"Dušan, Dušan" kao filmska zvezda na Bosforu: Sve je to život; ostvarena dva, ostaje najvažniji cilj

Kakav je osećaj biti ponovo u finalu Evrokupa?
"Finale u takmičenju kao što je Evrokup, koje ima dodatnu težinu zbog plasmana u Evroligu, zaista je pre svega izazovno i veoma zahtevno. Dvadeset klubova ima isti san, da osvoji Evrokup i obezbedi mesto u Evroligi. To je i dalje jedino takmičenje u Evropi koje direktno vodi u Evroligu i zbog toga ima poseban značaj za sve klubove koji nisu deo tog elitnog ranga", kaže selektor Srbije i dodaje:
"Biti dva puta u finalu u tom vremenskom periodu izuzetno je značajno, za mene lično i sada za sve u klubu. Osećaj je odličan, ali to je za sada samo finale i ništa više od toga".

BURSA JEDNA OD NAJNEOBIČNIJIH PRIČA EVROPE, BEŠIKTAŠ U SEZONU UŠAO AMBICIOZNO

Četiri godine ste iskusniji u odnosu na finale sa Bursom protiv Virtusa. Možete li da uporedite taj osećaj tada i sada?
"Pre svega, svi u Bešiktašu smo iskusniji u ove tri godine zajedničkog rada. Klub je u tom periodu rastao kao organizacija i još ima prostor za napredak, pre svega zbog broja ljudi uključenih u njegovo funkcionisanje. Postali smo pametniji i u organizacionom smislu, posebno kada je reč o igranju u različitim dvoranama. Sa bazom od oko 20.000.000 navijača, prirodno je da se velike utakmice igraju u većim halama. Pored naše zvanične dvorane, koristimo i Sinan Erdem i Abdi Ipekči. U prethodnim godinama smo se često selili i imali utisak da smo u nekim utakmicama sami sebi otežali posao, stvarajući osećaj kao da igramo u gostima, iako smo imali prednost domaćeg terena. Iskusniji smo i kada je reč o selekciji tima. Kada to uporedimo sa Bursom, to je potpuno drugačija priča. Bursa je tada bila potpuni autsajder. Na kraju sezone smo izračunali da smo uz prodaju igrača, uzimanje 'buyout' klauzula i uz otpuštanje igrača, za roster potrošili oko 1.200.000 miliona evra. Govorim isključivo o igračima, ne mislim na celu organizaciju".

Da skrenemo malo sa teme... Kakva su vam osećanja kada razmišljate o tom periodu i uporedite sa sadašnjim rezultatom?
"To je bila jedna od najneobičnijih priča u Evropi, sa minimalnim budžetom stigli smo do finala. Ta opuštenost i lepota pobeđivanja rasle su iz utakmice u utakmicu, jer niko ništa nije očekivao. Igrali smo protiv timova sa znatno većim budžetima. Ove godine ta razlika ne postoji, kao te godine. U finalu nas je tada čekao Virtus, koji je javno govorio o budžetu većem od 20.000.000 evra. Ove godine situacija je drugačija. Bešiktaš je u Evrokup ušao ambiciozno, zajedno sa Hapoelom, Bahčešehirom, Turk Telekomom i Budućnosti. Tih četiri-pet ekipa su među vodećima po ulaganjima za ovu godinu. Liga je znatno ujednačenija i više nema izražene razlike kao tada. Više nisi autsajder. Ili si favorit, ili je odnos snaga izjednačen".

Da li vam je lakše da se nosite sa ulogom autsajdera ili favorita?
"Lakše je biti autsajder, jer tada niko ništa ne očekuje od vas. Iz te opuštenosti mnogo je lakše igrati i praviti rezultate. Ako se stvori dobra atmosfera, svi uživaju i često dolazite do igara koje prevazilaze očekivanja, pa i realne mogućnosti. S druge strane, kada ste favorit, svaki protivnik je maksimalno motivisan. Ne postoji ekipa koja protiv vas ne igra sa sto odsto ili više. Svaka utakmica nosi pritisak i mora da se dobije. To je potpuno drugačija situacija", priča Alimpijević i ističe:
"Za sada smo ostvarili ciljeve koje smo postavili, prvo mesto u grupi i prednost domaćeg terena do kraja takmičenja, a zatim i plasman u finale. Ostaje još taj najvažniji korak".

Dobar primer pritiska favorita bila je i faza četvrtfinala, kad ste igrali protiv Trenta i dobili sa poenom razlike…
"Sve četiri utakmice četvrtfinala rešene su na jedan posed, što jasno pokazuje koliko je pritisak veliki. Videli smo i iznenađenja, Hapoel je ispao od Turk Telekoma, a ranije je Budućnost eliminisana od Kluža. To potvrđuje koliko je takmičenje izjednačeno i koliko su favoriti pod pritiskom".

BAHČEŠEHIR IZUZETNO OZBILJNA ORGANIZACIJA, VELIKO POŠTOVANJE ZA BARAĆA

Dušan Alimpijević iz objektiva navijača (©Guliver Images/Handyphoto Chemnitz)

Koliko je bilo teško pripremati seriju protiv Bahčešehira, rivala iz iste lige, protiv trenera Marka Baraća kojeg dobro poznajete?
"Bahčešehir je ekipa koja možda nije dovoljno prepoznata u javnosti, ali je izuzetno ozbiljna organizacija. Uz Hapoel Jerusalim, imali su jedno od najvećih ulaganja ove sezone u Evrokupu, sa jasnim ciljem, da se obezbedi plasman u Evroligu. Napravili su vrlo moćan roster, a prednjači (Malakaj) Flin koji je plaćen znatno iznad nekih standarda Evrokupa. Oni su time pokazali veliku ozbiljnost, što takođe potvrđuje koliko je jaka organizacija. Igrački kadar je pun talenta, napadački su izuzetno potentni i nije dovoljno zaustaviti jednog igrača, uvek neko drugi može da iskoči. Zbog toga je naš fokus bio da što veći broj igrača držimo pod kontrolom, koliko je to moguće. U suprotnom, ako igraju slobodno i opušteno jako su opasni".

