zvezda ne beži od igranja fudbala. Ona igra fudbal dok može. I pobeđuje. Razmimoližanje sa lekcijama iz Koverčana doprinelo je da crveno-beli imaju šest bodova na kontu i postignu sedam golova posle tri kola Liga Evrope.

Odlučio se Stanković za takvu konfiguraciju tima da mnogo toga zavisi od Sekua Sanoga, sjajnog u Nemačkoj kada je Crvena zvezda bila više nego dobra u defanzivi, dezorijentisanog u četvrtak veče. Nemoćnog da oduzme bar dve ničije lopte u kontinuitetu...

Dobro, možda ima nešto i do prelaznog roka, jer je svima jasno da je Crvenoj zvezdi potreban još jedan klasni zadnji vezni i štoper od autoriteta. Sa takvim timom Stanković bi i dalje mogao da dobija naučene lekcije iz Koverčana.

Ovako, imaće tri nedelje da pokaže da svakog dana u svakom pogledu napreduje kao trener. I u Gentu odbrani viđeno evropsko proleće.