Ćabi Alonso, sudar modernog sistema i kluba bez identiteta: Gvardiola lajt ili "treći put"

Alonso bi u novom klubu trebalo da dobije menadžerska zaduženja, što je negde tradicija u engleskom fudbalu, s tim da će njegove ingerencije biti nešto šire u odnosu na neke prethodnike. I to je jako bitna stvar, ako u Čelsiju žele da iskoriste Alonsov nesporni dar za trenerski posao, njegovu harizmu, fudbalsku veličinu i znanje. Ipak, njegovo angažovanje otvara ceo spektar pitanja na koja će se vremenom tražiti odgovori... Da li Čelsi dobija jasan taktički identitet ili samo još jedan eksperiment? Može li Alonso da implementira svoj sistem u premijerligaški fudbal? Koliko će mu vremena klub dati za izgradnju sistema? Da li će Čelsi promeniti svoju transfer strategiju sa novim trenerom? Ima li Alonso snagu da uspostavi autoritet u svlačionici bez pravih lidera i izgrađenog karaktera? I da li je Čelsi zaista otvoren za dugoročan projekat koji zahteva angažovanje Ćabija Alonsa, posle kompletnog dosadašnjeg fijaska u vlasničkoj eri Toda Bolija?

TAKTIČKA ORIJENTACIJA ĆABIJA ALONSA

Konstatovali smo na početku teksta kakva je trenerska filozofija Ćabija Alonsa. Suštinski dosta komplikovana, u praksi kvalitetno uobličena i jasna, što je dalo rezultat u Bajer Leverkuzenu, ne i u Real Madridu gde taktika dolazi tek pošto uspeš da savladaš "zveri" u svlačionici i uspostaviš autoritet.

Pošto u Realu nije imao dovoljno vremena da uspostavi sistem, niti je u Madridu bilo strpljenja za eventualne eksperimente jer se u najvećem klubu na svetu traži napadački fudbal do daske, podsetićemo se kako je izgledao Ćabijev Leverkuzen. U osnovi je bila formacija 3-4-2-1 iliti varijacija 3-4-3 postavke od koje je sve počinjalo. Iz nje se u fazi izgradnje napada ona transformisala u 4-2-4 jer se vezista spušta u odbranu, da bi u segmentima kontrolisane igre u protivničkoj trećini to bio sistem 3-2-5 sa dvojicom centralnih vezista koji su spona između dve faze igre, diktiraju tempo igre, usmeravaju je ka jednom od dva boka, ali i sprečavaju da se protivnički kontranapadi brzo razviju. Oni su ključni igrači u Alonsovoj šemi. Jedan je organizator igre, drugi pokriva prostor, ali obojica moraju jako dobro da poznaju teren i situacije, da imaju visok fudbalski IQ, kako bi sve funkcionisalo kao sat.

Pored dva "mozga" u Alonsovoj taktici ste često mogli da vidite i dve "desetke" između linija, odnosno dvojicu ofanzivnih vezista koji igraju iza napadača, kako bi opteretili suštinski najopasniju zonu na terenu, stvarali višak i razbijali protivničke defanzivne strukture. Važan element loptanja po Ćabiju su i ofanzivni bekovi. Oni diktiraju širinu i dubinu. Znali su da ulaze u zadnju liniju protivničkog tima i time pravili dodatno opterećenje. Dobar primer je Alehandro Grimaldo, koji se u tim vodama odlično snalazio kod Ćabija Alonsa. Ili Žeremi Frimpong, koji sada vene u Liverpulu i teško se adaptira na premijerligaški fudbal kao klasičan bek. U Real Madridu, recimo, bekovi nisu delovali tako ofanzivno kao u Bajeru, pošto je formacija 4-3-3 zahtevala drugačiji pristup.

Dok je napad vezan za strpljivu cirkulaciju lopte i čekanje pravog momenta za udar ka golu, defanzivno se Alonso najviše oslanjao na varijante odbrane od kontranapada kroz sisteme 5-4-1 ili 5-2-3, sa fokusom na brzo vraćanje poseda i uzak prostor između veznog reda i odbrane.

DVE STRANE ALONSOVOG TRENERSKOG RADA

Ćabi Alonso (©AFP)

E sad, zašto je Čelsi izabrao baš Ćabija Alonsa? Posle raznih Grejema Potera i Lijama Roseniora, Čelsiju je zaista potreban svež početak. Enco Mareska je delovao kao neko ko bi zaista mogao da promeni stvari, ali pošto nije imao punu slobodu u radu, nego je u jednom trenutku postao "talac" stručnih komisija i američkih "workload management" strategija, nije mogao više da trpi neke stvari i otišao je. Zato i Alonsov dolazak treba uzeti sa zrnom soli, odnosno sa oprezom.

Okej, Čelsi traži stabilnost posle haotičnog početka vlasničke ere Toda Bolija i Ćabi Alonso će biti čak šesti trener u četiri godine. S obzirom da postoji velika šansa da Plavci uopšte ne igraju evropski fudbal i veliko bi čudo bilo da nekako završi na sedmom mestu koje donosi kvalifikacije za Ligu konferencije, možda je pravi trenutak za potpuni restart. Čak bi možda najbolja stvar bila da se žrtvuje sezona u Evropi - Čelsi, po svemu što predstavlja, ne pripada trećem rangu klupskog fudbala - kako bi se sav fokus stavio na rekonstrukciju tima i dobru sezonu u Premijer ligi kako bi se obezbedio povratak u Ligu šampiona.

Dosadašnja trenerska karijera Ćabija Alonsa ima dve strane medalje. Prva je Bajer Leverkuzen sa kojim je osvojio titulu bez poraza - umalo i bez poraza u svim takmičenjima kroz sezonu - i tome pridodao trofej u kupu, kasnije i Superkupu Nemačke. Nedostajala mu je pobeda u finalu Lige Evrope da uzme i evropski pehar, ali je Atalanta tada pregazila Bajer i zasluženo slavila.

Drugu stranu medalje čini njegova neuspešna epizoda u Real Madridu. Ne toliko rezultatski, koliko je bilo problema sa svlačionicom i ogromnim egom. Nije uspeo da bude autoritet pred nekim od najvećih zvezda svetskog fudbala, u javnost je isplivavao svakakav prljavi veš što poslednjih dana vidimo u još značajnijem obliku. Stvarali su se klanovi, jedni su bili striktno protiv Alonsa, drugi za njega. Verovatno najveći Alonsov "protivnik" bio je Vinisijus Žunior, koji se stalno žalio izmene, mada je bilo određenog trvenja i sa Federikom Valverdeom. Neki igrači nisu prihvatali njegov taktički pristup i disciplinu koji je isti zahtevao. Ekipa je neretko izgledala mlako na terenu, bez prave energije i defanzivnog pristupa koji je ogledalo Alonsove taktike. Medijska percepcija je da je on suviše mlad trener za takav "osinjak", ali opet sećate se kako je Zinedin Zidan kao gotovo trenerski početnik jednom, pa onda još jednom to dovodio na svoje. Doduše, druga vremena, drugi igrači...

Alonsov odlazak posle samo 233 dana, odnosno manje od 24 časa posle poraza od Barselone u španskom Superkupu u Džedi (2:3) došao je više od generalnog direktora Hosea Anhela Sančesa, nego od Florentina Pereza. Tačka spora je navodno bila kondicioni trener Antonio Pintus. Navodno je klub od Alonsa tražio da se Pintus vrati kako bi poboljšao fizičku spremu igrača, što je on odbio i tada je sve krenulo naopako.

ŠTA ĆE ALONSOV ČELSI TRAŽITI NA PIJACI?

Ris Džejms (©AFP)

Sada ga čeka svlačionica koja nema prenapumpan ego kao Realova, ali nema ni pobednički karakter, čak ništa ni blizu figura kakve su svojevremeno bili Džon Teri, Didije Drogba, Frenk Lampard, Mihael Balak, Branislav Ivanović, Cesar Aspilikueta i ostali, koji su kontrolisali ekipu i bili produžena ruka trenera. Kapiten Ris Džejms bio je nedavno meta ozbiljnih kritika nekadašnjih fudbalera Čelsija, posle snimaka na kojim je on nasmejan dok njegov tim gubi utakmicu nizu - šest poraza zaredom je najlošiji klupski učinak u ovom veku - i kao takav nije viđen za nekog ko treba da komanduje novim timom.

Već isplivavaju informacije o tome da će Čelsi na letnjoj pijaci tražiti dvojicu-trojicu igrača sa ozbiljnim iskustvom kako bi podigli opšti kvalitet ekipe. Moguće je da će prvi pik biti još jedan vezista koji bi produbio konkurenciju Mojzesu Kaisedu i Encu Fernandesu. Posebno bi ta pozicija mogla da bude u fokusu ako Argentinac napusti klub, mada su te spekulacije utihnule posle svega što se dogodilo u proteklih mesec i kusur dana sa njegovim agentom i pričama o transferu u Real Madrid.

Pored toga, Ćabi Alonso će verovatno insistirati na dovođenju drugačijih bekova, jer od onih koji su trenutno u sastavu samo zdrav Ris Džejms može da odgovori zahtevima. Ali, on je više na terapijama, nego na terenu. Mark Kukurelja i Malo Gusto su delimično rešenja za ono što rođenom Basku treba. Španac ima taktičku inteligenciju i dobro igra bez lopte, ali njegova igra i fizikalije imaju limite zbog čega on češće i igra kao treći štoper. Francuz, opet, ima napadački instikt, ulazi u završnu trećinu i solidno se kreće bez lopte, ali on nije fudbalska elita i nije dosad pokazao da ima disciplinu potrebnu da ispoštuje sistem.

Odbrana bi verovatno mogla da doživi najveće promene, jer će se tražiti i štoperi koji znaju da igraju sa loptom. Tu bi se Kukurelja bolje uklopio, mada bi pravi čovek bio Livaj Kolvil. Leva noga, zna da iznese loptu i odgovara mu poziciona igra. Vesli Fofana je još jedna "mačka u džaku" jer iako ima fudbalsku širinu u glavu, u nogama je to ozbiljan rizik zbog poduže istorije povreda. Konačno je uspeo da odigra jednu stabilnu sezonu, mada u istoj Čelsi izgleda katastrofalno pozadi što nije nužno njegova krivica, ali je on bio centralna figura poslednje linije koja je pokazala ozbiljne manjkavosti. Jorel Hato može da bude potencijalno dobar pik, jer ima taktičku potkovanost iz Ajaksa, može da igra beka i štopera i može da ima hibridnu ulogu u sistemu. Ostali su, takoreći, za bacanje. Od ranije klub traži levo krilo jer je eksperiment sa Alehandrom Garnačom bio krajnje neuspešan, takođe je potrebna bar još jedna "desetka" koja bi sa Kolom Palmerom opterećivala protivničke defanzivce, a potreban je i još jedan napadač kao konkurencija Žoau Pedru. Pune ruke posla čekaju Ćabija Alonsa, prvo da raščisti nagomilani kadar i probere šta mu odgovara, onda i da na tržištu pronađe adekvatna rešenja.

Dobra stvar je što je igrački kadar mlad i samim tim adaptilan. Postoje tehniki kvalitet u veznom redu i brze noge za igru u tranziciji. Čelsiju jako nedostaju iskusni fudbaleri, pravi lideri i disciplina u igri, kao i bekovi kakve Alonso voli. Španac je dobar trener za razvoj mladih igrača unutar sistema, što je jedan od ciljeva klupskih rukovodilaca, da se konačno uveže sistem rada mlađih kategorija sa prvim timom i da se stvori nekakav fudbalski identitet. Veliko pitanje biće to da li će mu Čelsi dati vremena da sprovede svoje ideje u delo i napravi dugoročni projekat pošto ni nove gazde, nalik na prethodnika Romana Abramoviča, nisu baš poznate po strpljenju.

GVARDIOLA LAJT ILI "TREĆI PUT"

Alonso i Gvardiola (©Reuters)

Sve ono što je Ćabi Alonso napravio videli smo u Bundesligi. A, nemački klupski fudbal, uz dužno poštovanje, nije nivo engleskog, ni po jednom aspektu. Fizički daleko zahtevniji, taktički raznovrsniji, nepredvidiv i traži konstantnu adaptaciju. Pritisak je mnogo veći, a videli smo da se u Real Madridu nije najbolje snašao kao trener, iako je igrački bio jedna od centralnih figura Liverpula, Reala i Bajerna.

Njegov dolazak u Čelsi svakako ne može i ne sme da bude kratkoročna odluka ili pokušaj gašenja požara nakon još jedne užasne sezone. Ćabi Alonso treba da bude neko ko stiže da redefiniše Čelsi kao klub i zacementira njegov pravac, s obzirom da se isti menjao brže od trenera.

