"Pero Antić"
"Pero Antić"

INTERVJU - Pero Antić: Drugi imaju ego, mi imamo generala Žoca, iseče ti to na prvom treningu

Vreme čitanja: 8min | ned. 29.01.17. | 08:01

U razgovoru za naš portal i o duelu sa Lebronom Džejmsom, Crvenoj zvezdi, Partizanu, završetku karijere...

Pero Antić

Slučajnost ne postoji, postoji samo razlog. Spletom čudnih okolnosti glavni protagonista ove priče prigrlio je basketaru i zaronio u košarkaški svet bez namere da krene očevim stopama. Onako, usput, u poznom detinjstvu, prihvatio je poziv rođenog brata Aleksandra i rekreativno počeo da se bavi igrom koja će mu, ispostaviće se, promeniti život.

Izabrane vesti

Od lokalne škole košarke, preko Rabotničkog, AEK-a, Crvene zvezde, Lukoila, Spartaka iz Sankt Peterburga, Olimpijakosa, Atlante do istanbulskog Fenerbahčea, nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Dame i gospodo, Pero Antić. Unikatan i u svim sferama života bez dlake na jeziku.
"Kao klinac sam tri puta nedeljno igrao fudbal. Košarka je došla sasvim slučajno. Brat je sa drugarom krenuo na trening, pozvao me, a ja prihvatio, ni sam ne znam zašto. Jednostavno, više sam voleo fudbal. Ubrzo su krenuli problemi, trener me nije stavljao u tim, pa se tri meseca nisam pojavljivao u klubu. Ne stavljaš me? U redu, neću da dolazim. Zvali su roditelje, a pošto je otac Zoran bio košarkaš i znao kako to funkcioniše govorio mi je da ću sam da snosim posledice", počinje priču za MOZZART Sport makedonski gorostas.

I, kako ste se izborili sa novonastalim problemom?
"Znate kako, porastao sam i počeo da zakucavam. Motivisalo me je da budem bolji od starijih, da im se smejem u lice. A posle... Oni te jure, a ti bežiš".

Da li je tako bilo i na početku profesionalne karijere?
"Nije, nije... Uozbiljio sam se. Mada je u tom periodu bilo drugih problema. 'Navukao' sam se na telefone... U AEK-u nisam imao za hleb, ali sam kupovao tri mobilna telefona mesečno".

Posle epizode u Atini usledio je, kako sam ističe, najlepši period košarkaškog života. Crvena zvezda i Beograd...
"Proveo sam dve prelepe godine u Srbiji. Uživao sam! Volim Zvezdu, čak sam joj oprostio dug od 68.000 evra. Tačnije, nisam oprostio... Nisu me ni pitali. Kada sretnem ljude iz kluba, u šali ih pitam šta se sa tim dešava, a oni kao da imaju spreman odgovor - ma, to je zastareo slučaj", smeje se Pero ne skrivajući koliko su mu dragi ljudi sa kojima je sarađivao.

Stižete li da pratite utakmice Crvene zvezde?
"Radonja (Dejan Radonjić, prim. aut.) radi oličan posao. Stvorena je hemija, vojska je iza njih, ozbiljan je to tim. Pogotovo kada igra u Pioniru. Prošle godine sam sa Fenerom gostovao u Areni, i nije to - to. Nema tog pritiska. Pionir je majka i Zvezda bi sigurno imala više pobeda da je stalno tu domaćin. (Luiđi) Datome je, na primer, objašnjavao saigračima da dolazimo u istorijsku dvoranu, potpuno drugačiju od svih ostalih u Evropi".

Toliko smo puta slušali o Zvezdi... A Partizan?
"Nikola Peković mi je prijatelj, Džileta (Aleksandra Džikića, trenera crno-belih, prim. aut.) poštujem, bio je i selektor makedonske reprezentacije. Radi neviđene stvari sa timom koji ima. Uvek sam govorio da nema dobre Zvezde bez dobrog Partizana, i obrnuto. Prve svega sam zvezdaš, sledi Olimpijakos, pa sve ostalo. Recimo, kada je Partizan igrao protiv Olimpijakosa na Fajnal foru u Parizu, okupili smo se tadašnji saigrači iz Lukoila Marko Cvetković, Slavko Stefanović i ja. Navijali smo za crno-bele. Nekako, merak ti je da gledaš lepu košarku, dobru hemiju, svoj narod...".

