Dragan Šakota: Gledamo Srbiju i pitamo se - da li je dobro, što je toliko dobro?

Dosta se komentariše da bi trenutna euforija mogla da nam se obije o glavu, ali ako sagledamo stvari objektivno, mi na papiru zaista imamo najjači tim na turniru...
"Zato sam i rekao ono 'da li je dobro, što je toliko dobro'. Optimizam koji kod nas postoji je normalan, kada si jednom prvak, onda želiš da uvek budeš prvak. Treneri su uvek malo uzdržaniji, tako i treba da bude. Ne stavljaš samo i sebe u analizu, već i protivnike".

Kada ste već ukazali na to, koga vi vidite kao najveće konkurente Srbiji?
"Francuska, Nemačka i Grčka. To su respektovani timovi, sada se pojavila Turska sa timom koji nikad nije imala. Sve to mora da se stavi na vagu, kada se gleda šta naša reprezentacija može da uradi. Nije sporno da treba da budemo među favoritima, ali treba biti oprezan i ići utakmicu po utakmicu".

TRISTANA GLEDAM SUBJEKTIVNO, VOLEO BIH DA BUDE MALO OZBILJNIJI

Tristan Vukčević (©Star Sport)

Da se vratimo našima... Ko vas je pozitivno iznenadio ili čija vas je igra najviše obradovala?
"Ne bih rekao da me je iznenadio, više me je obradovao Tristan. Voleo bih da ima malo ozbiljniju crtu u svemu tome. Kod njega stvari gledam i subjektivno pošto je njegov otac bio moj igrač. Živeći zajedno u Grčkoj, proveli smo dosta vremena. Obradovao me je već svojim odlaskom u NBA i svojim prisustvom tamo pokazao talenat, postigao je određeni broj koševa, što je za respekt. On je po prirodi strelac".

Ostali?
"Od trenutka kada je Kari preuzeo reprezentaciju, imali smo nekoliko igrača koji su zvezde i koji treba da budu oslonac ekipe. Ipak, treba gledati i koliko su drugi napredovali, odnosno kada su postali značajni oslonci svojih klubova, naročito u jakim takmičenjima, tada su dobili dodatni kvalitet. Mi smo reprezentacija koja, kada treba da se sastavi spisak, niko ne zna ko će otpasti na kraju. Imamo toliko igrača, da je konačni izbor zapravo stvar ukusa. Ono što gledam je taj, konstantni napredak. Mi smo u konstantnom rastu".

Šta vam je konkretno privuklo pažnju?
"Kada su se na visokim pozicijama pojavili Nikola Jović i Filip Petrušev. Recimo, mi smo sa njima dobili kvalitet na 'četvorci', a sada imamo situaciju da Jović igra i 'trojku', Petrušev je uglavnom samo 'četiri', ali sada imamo i Tristana. Sada, u Joviću smo dobili tu visoku trojku koju davno nismo imali, još iz perioda Stojakovića, Gurovića. Sada nam Jović donosi dodatni kvalitet. Povratak svih bekova donosi kvalitet. Rekao bih da mi svake godine izgledamo sve bolje. To je najbitnije. I kao takvi, uvek ćemo biti kandidati za medalju, ali od spleta okolnosti zavisiće gde ćemo da stignemo. Nadam se da će ova ekipa baš da nas obraduje".

Govorili ste o Tristanu i rekli da ste u njegovom slučaju "subjektivni" zbog oca. Iako ne igraju iste pozicije, nisu ni iste visine, da li možda u Tristanu prepoznajete neki detalj iz Dušanove igre?
"Iskreno, kada biste ih gledali zasebno i da ne znate da su otac i sin, nikakvu sličnost u igri ne biste videli", poručuje Šakota i dodaje:
"Jasno je da su različite pozicije, Dušan je igrao više sa loptom, Tristan je bliži koš, ali eto, opšta karakteristika je šut. To je Tristan nasledio. Dušan mi je bio mnogo ozbiljniji, Tristan je mlad pa još malo luta, ali nadam se da će i on postati ozbiljan i odgovoran, kao što mu je otac".

GRCI SA JANISOM MOGU DA ODU DALEKO

Pošto ste u Grčkoj, gledali ste i utakmice Akropolis kupa, da li ste možda čuli neki komentar tamošnje javnosti ili struke oko Tristanove odluke da izabere Srbiju, pošto je postojala dugo mogućnost da obuče i dres Grčke?
"Nije bilo nekih negativnih komentara. Srbija je toliko respektovana, da svako ko se odluči da igra tamo, smatraju to nadogradnjom. S druge strane, pošto Tristan igra sličnu poziciju kao Janis, Mitoglu i Samodurov, koji je sada njihov novi prospekt, treba gledati i to. Takođe, treba gledati i pravila. Tristan je rođen u Sijeni. Ako si kategorizovan kao 'homegrown' igrač onda možeš da igraš za reprezentaciju bez prepreka, a ako nisi onda si u kategoriji naturalizovanih. To je Tomas Vokap, recimo, kod Grčke. Iskreno, Tristanov otac je igrao za reprezentaciju Srbije i nema tu šta ko da mu zameri na odluci".

Šta mislite o reprezentaciji Grčke?
"Oni sa Janisom izgledaju sasvim drugačije, a bez njega opredeljeni su da igraju čvršće odbranu i da se bore. Mogu reći da su protiv Italije, ali i u nekim ranijim utakmicama koje sam gledao, pokazali fanatizam. To su sve bile utakmice pred svojim navijačima i tu se na neki način pokazuje više karakter domaćeg terena. Borbenost je bila na nivou da se poželi. Grci su malo limitirani u napadu kada igraju bez Janisa, sa njim dobijaju sve, poene iz reketa, kontranapada, što diže samopouzdanje ostalih igrača. On je igrač koji određuje njihovu sudbinu u svakom pogledu. Dokle god on bude vukao, mogu da idu jako daleko. Ako neko uspe da ga zaustavi, pošto je ovo Evropa i drugačije se igra u smislu udvajanja i pomaganja, tada će Grci imati problem. Svakako ih vidim u široj grupi favorita za medalju".

PEŠIĆ JESTE NAJSTARIJI, JA IMAM DUŽI STAŽ

Fotografija iz 2005. godine - Pešić i Šakota (©MN Press)

Zanimljivu je konstataciju nedavno izneo Svetislav Pešić... Na konferenciji za novinare posle Slovenije ukazao je na to da je najstariji aktivni trener u Evropi sa gotovo 76 punih godina. Vi ste takođe neko ko je i dalje aktivan stručnjak na klupi AEK-a sa 73 godine, pa možemo da vas pitamo - kako je biti trener u osmoj deceniji života i da li je teško adaptirati se na potrebe današnje košarke i ritam klupskih sezona?
"Prvo, hteo bih tačno da razgraničimo neke stvari. Kari stvarno jeste najstariji aktivni trener, ali ja imam najduži staž od svih trener, verovatno u svetu. Ovo će mi biti 53. sezona kao prvi trener i mislim da niko nema toliko dug staž", kaže Šakota, pa nastavlja misao:
"Sumnjam da će to iko dostići. Koliko znam, mislim da će klub tražiti i Ginisovu nagradu. Već imamo jedan takav sertifikat za onu utakmicu iz 1968. godine, kada je AEK imao 80.000 gledalaca na utakmici".

