O Igoru Kokoškovu iz prve ruke: Genijalac i perfekcionista, drži košarku celog sveta u rukama, a Srbin - dobitna kombinacija

Poznata je svima ona priča o srpskom sportu i brojnosti stručnjaka u vreme aktuelnih događaja. Ovih dana mnogi veruju da najbolje poznaju kako je Slobodan Kovač trebalo da pripremi taktiku za Francusku, ili zašto Novak Đoković nije bio agresivniji u okršaju s Gaelom Monfisom, te da li je Crvena zvezda trebalo da proda Marka Marina za više novca i šta Partizan treba da uradi s Umarom Sadikom i Sejdubom Sumom...

Često tada nailazimo na verbalne duele neistomišljenika koji svoj stav ponekad brane realnim argumentima, a neretko čaršijskim informacijama i “saznanjima“ iz prve ruke. Dok sport ostaje tačka spora, malo šta je tako čvrsto ujedinilo polarizovanu srpsku javnost kao ideja da je Igor Kokoškov savršen izbor za novog šefa struke reprezentacije Srbije po odlasku Aleksandra Đorđevića i zatvaranja “srebrne ere“. 

Još u danima dok je cela priča bila u domenu spekulacija košarkaškim krugovima strujao je pozitivni naboj i dizale su se obe ruke za dolazak čoveka koji je Gruziji izgradio jak temelj i vodio je na tri uzastopna Evropska prvenstva - nagrađen medaljom časti od strane tadašnjeg predsednika Gruzije - i Sloveniji podario zlatni sjaj u silovitom naletu gde su nadigrani svi protivnici do trona. 

Košarkaška javnost je oduševljena, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković navijao je za ovakav rasplet, reprezentativci su prezadovoljni, kao i prvi čovek Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović. Od Igora Kokoškova smo kroz dugačak niz intervjua dobili inicijalni nacrt kakva je njegova vizija, zbog čega je naša zamisao bila da slučaju “Američkog Srbina“ pristupimo iz malo drugačijeg ugla. Zahvaljujući modernim tehnologijama brzo smo i lako stupili u kontakt s Jakom Lakovičem i Radom Trifunovićem, dvojicom Igorovih najbližih saradnika uz Aleksandra Sekulića iz vremena zajedničkog rada u Sloveniji.

Trifunović je po završetku Evrobasketa u Istanbulu nasledio Kokoškova, Lakovič je ostao deo stručnog štaba. Kao dvojica trenera koji su s Igorom proveli najviše vremena u ispisivanju istorije, Trifunović i Lakovič su za MOZZART Sport iz prve ruke objasnili trenersku filozofiju, ljudsku veličinu, viziju, način rada, prilagođavanje priprema, taktičku ideologiju i pedantnost, posvećenost i to kako je novi selektor Srbije zaradio poštovanje ekipe, stručnog štaba i Dežele. Zašto je najbolji izbor za Orlove, na koji način će izvući ono najbolje iz Nikole Jokića, Bogdana Bogdanovića, Nemanje Bjelice, Vasilija Micića, Nikole Milutinova i ostalih, te šta mogu da dobiju Dejan Milojević i Vladimir Jovanović iz buduće saradnje s Igorom Kokoškovim...

NJEGOVA GENIJALNOST ODLIKUJE SE KROZ JEDINSTVEN STIL

Razgovor smo započeli jednostavnim pitanjem - da li je opravdana euforija povodom izbora Igora Kokoškova za selektora Srbije?
“Sto odsto opravdana“, odmah nas uverava Rado Trifunović. “Još je bilo bolje da ste pitali igrače s kojima je Igor sarađivao, kako su se osećali dok su radili s njim. Svi bi vam rekli koliko su voleli da rade za njega. Bez sumnje je najbolji izbor za klupu Srbije. Ako neko zna da bude selektor pobednik onda je to Igor. Podigao je Gruziju praktično ni iz čega i doveo do toga da postane respektabilan takmac, odveo Sloveniju do zlata i svake godine dodatno napredovao. Pazite, malo je sada trenera koji su bar deceniju selektori, a on će s dolaskom na klupu Srbije ući u desetu godinu. Od uspešnih aktuelnih selektora koji imaju toliki staž izdvajaju se Serđo Skariolo i Vensan Kole. Uz njih je i Kokoškov“.