Pero u Botiški, odnosno sa drugarom Pecom na proslavi titule Olimpijakosa

Kada smo već kod F4, kakav je osećaj osvojiti Evroligu?
"Kao i svaki drugi trofej. Vratili smo se u Atinu, a ludi Grci odmah 'fu*k Euroleague, fu*k Panathinaikos. Sve brzo prođe, nema vremena za slavlje. Ali, onda je došla nacionalna titula posle 15 godina. E, to je bio spektakl. Na proslavi svi dolaze sa suprugama i devojkama, a ja sa Pecom, drugarom i vlasnikom Botiške, mog omiljenog kafića u Beogradu".

Ima li "bockanja" u taboru Fenera, s obzirom da su tu i nekadašnji članovi beogradskih večitih?
"Kako nema... Sa jedne strane Žoc, Bogdanović i Veseli, a sa druge Kalinić, Bata Zimonjić i ja. Zamislite, Bogdan i ja u istoj sobi, cimeri. Sve vam je jasno".

Novi format Evrolige deluje iscrpljujuće. Kako se nosite sa tim?
"Ja sam mator čovek. Naporno je! Sistem takmičenja je drugačiji u odnosu na prethodne sezone, ali koliko god da ti se sviđa ili ne sviđa, moraš da ispuniš zahteve generala".

Generala?
"Željka, naravno. Jedinstven je. Pikaso, ja ga tako zovem. Umetnik koji ima svoju filozofiju rada i zbog toga je najbolji".

Koliko je teško ispuniti zahteve najtrofejnijeg stručnjaka na Starom kontinentu?
"Šta vi mislite? Svaki trening, video... Svakoj sitnici se poklanja pažnja. Ništa se ne prepušta slučaju. Željko lepo kaže da moraš da znaš šta radiš, koja ti je uloga i da budeš koncentrisan, jer to izdvaja velike klubove od ostalih".

Godinama unazad boje istanbulskog giganta brane velike zvezde. Da li ima sujete?
"Nema, tu je Željko. 'Iseče' ti tu osobinu na prvom treningu. Ne smeš previše da se izdvajaš, bićeš trn u oku. Mora da postoji hemija, da se zna koje ti je zaduženje. Puno ega ima u Evropi, a prosto, neko mora da igra odbranu. Ne mogu da budu četiri najbolja strelca u ekipi. Zato sam i došao da igram za Žoca, zato što je unikatan. Sećam se, za minut i po smo se dogovorili".

Kako "ubijate" vreme u Istanbulu?
"Nema previše slobodnog vremena, ali se mi Balkanci trudimo da predah iskoristimo da se okupimo, družimo... Sigurno niste znali da Melih (Mahmutoglu) razume srpski. Poreklom je iz Novog Pazara. Ume i da progovori, možete i da pretpostavite šta - jeb... (ha-ha-ha). Porodica mi je u Skoplju, pa sam nedavno kupio mačku. Nije lako vratiti se u prazan stan. Zato sad ima ko da me dočeka, "ćerkica' Lea. Ja njoj šta radiš maco, ona meni mjau, mjau... Vidim da me razume, pomazim je, izgrlimo se... Volim životinje, sve osim zmija i ajkula".

Postoji li bojazan od sve učestalijih terorističkih napada u Turskoj?
"Ne pratim toliko, ali čujem. To je uvek aktuelna tema. Žao mi je što ginu nevini ljudi. Ako se sam ne čuvaš, naje**ćeš, ako previše razmišljaš o tome, postaćeš paranoičan".

Završili ste u Feneru posle dve uspešne sezone u Atlanti. Čak ste bili i učesnik Ol stara?
"Vidite dokle je došao NBA kada sam ja stigao na Ol star, i to kao najstariji ruki".

Da li mogu da se uporede najkvalitetnija liga na svetu i evropska košarka?
"U NBA je sve podređeno tome da igrač bude srećan, dok u Evropi kada izgubiš utakmicu odmah bude nervoze. Naročito u velikim klubovima poput Fenera, Zvezde koji imaju veliku navijačku bazu. U Sjedinjenim Američkim Državama je sve biznis. Izgubili smo 14. utakmicu uzastopno, a trener u svlačionici komentariše kako smo uradili neke pozitivne stvari.  Ja ga gledam i ne verujem šta priča čovek. Takođe, kada odemo na gostovanje, dan pred utakmicu sedimo u holu hotela, a stručni štab nam sugeriše gde da izađemo, gde je dobra klopa, provod. Zamislite da ja oko ponoći skockan izlazim iz hotela i sretnem Željka... On da me pita gde ću, a ja mu kažem da idem u provod. Ne ide...".

Veliku pažnju američkih medija izazvao je "incident" sa Lebronom Džejmsom, jednim od najboljih igrača današnjice?
"U finalu Istoka se zaleteo da zakuca preko mene, a ja to ne dozvoljavam. Sine, ja sam stariji, ne možeš to da mi radiš. Da se vratim u Evropu, pa da se sprdaju na moj račun. Jednom prilikom sam krenuo da izblokiram Lebrona, ali sam pomislio 'pusti ga, vidi kako izgleda uživo kada Kralj zakucava'".