Ćabi Alonso, teoretski, može da bude ono što je Pep Gvardiola Mančester Sitiju. S tim što je potrebno vreme i istrpeti mnogo grešaka kako bi se sve kockice složile. Alonso može da bude "Gvardiola lajt" varijanta. Obojica potiču iz iste fudbalske škole, sarađivali su zajedno u Bajernu i znaju se jako dobro. Ista je baza, samo nema one ekstremne preciznosti koja odlikuje Gvardiolin sistem. Obojica igru zasnivaju na kontroli prostora, pravilnom pozicioniranju i stvaranju viška između linija, ali dok Gvardiola insistira na maksimalnoj kontroli lopte, Alonso brže ide ka golu i koristi igru iz tranzicije, pa igrači imaju više slobode. Recimo, kod Alonsa bek može biti i klasičan bek, krilo i da ulazi u sredinu. Kod Gvardiole je uloga definisana u svakoj fazi.

Isto je što se tiče i igrača. Gvardiola traži striktno odabrane profile, Alonso se više prilagođava postojećem kadru, što je bolja varijanta za mlad i neprofilisan kadar kaakv Čelsi ima sada. Opet, dok Gvardiola dominira svetskim fudbalom već skoro 20 godina, Alonso je fudbalski početnik i tek ga čekaju izazovi na najvišem nivou.

Takođe, fudbalski stručnjaci na Alonsov metod gledaju kao na "treći put" iliti nešto između sistema Pepa Gvardiole i Jirgena Klopa. Odnosno, nešto između totalnu kontrolu kroz precizno struktuiran posed i kontrolu kroz tranziciju i presing. Alonso je uzeo ponešto iz oba sveta, odnosno Gvardiolinu strukturu i disciplinu, uz Klopovu vertikalnost i intenzitet, čime je napravio svoj model u kojem je tajming ključ svega. Suština je da se kroz strukturu stigne do kontrole, da igrači traže pukotinu i pomeranjem blokova krenu u brz napad i iz minimalnog broja dodira imaju maksimalni efekat. Možda je najbolja definicija Alonsovog pristupa to da ne pokušava da bira između Gvardiole i Klopa, već da spoji najbolje iz ta dva sveta.

Sve ovo, ipak, zahteva igrače koji imaju visok fudbalski IQ, da se savršeno razumeju situacije na terenu i nije nešto što se tako brzo implementira u sistem jednog kluba. Pogotovo ne kluba koji godinama luta u svakom pogledu.

On ima jasno definisan taktički identitet, zna kako da organizuje tim, dobar je trener za razvoj mladih igrača, prilagodljiv je trener, ima moderan pristup i uživa veliki ugled kod današnjih igrača. Opet, nema veliko iskustvo na samom vrhu fudbalske piramide, sistem zahteva da se implementiraju određene specifičnosti za koje je potrebno vreme, nije se snašao u radu pod ekstremnim pritiskom, a uz to adaptacija na premijerligaški fudbal može da uzme danak.

Ćabi Alonso može u teoriji da bude nešto najbolje što se Čelsiju desilo još od zlatnog doba kluba. A opet, može da bude samo još jedan neuspeli projekat u pokušaju i neko ko će biti sažvakan i ispljunut kao i njegovi prethodnici. Pre svega Enco Mareska i Maurisio Poketino, kod kojih je Čelsi još na nešto i ličio.

To kako će Čelsi izgledati u narednoj sezoni i budućnosti, možda najviše zavisi od uprave i sportskog sektora, pre svega sportskih direktora Pola Vinstenlija i Lorensa Stjuarta, od kojih prvi ima veću odgovornost u pregovorima sa klubovima i agentima, a drugi više naginje ka poziciji tehničkog direktora jer planira budžet i fokusira se na stil igre i filozofiju tima. Tačnije, od njihove sposobnosti da isporuče ono što Alonso bude tražio i da utišaju svoj ego, pobudu da se mešaju u posao koji ne treba da bude njihova nadležnost. Naravno i od faktora kakvi su Tod Boli i Bedad Egbali, od kojih svako vuče na svoju stranu i ima svoju viziju kako klub treba da izgleda i funkcioniše.

Dosta je posla pred Ćabijem Alonsom i Čelsijem. I mnogi verovatno jedva čekaju da vide kako će sve ovo da ispadne...