Mirotić posle rastanka sa Barsom nije odbio samo Partizan: Rekao sam „ne“ i Olimpijakosu

Koliko je dobar igrač, toliko je ovdašnju javnost Nikola Mirotić raspolutio odlukom da ne potpiše za Partizan u trenutku kad su mu crno-beli nudili saradnju, kad su leta 2023. formirali novi tim.

Bio je to period kad se iskusni krilni centar rastao sa Barselonom, a ispostavilo se da nije odbio samo ponudu iz Beograda, već i iz Atine. O onoj iz Humske maltene nije govorio, a o ruci pruženoj iz Pireja jeste premijerno u intervjuu za "Jurohups".

Odlazak iz Katalonije svakako je bio praćen kontroverzama, iako ga je želeo trener atinskog velikana, Jorgos Barcokas.
„Istina je. Nisam prihvatio ponudu. To je sve. Dali su ponudu, nisam je prihvatio i to je to“, rekao je Mirotić.

Evroliga, četvrtak 19.30: (1,25) Monako (17,00) Pariz (4,40)

Njegova kolekcija priznanja je impresivna. Izgleda kao i „ne“ na nekoliko adresa, jer je osim Partizana i Olimpijakosa odbio i predlog Jute. Doduše, nešto ranije, leta 2019. kad se posle dosta premišljanja pridružio Barsi posle rastanka sa Nju Orlenasom.
 „Moji roditelji i neki od mojih najbližih prijatelja želeli su da ostanem u NBA. Imao sam neverovatnu ponudu od Juta Džeza na tri godine, zagarantovan novac (navodno oko 15.000.000 dolara po sezoni). I bio sam na Halkidikiju, u Grčkoj, sa porodicom. Bio je 28. ili 29. jun 2019. Poslali su mi karte za let do Los Anđelesa, sastanak sa njima i potpisivanje ugovora. Otišao sam na aerodrom. I razmišljao sam o tome jer sam mnogo pričao o tome sa suprugom. Razgovarali smo o potencijalnom povratku u Evropu i svemu tome. Naše drugo dete se upravo rodilo. I nedostajao nam je taj evropski način života, bliskost sa porodicom. I, iskreno, želeo sam veću ulogu kao igrač. Za mene, u tom trenutku, nije se radilo samo o novcu. Tako da sam se vratio sa aerodroma i nastavio odmor na Halkidikiju. Onda sam, narednih dana, potpisao ugovor sa Barsom“.

MVP MOZZART SPORT: Glasajte za najbolje srpske sportiste!

U NBA je najdublji trag ostavio u Čikagu i posle četiri godine među Bulsima, te još jedne gde je nosio dresove Nju Orleansa i Milvokija dobro je razumeo šta znači razlika u kvalitetu takmičenja u odnosu na Stari kontinent odakle je stigao.
„Bilo je neverovatno. Brzina i kvalitet utakmica su za mene predstavljali šok. Tamo, čak i oni koji ne igraju... Možete videti da ti momci mogu u proseku da postignu po 15 do 20 poena na mečevima u Evropi. A sede na klupi, jer vole da budu tamo, u NBA ligi. Što se tiče negativne strane, možda je bilo previše putovanja. Mnogo stvari je individualno u NBA. Veoma je individualistički, i to mi se nije baš dopalo. Takođe, vređanje, koje je često. Kada sam stigao, bilo je mnogo vređanja, čak i na treninzima. Sve u svemu, to bilo dobro i potrebno iskustvo u mom životu“.

Sad su mu već 34 godine. Osvajao je skoro sve u Evropi, osim – Evrolige. Uverava da ne bi trebalo da se njegov učinak definiše sagledavanjem da li će u preostalom delu karijere podići taj pehar.
„To je dobro pitanje. Ujedno i teško, jer ne bi bilo fer prema sebi da upoređujem celu karijeru samo sa „neosvajanjem trofeja Evrolige“. Očigledno je da bih voleo da osvojim i to takmičenje i dodam na listu dostignuća, ali to nije nešto na šta ću se u potpunosti fokusirati u karijeri. Još uvek sam ovde. I dalje se borim, što je veoma pozitivno, sa ciljem osvajanja Evrolige“, dodao je član Monaka.