MOZZART ANALIZZA: Fredi Gilespi – telohranitelj i to gladan

(Od stručnog konsultanta Mozzart Sporta)

Nisi ti gladan.

Čuvena replika iz filma „Boj na Kosovu“ savršeno opisuje muke Crvene zvezde i trenera Janisa Sferopulosa sa strancima ove sezone. Kada ti je najveći napredak ostvaren odlaskom najvećeg letošnjeg pojačanja znaš da je negde usput GPS zakazao i da su vode ispred neistražene. Težak je to teren za manevrisanje.

Da ne idemo previše u apstraktnost, živ i opipljiv primer kaže da je Zvezda u jednom trenutku imala toliko jak sistem da je jedan Kvinsi Miler kooptiran u ozbiljnu priču bez po muke i nije slučajno da je baš tada odigrao sezonu života. Koledž našeg predstavljanja je isti, a sve ostalo drugačije. Fredi Gilespi je takođe studirao na Bejloru, ali mu je razvojni put dotle bio znatno trnovitiji. Uprkos vrlo interesantnom fizičkom profilu, Gilespi je kasno počeo da se bavi košarkom i bio je van radara svih relevantnih koledža. Interesovanja iz prve divizije nije bilo ni u najavi, a izostale su stipendijske ponude i za drugu. Kud će, šta će, pošto nije želeo da odustane, morao je da ide na košarkaški mali Karlton Koledž za američke prilike nedalekih 50 kilometara udaljen od mesta gde je odrastao.

U skladu sa realnim okolnostima, posvetio se pretežno knjizi. Nisu baš velike šanse da iz treće divizije planirate veliku profesionalnu košarkašku karijeru, a kakve god bile još niže padaju kada ni unutar takve konkurencije ne možete da se izborite za minute. U prvoj sezoni na koledžu među Vitezovima nije igrao i tek u drugoj je počeo da viđa teren češće. Nisu mu tada mnogo pomogle ni povrede, jer igrač njegovog profila ne može da opstane ako nije na 100% spremnosti.

Ključni trenutak se desio kada je njegova majka preko zajedničkog prijatelja uspela da dopre do trenera Bejlora, Skota Drua i da mu obezbedi neku vrstu probe. Fredi je zadovoljio, tek toliko da mu daju priliku da uđe u tim kao „walk-on“ što znači da je tretiran kao bilo koji drugi student i da je dobio priliku da bude član ekipe, ali bez stipendije. Za nju je morao dobro da se oznoji tokom čitave prve sezone. Ostavio je sjajan utisak na stručni štab prvenstveno zbog radne etike i izuzetnog odnosa prema treningu. Imao je predispozicije, ne i tehničko znanje, pa je bio posvećen napretku, posebno u lateralnim kretnjama kako bi mogao da preuzima niže igrače u odbrani. Uvek je posedovao dobar osećaj za skok i blokadu što nije teško mu je raspon ruku 15 centimetara u plusu u odnosu na visinu. Kao i uvek kada su mere košarkaša u pitanju, informacije su oprečne, ali recimo da na 205 centimetara Gilespi može da se pohvali rasponom ruku večim od 220.

NOVOGODIŠNJI DŽEKPOT U MOZZARTU: Na svakih 15 minuta 30.000 dinara na klađenju uživo. Kladi se uživo!

Možda bi danas mogao da se pohvali NCAA titulom da virus korone nije naprasno okončao sezonu, ali mu to nije smetalo da okolnim putevima dođe do NBA interesovanja. Omiljena stanica mu je bio razvojni tim Memfisa sa nadimkom koji u potpunosti odgovara njegovom stilu. Čak tri puta je igrao za njih, a između se našlo više desetodnevnih ugovora, ali i jedan do kraja sezone sa Torontom. Baš je u Kanadi pružao najbolje partije, pa je tako zablistao nekoliko puta, pre svega sa čuvanjem obruča i gotovo dvocifrenim brojem poena i skokova. Zakačio je i magično sunce Floride, ali je sve ukazivalo na to da će ozbiljniju šansu morati da traži van najkvalitetnije lige na svetu.

Takav je došao kao poručen za tadašnjeg trenera Bajerna iz Minhena, Andreu Trinkijerija koji voli da pruža priliku tom profilu unutrašnjih igrača. Imao je Gilespi kod Italijana vrlo dobru minutažu, uglavnom severno od 20 minuta po meču. Statistika uglavnom nije pratila minute jer je za njegov stil igre neophodan duži period aklimatizacije na evropske, ali pre svega neameričke prilike. Paradoksalno mu je napadačka efikasnost bila čak na višem nivou kod Pabla Lasa u odnosu na Trinkijerija, mada sa značajno smanjenom ulogom i minutažom.