Makedonija bez vas nije uspela da izbori vizu za Evrobasket 2017. Da li razmišljate da sednete u predsedničku fotelju i vratite selekciju na pravi put?
"Ne, nikada. Ne želim da budem predsednik, a da igračima ne mogu da omogućim normalne uslove. Javno napadam ljude u Savezu i sugerišem im da to što muljaju sa strane, najlakše mogu da operu preko sporta. Penzionisao sam se 2013. godine jer nisam želeo da zauzimam mesto talentovanoj deci. Nije meni problem da uzmem 20 šuteva, ali treba deca da stasaju. I sad, posle svega, mene predsednik pljuje i govori kako je meni dato toliko toga".

Ne plašite se da ovakve izjave mogu da naiđu na osudu makedonske javnosti?
"Nemam čega da se bojim. Stvorio sam ime i prezime, nisam ništa ukrao, niti sam kome naudio. Postoje ljudi koji me vole i koji me ne vole. Zavidni su kada nešto pošteno stekneš. Tipično balkanski. Jugoslovenska škola".

Spuštanje lopte "skokom" u privatno dvorište i neformalni razgovor o automobilima podsetio je iskusnog krilnog centra na događaj doživljen "preko bare".
"Jednom prilikom smo Radulja (Miroslav Raduljica, prim. aut.) i ja u Milvokiju išli na večeru. Došao je po mene u Mini morisu, parkiramo se i sad zamislite dve bradate gorile koje izlaze iz automobila (smeh). A Radulja koliko voli Harli Dejvidson... Ceo stan mu je bio natrpan delovima motora. Uživa u tome.... Mnogo dobar lik".

Tetovaže su nezaobilazna tema kada ste vi u pitanju…
"Volim ih, ali nisam zavistan. Evo pet, šest meseci ništa nisam istetovirao. Sve što mi znači u životu imam na telu. Uskoro će samo na zadnjici da bude slobodnog mesta (ha-ha-ha)".

Telefoni su, bili i ostali, velika strast.
"Nijedan do sada nisam bacio. Nedavno sam kupio jedan od prvih modela Soni eriksona i Nokiju 3310. Sećam se tih vremena kada su bili čudo tehnike. Iznervira te neko, ti telefon u zid, posle samo sklopiš i sve radi normalno".

Sakupljate li dresove klubova u kojima ste igrali?
"Imam sve sem AEK-ovog. Srećom, znam čoveka kome sam ga poklonio, pa sam ga zamolio da mi vrati. Samo taj žuti fali. A nije bilo lako sačuvati ih, naročito kada sam potpisao za Atlantu. Cela Makedonija mi je tražila dresove. Putem mejla, mesendžera… Za drugara, pa njegovog drugara… Aman ljudi, ne štampam ja dresove. Čuvam i loptu sa kojom smo igrali finale Fajnal fora u Londonu. Čim se utakmica završila, stavio sam je ispod majice".

Sa suprugom Ružicom

Rođeni ste istog dana kao i vaša supruga Ružica?
"Ona je starija godinu dana, uhvatila me na foru", nastavlja Pero u svom stilu i kao iz topa daje odgovor na pitanje koji mu je najdraži poklon koji je dobio od lepše polovine: "Troje dece (Luka, Pavel i Petar) Sve materijalno se brzo zaboravi. Sat dobiješ, staviš ga u fioku...".

Razmišljate li nekada o završetku karijere?
"Dođu trenuci kada ti je svega preko glave, mada sam previše iskusan da bih olako presekao. Pročitao sam skoro da se Pablo Priđoni penzionisao. Pa ti kreneš da razmišljaš o tome, vidi Priđoni okačio patike o klin… Novac koji zarađuješ kao vrhunski sportista teško da možeš da zaradiš legalnim poslom. Jedino da budeš diler droge, kriminalac... Drugo, još se smejem, uživam dok igram. Kada sam počinjao otac mi je dao najbolji savet - igraj dok uživaš u košarci, kada osetiš da je radiš, penzioniši se", podvlači crtu Antić u razgovoru za naš portal.

Nastavi da se smeješ...

Priredili: Nikola Drenovac i Milan Cakić

(FOTO: Starsport, MN Press, Action Images, Privatna arhiva)


tagovi

Atlanta HoksFK Crvena zvezdaFenerbahče Bekokošarkaška reprezentacija MakedonijeLebron DžejmsOlimpijakosFK PartizanPero AntićŽeljko Obradović

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara