U. JovičićAlanov košarkaški kujundžiluk: Trener koji je Nemcima doneo evropsko zlato
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 15.09.25. | 09:08
Miran, disciplinovan i precizan kao Nemac. Sa košarkaškim instinktom sa ovih prostora. Zlatna kombinacija
Bila je ona čuvena pesma Zabranjenog pušenja „Neću da budem Švabo u dotiranom filmu“. Predstavljala je, kao deo albuma „Das Ist Walter“, deo šire poruke koju je sarajevska rokenrol scena želela da pošalje – o velikim akvizicijama i svetu koji ju je privlačio, a čiji deo ne želi da bude ako će izgubiti dignitet i priliku da svoj identitet očuva i predstavi ga ostalima u svom najboljem svetlu.
Ponekad, vrlo retko, recimo u Rigi u septembru 2025. godine, nije toliko loše biti Švabo u dotiranom filmu. Jer to ne znači da ćeš pucati na Prleta i Tihog i da ćeš pristati na jeftinu epizodu zarad pet minuta slave.
Izabrane vesti
To znači da ćeš biti Alan Ibrahimagić.
Košarkaški stručnjak rođen u Beogradu krajem sedamdesetih, koji je dobar deo detinjstva proveo u Zvorniku, zbog ratnih dešavanja preselio se sa porodicom u Berlin i tamo nastavio svoju košarkašku priču. Neki njegovi drugovi za to nisu dobili šansu i Alan Ibrahimagić to nikada neće zaboraviti. To će oblikovati i njegov ljudski i trenerski profil.
.jpg.webp)
Imao je 35 godina kada je postao deo sistema Košarkaškog saveza Nemačke, učeći pažljivo zanat u procesu koji je podrazumevao preciznost i strpljenje. Bio na oku Gordonu Herbertu i Henriku Redlu. Gledao je pažljivo šta rade naši stručnjaci. I tražio svoj put – redom.
Ibrahimagić je svoj košarkaški potencijal pokazao u radu sa mladima. Nemci su ga zbog medalja koje je osvojio sa U18 i U19 reprezentacijom nazvali „Ibrahimedžik“, a načinom na koji je pristupio radu sa budućim zvezdama nemačke i evropske košarke, više je ličio na juvelirski nego trenerski posao.
Jer nekada tako i jeste – precizno upravljanje detaljima.
Kada je Gordon Herbert napustio klupu tima koji je vodio do svetskog zlata, mnoge je iznenadio izbor Aleksa Mumbrua za njegovog naslednika. Dobro, ovo kad kažemo mnoge mislimo skoro sve. Ipak, stručni štab koji je oko Mumbrua okupljen, nije previše začudio. To je logična stepenica u procesu sistemskog rada.
Ono što je malo ko očekivao jeste pankreatitis koji će na taj način upropastiti život i Evrobasket za Mumbrua, koji je u jednom trenutku završio i u bolnici. Moguće je da je to bio i kohezioni faktor za Nemce, koji su i ovako jedna od talentovanijih ekipa u Evropi.
Ipak, kada su stvari počele da se lome i da se određuje sudbina reprezentacije Nemačke na ovom turniru, bilo je potrebno da i čovek koji ih vodi pokaže svoj dar. Mirnoću, disciplinovanost i preciznost koju je usadio u Nemačkoj. I košarkaški intelekt i instinkt koji je poneo sa ovih prostora.
Željko Obradović je mnogo puta rekao da igrači stvaraju trenere i Ibrahimagić nije zaboravio ni tu lekciju, propustivši svaku priliku da sebe stavi u prvi plan, zahvalan na šansi koju je dobio – još u Berlinu, kao klinac od 14 godina, koju neki njegovi vršnjaci nisu – i svestan da je juvelirski posao težak.
Nekada satima sediš u stolici i kuješ zbog samo jednog detalja.
Nekada u finalu Evrobasketa nadvisiš samoproglašenog najboljeg trenera u Evropi u poslednjoj deceniji.
Ponekad, vrlo retko, recimo u Rigi u septembru 2025. godine, nije toliko loše biti Švabo u dotiranom filmu. Jer to ne znači da ćeš pucati na Prleta i Tihog i da ćeš pristati na jeftinu epizodu zarad pet minuta slave. To znači da ćeš na velikoj sceni sačuvati svoj dignitet i biti prvak Evrope.
