Izgubili utakmicu, dobili karakter
Vreme čitanja: 2min | pon. 24.08.26. | 12:07
Važno je što je drugi meč sa Francuskom bio baš kakav jeste, naročito što bi u Italiji moglo da bude veoma napeto
Utisak je da košarkaška selekcija Srbija treba uvek da pobeđuje, pa i u prijateljskim mečevima. Zato nikome nije prijao poraz od Francuske uz zvuk sirene, ali rezultat je u drugi plan bacio karakter Orlova.
Nije iznenađenje što ova generacija ima to nešto što razdvaja dobre ekipe od onih koje osvajaju medalje. Pokazali su to igrači Srbije još u Manili, pa onda i protiv Australije i Amerike u Parizu. Malo se menjao sastav, promenio se i selektor, ali je to nešto i dalje tu.
Izabrane vesti
Srbija je od Francuske gubila sa 19 razlike u jednom momentu. Dosta je tome doprineo nedostatak Nikole Milutinova, međutim Orlovi se nisu predali. Bili su na ivici provalije, protivnik je probao da ih gurne u istu, ali nije to baš tako lako.
Uspeli su puleni Dušana Alimpijevića da nađu rešenje za Trikolore u trećoj četvrtini i vratili se u utakmicu. Bili su agresivni i aktivni u odbrani, a svakako je pomoglo i to što je Nikola Jokić prosto rečeno pokazao klasu. Velika stvar je takođe bila prepoznatljiva igra Srbije u tranziciji, a kada je Orlove krenuo šut videlo se da su Francuzi u problemu.
Međutim, igrači Srbije su morali mnogo da rade kako bi nadoknadili 19 razlike, pa je moglo da se primeti da su ostali bez daha u poslednjim minutima. Viktor Vembanjama i Silven Fransisko su dolazili do poena i držali Francusku u vođstvu, a svaki koš domaćina podizao je nivo decibela u Orlean areni.
Opet su se Orlovi izvukli, Vembi je napravio faul u napadu, a Marko Gudurić posle tajm-auta probio i položio. Ostalo je četiri sekunde do kraja, Nikola Jokić je u želji da udvoji zaboravio Džejlena Horda koji je uz zvuk sirene položio za pobedu.
Naravno da poraz ne prija. Međutim, ovo je bio pripremni meč koji treba posmatrati mnogo šire od rezultata.
U neku ruku je i dobro što je meč bio baš kakav jeste i što su Orlovi gledali kako navijači Francuske skaču na tribinama i kako igrači Trikolora dotrčavaju u zagrljaj Hordu. Jer baš to može da bude motivacija za ono što sledi.
Iako ne treba potceniti Island koji 28. avgusta dolazi u Beograd, jasno je da je meč sa Italijom veliki derbi u borbi za plasman na Mundobasket iduće godine. I u Pezaru će biti isto kao u Orleanu. Napeto, fizički i pre svega psihički zahtevno.
Zato poraz, posebno ovakav, može samo još više da ujedini i očvrsne tim, kao i da ojača konekciju između igrača i trenera. Alimpijević je verovao i na -19, verovali su i igrači, pa tako i cela nacija treba da veruje da će Srbija pokazati koliko je jaka protiv Islanda i Italije i onda dosta relaksiranije dočekati težak novembarski prozor.
Utakmica sa Francuzima je izgubljena, ali je dobijen karakter. Odnosno, on je sve vreme bio tu, sad se samo vratio.
