K. SimetićDužina klupe je najveći problem Nagetsa
Vreme čitanja: 4min | pon. 19.05.25. | 16:15
Veliki ugovori Mariju i Porteru sprečavaju franšizu iz Kolorada da ima šampionski roster
Košarka u regularnom delu sezone NBA lige i u plej-ofu su dva različita sporta. Tranzicija, lepršava igra sa mnogo ispaljenih trojki i na drugoj strani opuštena odbrana su odlika većeg broja mečeva od ukupno 82 u prvom delu lige. Kada dođe doigravanje sve se okrene za 180 stepeni. Uzdate se u odbranu, a u napadu šta bude biće.
Tako su igrali Denver Nagetsi ove godine. Tokom regularnog dela su igrali "slučajnu" košarku, odnosno radili su ono što im odbrana dozvoli. Na njihovu sreću u ekipi imaju Nikolu Jokića, najboljeg košarkaša na planeti koji i te kako zna da uzme sve što mu odbrana da. Njegove briljante igre zamaskirale su neke probleme u redovima franšize iz Kolorada, pre svega u napadu.
Izabrane vesti
Denver je bio 22. odbrana u ligi, ali su igrači Dejvida Adelmana u plej-ofu što se te stane terena bili izvanredni. U prvoj rundi su se odlilčno nosili sa Los Anđeles Klipersima i Džejmsom Hardenom i Kavajem Lenardom, dok su u drugoj iz ritma izbacili Šeja Gildžesa Aleksandera. Defanziva nije bila problem, već kako smo rekli napad, odnosno nedostatak raspoloženih igrača osim Jokića i Džamala Marija.
Uz njih dvojicu valja napomenti i Erona Gordona, heroja Denvera koji je u sedmom meču sa Oklahomom igrao uprkos istegnuću zadnje lože, povrede zbog koje bi trebalo da odsustvuje sa terena barem mesec dana. Kada god je Gordon igrao dobro i ubacio 20 poena, Denver bi pobedio, a u sedmom meču sa Klipersima u prvoj rundi su svi bili raspoloženi (šest dvocifrenih igrača i jedan sa devet poena). U ostalim utakmicama su Jokić i Mari ostavljeni sami, a sami nisu mogli.
Povremeno je iskočio Kristijan Braun, pre svega defanzivno orijentisan igrač sa koga je Oklahoma rešila da pomaže, ali je on to umeo da kazni. Samo je u drugom meču bio baš loš, dao je svega tri poena, mada su u toj utakmici Tanderi slavili sa skoro 50 razlike i zapravo su svi bili baš loši u timu Nagetsa. Osim njega, poslednji član startne petorke jeste Majkl Porter Junior, o kome je suvišno pričati. Bolje Denver da pokloni nekome 36.000.000 dolara nego što ih daje Porteru.
To je prva petorka - Mari, Braun, Porter, Gordon i Jokić. Sa klupe su ulazili Rasel Vestbruk, Pejton Votson i Džulijan Stroter. Maksimalno je trener Adelman skratio rotaciju i u plej-ofu je to normalno, ali nije normalno da on nema ama baš nikog na koga može da se osloni kada nekog iz prve petorke ili od gore pomentuog trojca sa klupe ne ide.
Vestbruk, kakav god da je mnogo znači Denveru. Možda samo njegovu ulogu treba malo promeniti. Previše je na perimetru, on jednostavno nema dobar šut i nema šta da traži iza linije 7,24. On bi trebalo da bude bekovska verzija Gordona, a da šutira trojke samo kada ističe vreme za napad. Nije da Nagetsi nisu ekspreimentisali sa Rasom ove godine, pre svih Majk Meloun, ali kada se podvuče crta - iskusni igrač je mogao da bude bolje iskorišćen.
Votson i Stroter su se profilisali kao igrači uloge. Prvi slovi za izvanrednog defanzivca i atletu, što se i dalo videti, dok je drugi skorer, mada nije dobio previše prilike da to pokaže. Denver je sveo rotaciju na osam igrača, dok minute u plej-ofu maltene nisu ni dobijali Deandre Džordan, Džejlen Piket, Zik Nađi, Dario Šarić i Hanter Tajson.
Ako se pitate što, jednostavno je - nisu dovoljno dobri. I tu leži problem Nagetsa. Usled prevelikih ugovora za Marija i Portera, pa plate od 8.000.000 za Nađija i 5.000.000 dolara za Šarića sprečavaju Denver da sagradi ekipu sličnoj onoj iz 2023. godine kada je i došao do titule.
Tada su bili tu Kentevijus Koldvel Poup, Redži Džekson, Džef Grin i Brus Braun. Imao je tada Meloun na koga da se osloni ako Porter (ili bilo ko druugi) ne pogađa šuteve, a šansu te sezone u doigravanju nisu ni dobijali iskusni Iš Smit, mlađani Kristijan Braun i u tom momentu još atletski izuzetan Deandre Džordan. Duga klupa je tada bila velika prednost Nagetsa, ali je ona vremenom postajala sve kraća.
Naravno, zbog seleri kepa nije bilo moguće da Denver zadrži baš sve igrače uloge. Samo je neverovatno kako nisu uspeli barem jednog od trojke Koldvel Poup, Brus Braun, Džef Grin da privole da ostane. Doskorašnji generalni menadžer Kalvin But je izabrao lakše rešenje, ono u kome Denver Nagetsi neće morati da plaćaju porez na luksuz (na čemu su mu vlasnici verovatno veoma zahvalni), ali ujedno i ono u kome ekipa neće biti dovoljno dobra za današnje standarde NBA lige.
Do Rige bez brige? Može, jer se Mozzart pobrinuo za sve!
Imao je But ideju, ali lošu. Želeo je da kroz draft izgradi širok roster, što na prvu jeste dobar plan. Stroter, Piket, Deron Holms (centar kog je But draftovao prošle godine koji je pre sezone pokidao Ahilovu tetivu), pa i Votson imaju potencijal i to je nesporno. Problem sa Butovom idejom jeste taj što je potrebno vreme da ti mladi igrači stasaju, a dok se to desi proći će najbolje godine Nikole Jokića koji možda za dve-tri sezone neće biti u stanju da igra baš na ovoliko visokom nivou.
Vremena za stasavanje više nema. Denver mora da krene u kakvu takvu rekonstrukciju. Treba da proba nekako da se reši Portera i njegovog ugovora, pa da sa tim novcem popuni roster sa dva dobra igrača uloge. Fali Nikoli pomoćno osobolje, a ako ono ne stigne uskoro, nikog nikog začuditi ako Jokić uđe u kancelariju Džoša Krenkea i zatraži trejd.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA
.jpg.webp)