Džoel Bolomboj daje više od 8,5 poena protiv Panatinaikosa, kvota 1,85

Uopšte ne bi trebalo da čudi to što je brojčano bolje partije umeo da pruži u NBA i posebno u G ligi u odnosu na Evropu, jer je Gilespi, iako sada već ima 26 godina još uvek relativno neiskusan igrač. On je kasno počeo da trenira košarku, kasnije je i naglo izrastao, a košarkaški put je bio takav da nema veliki broj pravih takmičarskih sezona iza sebe. U brzom ritmu utakmica sa većim terenom i pravilima koje omogućavaju tečnije korišćenje fizičkih prednosti on je bez previše prilagođavanja mogao da igra, dok je za skučenije evropske pojmove još nedovoljno tehnički, pa i taktički pismen. To u zavisnosti od toga kako gledamo, može da bude i prednost jer se radi o igraču koji još nije otključao pun potencijal i u pravom okruženju i uz podršku, a posebno razigravače može da iznenadi.

Fredi Gilespi i Andrea Trinkijeri (© Star sport)

Ono što može da raduje navijače Zvezde je što je Gilespi igrač sa odličnom energijom voljan da uči, radi, upija kao sunđer šta god se traži od njega jer je takav bio kroz čitavu karijeru. Nije potrošač, nije umišljena zvezda niti traži posebnu pažnju. Svestan je svojih limita i retko iskače iz okvira na štetu tima. Ko očekuje poentera ili napadača sa niskog posta, neće se preterano oduševiti. Možda bi i mogao da ostvari progres na tom planu, ali za to je potrebno vreme koje nisam siguran da Zvezda i stručni štab imaju, pa će se gotovo sigurno okrenuti eksploataciji trenutnog, bez mnogo bavljenja potencijalom. Ako se doživi na pravi način i ljudi prepoznaju gde i kada treba da očekuju njegov doprinos, to može da bude interesantan spoj.

Koji su glavni kvaliteti?

Telo, atletske sposobnosti, raspon ruku, kombinacija snage i brzine uz pristojan nivo eksplozivnosti za poziciju koju igra.

Prevedeno sa fizike na košarku, zaštita reketa i obruča, mogućnost da brani niže igrače jedan na jedan nakon preuzimanja, defanzivni i posebno ofanzivni skok, snažan finiš na obruču.

Šut za tri ne postoji, a ni poludistanca nije nešto pouzdana tako da takvu vrstu doprinosa ne bi trebalo očekivati. Gilespi je najefektniji kada su dodiri sa loptom kratki i limitirani na situacije u kojima može iz ritma konkretno i snažno da finišira.

Nije kreativac, nije igrač koji može da stvara višak incijalno, ali jeste disciplinovan i retko će pokušati da izvede nešto u čemu nije siguran. Možda je evropsko iskustvo uticalo da se možda čak i previše uokviri u timski šablon, jer je utisak da i kada bi možda mogao da iskoristi telo i isforsira finiš, on prosleđuje loptu dalje i gleda kako da pronađe saigrače. Tu je sada specifičan zadatak na stručnom štabu Zvezde da mu obezbede preduslove da se razmahne više nego u Bajernu, a da ne pretera.

Ključ je tu opet više nego bilo ko drugi Miloš Teodosić. Nažalost, u debiju protiv Splita nije imao njega pored sebe, pa su samim tim i moguće lopte bile ređe, ali sa Teodosićem na parketu otvara se mogućnost korišćenja sposobnosti za vertikalni spejsing, nagrađivanje trčanja ispred direktnog rivala i mnoge druge polusituacije u pozicionom napadu koje samo Teodosić može da pretvori u povoljne opcije za finiš dodavanjima koje samo on vidi. Kako je to Luka Mitrović najbolje rekao, biće i Gilespiju potrebno vreme da se prosto navikne na mogućnost da u svakom trenutku lopta dođe do njega i da bude spreman na neočekivano, a ako se prilagodi, mogu da mu se otvore novi horizonti.

