Ko su srpski klinci koji su se posle 18 godina popeli na evropski tron?

Kakav je bio govor selektora Mijovića u svlačionici će verovatno ostati tajna, ali dešavanja na terenu su nam otprilike dala ideju šta je selektor rekao. Niko nikada nije preokrenuo košarkašku utakmicu na fin način, bez agresivnosti i energije. Poruka je jednostavna: Kada protinik igra jako, ti moraš da igraš jače.

Tako je i bilo. Vraćali su se naši kadeti korak po korak u igru, Litvanci su postajali sve nervozniji jer su videli da su Orlići poleteli i da ne nameravaju da se prizemlje. I nisu. Preokrenuli su, a onda su pametnim rešenjima održavali prednost i mirno priveli susret kraju.

Naravno, bilo je dosta oscilacija u igri što je potpuno normalno za momke od 16 godina, međutim Orlići su dokazali da smo zemlja košarke i da smo zemlja kojoj je pobeđivanje u krvi. Znamo da igramo najbolje kada je to najpotrebnije, bez obzira na godine.

KUSTURICA, BJELICA, SIMJANOVSKI

U eri kada velike trojke nisu toliko popularne, Srbiju je do zlata predvodio neverovatan trio Nikola Kusturica-Petar Bjelica-Ognjen Simjanovski. Njih trojica su bili apsolutni lideri ove selekcije, a uopšte nisu pokušavali da se nametnu. Uzimali su šta im je protivnik davao i igrali jedni za druge.

Kusturica, koji igra i školuje se u Španiji, u akademiji Mursije, je aposlutno otrkovljenje prvenstva. Zasluženo je bio MVP takmičenja i već je na društvenim mrežama dobio nadimak - Beli Durant, a sve je oduševio svojom svestranom igrom. Izrasta u pravom modernog košarkarkaša, koji u današnje vreme mora da bude polivalentan. Takav je upravo Kusturica, nije mu bilo strano da odigra na niskom postu, da zavrti pik end rol, da se spusti u stav i zaključa najboljeg protivničkog košarkaša, da povuče kontru... Sve je radio na terenu i nametnuo se kao nosilac ove generacije.

Petar Bjelica, novo zanimljivo ime koje treba pratiti u Megi, odigrao je takođe izvanredan turnir, a prosečno je imao indeks korisnosti od čak 25,1. Veoma je pokretan za svoju visinu i upravo je brzinom i agilnošću mučio protivničke centre. Bio je najefikasniji igrač naše selekcije u finalu sa 25 poena i devet skokova i zasluženo se našao u idealnoj petorci turnira.

Svoje mesto u toj petorci zaslužio je i Ognjen Simjanovski, mada možda bi bilo previše da se tri igrača iz jedne zemlje nađu u najboljih pet. Svakako, plejmejker Crvene zvezde bio je uslovno rečeno treća opcija u našem timu, međutim kao pravi plej preuzimao je odgovornost u ključnim momentima i nije se bojao da on bude taj koji rešava napade. Konkrento je u finalu ubacio 22 poena, a tri najvažnija dao je u poslednjim sekundama treće deonice kada je ubacio šut sa distance za velikih +7 pred poslednjih deset minuta.

VAŽNE ROLE PAVLOVIĆA, MILIČIĆA, ŠAPONJIĆA I LUKIĆA

Koliko je teško nositi legendarno prezime na dresu znaju Luka Pavlović i Lazar Miličić, sinovi Saše Pavlovića i Darka Miličića. Obično se deca bivših asova forsiraju i oko njih se stvara nepotrebna buka koja samo usporava njihov napredak. To se naravno često dešava u Sjedinjenim Američkim Državama, ali toga ima i u Evropi. Međutim, to nije slučaj sa Lukom i Lazarom.

Pavlović je tokom celog turnira bio primarni defanzivac na protivničkim plejmejekrima i ta uloga mu je i te kako prijala. Defanzivno je izgledao savršeno, a napad je bio sve bolji i bolji iz meča u meč. Ostavio je član mlađih kategorija Partizan Mozzart Beta najbolje za kraj, pa nas je u finalu počastio sa osam važnih poena, i tri avramovićevski ukradene lopte koje su u trećoj četvrtini pokrenule Srbiju ka preokretu.

Takođe je u trećoj četvrtini zablistao i Matija Lukić, inače igrač Pablo Laso Akademije u Španiji. Prvo je sa dve ruke snažno zakucao za vođstvo Srbije (67:65), a već u sledećem napadu je ubacio trojku za +5. To su bili svi njegovi poeni, ali upravo je to bilo potrebno Srbiji. Momenat inspiracije koji bi dodatno podigao energiju i pogurao nas ka pobedi.

Što se tiče Miličića, trema kod njega je bila i te kako vidljiva u prvom poluvremenu, ali ne i u četvrtoj četvrtini. Litvanci su uporno pokušavali da se vrate i uvedu meč u napetu završnicu, međutim njihov nalet odbio je upravo igrač Las Rohasa, takođe ekipe iz Španije. Svih osam poena je postigao u poslednjih deset minuta i odlično je koristio činjenicu da se odbrana Litvanije fokusirala na Kusturicu i Bjelicu. Pametno se kretao i nekoliko puta je za to bio nagrađen lakim poenima na obruču.

Kao i Miličić, Vaso Šaponjić je za relativno malo minuta uradio mnogo. Pulen Čačka 94 je dao takođe osam poena, uz veoma efikasnih 4/5 iz igre. Tokom prvenstva njegova minutaža je varirala, ali je on sa po četiri poena u prvoj i trećoj deonici značajno doprineo zlatnoj medalji,

Igrači Luka Galić (Igokea), Vuk Stepanović (Mega), Marko Veselinović (Crvena zvezda), Luka Miladinović (Mega) i Luka Janjušević (Crvena zvezda) nisu imali veliku ulogu u finalu, ali daleko od toga da nisu bili važni u pohodu na evropski tron. Svako od njih je u nekom momentu prvenstva zablistao, dok su u finalu bili odličan primer svima kako saigrači treba da se ponašaju. Možda nisu mnogo bili na terenu, ali su na klupi najglasnije proslavljani poene svojih drugara.

SRBIJA OSVAJAČ EVROBASKETA

Za kraj, selektor Stevan Mijović. Godine rada u mlađim selekcijama Crvene zvezde i Dinamika su se isplatile. Odlično je posložio ovu generaciju, savršeno podelio uloge, a u finalu nije paničio, uspeo je da smiri igrače i motiviše ih da se sa dna na kome su bili na poluvremenu, popnu na vrh Evrope na kraju utakmice.

Da li mu je rečenica Saleta Đorđevića: "Mir u glavi, vatra u srcu" prošla kroz glavu ne znamo, ali su Orlići definitivno tako igrali u drugom poluvremenu i na kraju stavili zlato oko vrata.