Što se rada u osmoj deceniji života tiče...
"Po meni je sada lakše. Kao mlađi trener, probijaš se i razmišljaš kako da se održiš i napraviš kontinuitet rezultata. Borba za egzistenciju i uspeh, porodicu... Sada sam lično rasterećen tih stvari i maksimalno sam se dobro organizovao, o čemu nisam ranije toliko razmišljao. Stalno si u mislima kako si mlad i možeš sve sam, međutim sada, ako se dobro ne organizuješ sa trenerima koji jako dobro prate zbivanja u košarci i jako dobro čitaju protivničke namere i na neki način ti to prezentuju, da ne moraš sam o svemu da razmišljaš, posao postaje jednostavniji. Kao iskusniji trener, odluke donosim bez mnogo razmišljanja i nikad me nije varao instikt, to je ono što me drži. Odluke koje su kombinovane sa iskustvom i nečim viđenim, iako ne mogu da se porede šah i košarka, ali znamo da se u šahu vidi unapred, a mnogo puta je tako kod mene u košarci. Lično mi je lakše, nego što je bilo pre 10-20 godina".

S obzirom na vaše iskustvo, da li mislite da je realno da Svetislav Pešić nastavi svoj put u reprezentaciji i posle Evrobasketa, pošto se i o tome komentariše u javnosti?
"Iskreno, ne znam detalje njegovog ugovora, ali bih rekao da nam je doneo sigurnost, iako čitajući štampu nedugo posle njegovog dolaska nisam stekao utisak da ima toliko poverenje. Sada već imamo određeno verovanje da će, kao trener, uvek napraviti maksimalan rezultat. S te strane je čisto tema kako se on oseća, po meni. Ako može i ako smatra da je spreman, uvek bi mu dao zeleno svetlo. Sada, to je već politika Saveza".

STEVAN MIJOVIĆ VEĆ POKAZAO DOSTA, VERUJEM U USPEŠNU KARIJERU

Pešić i vi imate neizmerno iskustvo, s druge strane odnedavno je vaš pomoćnik u stručnom štabu AEK-a talentovani stručnjak Stevan Mijović, osvajač evropskog zlata sa kadetskom reprezentacijom. Kako ste se odlučili za njega i koliko vam zadovoljstvo predstavlja što u klub stiže okićen evropskim zlatom?
"Pre svega bih hteo da mu čestitam na uspehu, kao i svima koji su učestvovali u osvajanju zlata. Posle zlata u Nišu smo osvojili novo zlato u mlađim kategorijama. Pošto jako mnogo pratim sve mlađe selekcije i njihova takmičenja, ne mogu da kažem da smo u nekom kontinuitetu. Ako se dobro sećam, sada pravim malu digresiju, kada sam bio selektor i kada sam na stručnom savetu pitao šta nam je prioritet, da li rezultati ili stvaranje igrača, oni su mi u šali rekli da bi dobro bilo i jedno i drugo. Tada sam postavio sve iskusne trenere u mlađim kategorijama i osvojili smo četiri zlatne medalje, čisto ako se iko seća toga. Sada se u Mijoviću radi o mladom treneru i to me posebno raduje. Jako sam vezan za mlade trenere i to svi koji sa mnom sarađuju. Koliko gledam da mladi igrači napreduju, tako je i sa perspektivnim trenerima".

Sada imate šansu da mu prenesete veliko znanje...
"Ne znam da li je koincidencija, ali samo što smo počeli da pričamo, čovek je osvojio zlato (smeh). To mi je posebno drago, jer je taj uspeh propraćen i u ovdašnjoj štampi. Znalo se da ću imati novog pomoćnika, samo su čekali da vide ko će to biti, posle odlaska Italijana Andree Vićencuta koji je bio briljantan. Sada je Stevanova prilika, koju se nadam da će iskoristiti na najbolji mogući način. Lično svojim trenerima dajem dosta slobode u radu, a to je jedini način da napreduju, ako se oseća da učestvuju u radu".

Kakav vam je prvi utisak ostavio?
"Već je pokazao dosta. Na treningu se pokazalo da se uklapa iz prve, nikakav problem s njim neće biti. Kako odmiče vreme, verujem da će situacija biti još bolja, dosta će prostora imati da odlučuje o mnogim stvarima. Nadam se najboljem i sve informacije koje imam o njemu su vrlo pozitivne. Logično je da razmišljam da će jednog dana imati vrlo uspešnu karijeru", zaključuje Šakota razgovor za Mozzart Sport.