U dahu je selektor Srbije nastavio o svom kolegi - Marku Baraću.
"Marko radi odličan posao. On je jedan od najperspektivnijih mladih srpskih trenera. Uspeo je da ponovi rezultat koji je Dejan Radonjić napravio prošle godine, pa je Bahčešehir dve godine zaredom u polufinalu Evrokupa. I u turskoj ligi su treći, odmah iza nas, sa samo dve pobede manje. To dovoljno govori o kvalitetu njegovog rada. Imam izuzetno visoko mišljenje o njemu i svima je jasno da on radi sjajan posao. Bahčešehir svih ovih godina radi dobre stvari za tursku i evropsku košarku".

Delovalo je, ipak, da je Bešiktaš kontrolisao obe utakmice polufinala…
"Odigrali smo fizički dobro, što je bio ključni cilj. Međutim, rezultat može da zavara. Obe utakmice su mogle da odu u oba pravca. U prvoj utakmici, koja je završena sa većom razlikom, u jednom trenutku bilo je samo sedam poena razlike i Bahčešehir je imao napad. Drugačiji ishod je bio moguć. Nije bilo lako, već veoma čvrsto i zahtevno. Bahčešehir je pokazao koliko može da bude opasan, pogotovo u prvoj utakmici, jer su u prvoj četvrtini imali plus 11 i morali smo da ih jurimo".

Da li vas je iznenadilo to što će se u drugom polufinalu između Burga i Turk Telekoma igrati majstorica?
"Burg je veoma nezgodna ekipa i godinama igra na visokom nivou, finala, polufinala, četvrtfinala Evrokupa. Trener im je ujedno i selektor Francuske, što dovoljno govori o kvalitetu rada. S druge strane, Turk Telekom igra odličnu košarku. Posle njihove dominantne prve utakmice, verujem da su svi očekivali da će brzo završiti seriju, ali sada su šanse potpuno izjednačene. U ovakvim okolnostima sve je moguće".

Do finala ima još vremena, kreće 22. aprila. Koliko je izazovno održati formu?
"Najveći izazov biće da zadržimo oštrinu i u napadu i u odbrani do početka finala. Završili smo prethodni meč u dobrom ritmu i sa velikim intenzitetom, a sada sledi period bez takmičarskih utakmica u Evrokupu".

BEŠIKTAŠ IMA VAŽNE PREDUSLOVE ZA TAKMIČENJE POPUT EVROLIGE

Nedavno se na društvenim mrežama pojavio video klip sa konferencije za novinare na kojoj ste odgovarali na brojna pitanja turskih kolega, hteli ste da im ukažete poštovanje i naglasili ste da je, kada ste došli, u sali bila samo jedna kamera, a da su sada vaša obraćanja prepuna novinara. Čak i nezavisno od rezultata u finalu Evrokupa, priča se da je Bešiktaš ozbiljan kandidat za ulazak u proširenu Evroligu, dosta se govori o klubu... Koliko vam znači to što se za nepune tri godine sve u Bešiktašu toliko promenilo?
"Bešiktaš ima ogromnu bazu navijača i infrastrukturu, takođe se nalazi u jednom od najvećih i najlepših gradova Evrope i sveta. To su važni preduslovi za vrhunska takmičenja poput Evrolige. Svi vole da imaju tu emociju navijača koja posle može da se predstavi na televiziji. To je ono što čini Evroligu uzbudljivom. Kada sam došao pre tri godine, klub se borio za opstanak i interesovanje je bilo minimalno, na konferencijama je bio samo jedan kamerman. Vremenom smo kroz rezultate podigli nivo, u prvoj sezoni igrali smo tri polufinala, u drugoj dva finala. Danas su hale pune, utakmice rasprodate, nebitno u kojoj hali igramo, a konferencije posećene. Košarka se ponovo prati i poštuje u Bešiktašu, ali Turska je i dalje zemlja fudbala. Ne treba zaboraviti da je Bešiktaš jedne sezone igrao Evroligu, da je dovodio najozbiljnija imena na parketu i na mestu trenera u svojoj istoriji. Navijači vole košarku, sada su se vratili, a energija se ponovo oseća. Priča se o košarci, prati se i jako poštuje sve što radimo".

Za kraj, upada u oči detalj da je Srbija u periodu od vašeg finala sa Bursom 2022. godine do danas imala samo jednog glavnog trenera u finalima tri najjača klupska takmičenja (Evroliga, Evrokup i FIBA Liga šampiona). Bio je to Aleksandar Džikić sa Hapoelom 2023. godine. Da li vas to zabrinjava?
"Tako se sada zadesilo, to ne znači da imamo manje uspešne ili manje kvalitetne trenere. To je jednostavno trenutak koji se zadesio. Ljudi često ne shvataju koliko je teško doći do finala bilo kog evropskog takmičenja. To je proces u kojem mora mnogo stvari da se poklopi, dobrih, a i da se izbegnu loše. Siguran sam da će u budućnosti srpski treneri ponovo biti prisutni u finalima. Imamo kvalitet i perspektivu", zaključuje Alimpijević javljanje iz Istanbula.