Ovom timu Zvezde treba više od svega atleticizam, a ni odbrana ne bi odmogla. Možemo da pričamo o tome da je potrebna i energija. Sve tri kolone Gilespi popunjava sa jakim ocenama. Može da brani centre jedan na jedan, ali i da preuzima i što je posebno važno, da čuva obruč. U napadu će pre svega služiti kao skriner, roler i šunjalica sa pozicije „dunkera“. Ostavljamo mogućnost da kazni i poneki mismeč sa dubokim pečatiranjem u reket, brze finiše nakon ofanzivnog skoka i to je to.

Za ostale stvari će morati da se pobrinu drugi. Zajedno sa Bolombojem i ako se Tobi ipak zadrži, daće treneru Sferopulosu centarsku liniju koja je raznovrsnija i samim tim spremnija za različite mečapove.

Protiv Splita je odigrao 13 minuta i već tu smo mogli da vidimo sve napisano na delu.

Prva situacija je preuzimanje na piku Splitovog najvažnijeg napadača, Šenona Šortera. Interesantna stvar pri preuzimanjima Gilespija je što nije klasični dugajlija koji koristi ruke da se udalji i da preti blokadom dok provocira šut. Gilespi se, zaista, spusti u stav duboko i ulazi u kontakt i pritisak poput beka, čak i na sedam metara od koša. To ga čini u određenim trenucima i podložnijim za obilazak, ali uz prave informacije stručnog štaba i sitna prilagođavanja pristupa u zavisnosti od toga koga je preuzeo može da bude izuzetno defanzivno oružje. Ovde je u potpunosti ostao ispred Šortera, stigao čak i da pokrije šut bez gubljenja ravnoteže jednog trenutka. Šorter je pogodio težak šut na razočaranje Gilespija, ali to ne menja činjenicu da je odbrana bila više nego dobra.

Još bolji je primer iz četvrte četvrtine. Obratite pažnju koliko je samo blizu na perimetru. Razlika u odnosu na prethodno prikazanu odbranu na Šorteru je što se ovaj posed Splita završio blokadom, što je važan kvalitet Gilespija koji posebno može da naelektriše halu i saigrače u važnim utakmicama koje slede.

Izuzetno je agresivan na ofanzivnom skoku i sposoban je da na vreme obezbedi poziciju i da iskoristi telo uz dobar tajming.

Važno za Zvezdu je što njegova produkcija na ofanzivnom skoku ne zavisi samo od čistih pozicija već je više nego sposoban da iskoristi telo i dužinu da hvata lopte i kada se nalazi u gužvi, okružen protivničkim igračima. Problem je taj nedostatak samopouzdanja koji se vidi i na kasnijem primeru u napadu jer ne gleda kako da iskoristi telo i poziciju da razgrne protivnika već odmah gleda samo kako da prosledi loptu dalje čak i kada nije situacija za to, pa je tako ofanzivni skok pretvorio u otvaranje kontre za Split.

Nije vešt u napadu sa posta i nema tehniku igranja leđima, ali to ne znači da ne može da se pronađe drugi način za koristan efekat u napadu. Na ovom primeru ga je preuzeo Gnjidić, što je bio okidač za ostvarivanje dobre pozicije u sredini reketa. Zvezda je obezbedila dovoljnu širinu da nesmetano pokuša pas i sve se završilo faulom Splita.

Nekad previše discipline može da bude kontraproduktivno u sportu. Na donjem primeru se vidi jedan dobar napad Zvezde i lopta za Gilespija duboko u reketu, na korak od obruča. Nije ni pogledao koš, a kamoli pokušao da iskoristi telo za završnicu već je odmah gledao dalji pas i na kraju dodao loptu Jagu za otvorenu trojku, ali će Zvezdi biti potreban jak finiš, jer neće često moći da uopšte dođe do takvih situacija u Evroligi i svaka takva šansa mora da se iskoristi. Samo kroz opasnost iz dubine može da se otvori širina i šut za tri poena na pravi način. To je sigurno i stvar samopouzdanja, pa bi za sve u Zvezdi bilo dobro da trener Sferopulos nađe pravu liniju komunikacije poput one sa Bolombojem, koji igra najbolju napadačku košarku u životu trenutno.

Fredi Gilespi nije igrač koji može da pokrpi sve rupe i okrene čitavu Zvezdinu sezonu, ali je korak u pravom smeru. Neće pobediti „sam“ nikoga ni u ABA ligi ali može da posluži kao odličan telohranitelj u odbrani i energetska injekcija u napadu. Statistički učinak će da varira, kao i u ostalim etapama karijere, ali trud ne. Baš takav igrač je neophodan ovom timu.

Gladan, pre svega.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener i analitičar