Crtice posle Denverove pobede: Kako se probudio Jokić i čime je Adelman izašao pred Lua

Od starta utakmice bilo je jasno da Zubac najbolje od svih dosadašnjih susreta može da parira Jokiću, da ga je čak uveo i u malu nervozu - bio je siguran u svojim zadacima, a trudio se da fizički parira najboljem košarkašu na svetu.

Kada je Lu počeo da izvlači Zupca iz igre dok je Jokić još na parketu i kada je Adelman odlučio da napravi neka prilagođavanja u napadu, Jokić je malo uhvatio vazduh i tokom čitavog drugog poluvremena bio daleko nezgodniji za branjenje.

Najbolji košarkaš današnjice imao je primaran zadatak da razigra saigrače i nismo ga videli dovoljno blizu obruču u dobrom delu prvog poluvremena, ali su onda Nagetsi počeli da potenciraju njegovu i Marejevu igru 2 na 2, koja je i u mnogim prethodnim plej-of serijama davala rezultate i dinamika meča se promenila.

U jednom trenutku, pri rezultatu 51:36 za Kliperse, delovalo je da bi sve do kraja mogla da bude jednosmerna ulica, ali čini se da su Klipersi povukli ručnu, a da je Adelman taman toliko više radio uz aut liniju od svog protivnika, da su Nagetsi to uspeli da iskoriste.

Zapravo, ruki u plej-of utakmicama na mestu prvog trenera ekipe, napravio je tokom čitavog meča samo jednu krupnu grešku, koju su Klipersi odmah naplatili: ostavio je u jednom momentu petorku bez Jokića i Mareja i Nagetsi su u tom trenutku izgledali skaradno. Mimo toga, bio je koncentrisaniji od rivala i uspeo je da trgne ekipu pre nego što sve ode dođavola.

Umesto Denvera, dođavola su otišli Klipersi. Maksimizovali su protivnikove napadačke vrline, promašili šuteve iz dobrih pozicija i na kraju utakmice uspeli da od svoje najveće vrline naprave svoju najveću manu.

Sve prethodno navedeno, prilagođavanja Nagetsa, dobra igra dva na dva i veliki broj izgubljenih lopti Klipersa, ne bi bili dovoljni za pobedu Denvera da ekipa koja je najbolja u defanzivnom skoku u čitavoj ligi nije dozvolila rivalu da joj skače na glavu u ključnim trenucima utakmice.

Denver je u poslednjih pet minuta regularnog dela i u produžetku pohvatao mnogo ofanzivnih skokova, odokativno i više nego što to statistika pokazuje, a utisak koji je to ostavilo na sve aktere na terenu je bio da Denver iznova i iznova napada.

Na kraju je, u čitavoj čarlami od utakmice pune promašaja na obruču i prodatih pasova, pobedila ekipa koja je u ključnim momentima bila za nijansu koncentrisanija i imala bolje defanzivne reakcije. I koja je imala Rasela Vestbruka - igrača enormne energije, koja može da donese puno štete, ali je ove večeri u Koloradu donela nešto više koristi. Taman za ona dva poena razlike na semaforu.

U narednim duelima, Klipersi će morati primarno da smanje broj izgubljenih lopti i da bolje grade koš, a teško je poverovati da bi učinak igrača sa klupe mogao da se nastavi da bude ovako loš. Ako se na to u ovu plej-of seriju uključi i Tajron Lu,  Denver bi mogao da ima problema.

Glavni problem Klipersa je što sa druge strane terena stoji svakako jedan od najboljih stratega u ligi, koji oseća prostor, protivnike i saigrače i koji je u ovoj prvoj utakmici, čini se, upumpao dovoljno krvi u čitavu svoju pratnju. Ako Džamal Marej prestane da glumi Jaga Dos Santosa u prvih šest sekundi napada i Eron Gordon nastavi fizički da parira igračima Klipersa kao u prvom meču, gledaćemo rovovsku borbu do kraja serije. A Klipersi i Tajron Lu još pamte onih prokockanih 3:1.