Često se može čuti da je Igor Kokoškov trener modernih košarkaških pogleda na igru, ali kakav je on zapravo kao stručnjak?
“Prvo što moram da kažem jeste da je Igor veliki trener, a pre svega još veći gospodin čovek. Za njega bih uvek to rekao. On je moderan trener, prati trendove s obe strane Atlantika, ali je ipak zadržao ono srpsko u sebi. Ima tipični srpski karakter i bez obzira što je godinama u SAD, ozbiljno prati evropsku košarku i kako se stvari razvijaju. Objedinjuje američki i evropski stil, dok je u srcu Srbin, što je za mene dobitna kombinacija. Šta to znači? Drži košarku celog sveta u rukama, a ima mentalitet koji ga tera da uvek pobedi i bude ispred svih. Zato je najbolji trener s kojim sam radio. Pre svega je trener taktičar, ali zna jako dobro da motiviše igrače“, priča nam Trifunović. 

Ako pitate Jaku Lakoviča, on Igorovu genijalnost vidi kroz prizmu detalja koji su ga učinili omiljenim trenerskim umom u Sloveniji.
“Ne treba zaboraviti da je Kokoškov još u svojim trenerskim počecima sarađivao sa nekim od najboljih trenera sveta – Lerijem Braunom, Alvinom Džentrijem, Željkom Obradovićem... Njegova genijalnost je u tome što je trener koji gradi potpuno svoj stil što donosi neku posebnu težinu. Teško je to opisati. Vrhunski je izvukao ono najbolje što nudi američka i jugoslovenska škola košarke. Svi koji budu radili s njim biće oduševljeni i voleće rad s njim. Nikada neću da zaboravim kada je došao na jedan trening pred početak Evrobasketa i rekao: 'To nije moja reprezentacija, to je vaša reprezentacija i vi je gradite'. Postavio je igrače u uloge protagonista, nikada nije stavljao sebe u prvi plan, njima je dao najvišu vrednost i videli ste kako su mu vratili. To pokazuje da nije samo veliki trener, već mnogo veći čovek“.

Koliko je Igor zaista blizak načelima jugoslovenske škole koje su postavili košarkaški oci nekada velike države?
“Vrlo je blizak s tom filozofijom, još je koristi u svom radu jer shvata šta su osnove košarke. Neke elemente poneo je sa sobom u SAD i pokazao im kako stvari funkcionišu. Znam da je Igor stalno u kontaktu sa Željkom Obradovićem i sa praktično svim velikim srpskim trenerima, da često razmenjuju mišljenja“, objašnjava Trifunović.

A, koje je to elemente američke i jugoslovenske košarke uveo u slovenački tim?
“Veliku je pažnju posvetio odnosu trener – igrač. U Evropi trener ima drugačiji status, odnos prema igračima naspram onome što važi u NBA. Njegov boravak na klupi Slovenije pamtim po tome što je dosta pazio na komunikaciju s igračima, stručnim štabom i predsednikom Saveza, što je stvari radio potpuno drugačije od onoga na šta su igrači uglavnom navikli. Ceo sistem zasnivao se na uzajamnom poštovanju, zbog čega je brzo zavredneo poštovanje i poverenje, ali i pokazao autoritet. Tako nešto nikada ranije nisam doživeo, zato sam želeo što više da naučim od njega. Baš zato su svi obožavali da rade s njim“, ističe Lakovič i nastavlja:
“Igor je taktički genije. Svaki dan je razmišljao o tome koje akcije bi stavio. Svako ’zašto’ imalo je svoje ’zato’. Svaka akcija bila je ucrtana na koži igrača. Stavio ih je u poziciju da na terenu mogu da pokažu ono najbolje, da iz tih napada izvuku maksimum shodno njihovim kvalitetima. Tu je napravio veliki uticaj na slovenačku reprezentaciju, što se videlo i u konačnom rezultatu“.

TRI ELEMENTA OD KOJIH NE ODSTUPA - ODBRANA, TEMPO I JASNA ULOGA

Kada se za Kokoškova govori o modernom košarkaškom stručnjaku, šta to znači? Na čemu je najviše insistirao?
“Pre svega na dobroj odbrani i tu nema popusta. Od svojih ekipa traži jak tempo, da svaki igrač zna tačno svoju ulogu na parketu. To su tri glavna elementa od kojih nikada ne odstupa. Zna tačno da oseti kada bi koja akcija trebalo da se odigra i na kog igrača, zato mu je važno da oni budu spremni da reaguju. Postoji hijerarhija i neke stvari zaista moraju da se poštuju. U Sloveniji je bio dve godine i svako je znao svoje mesto, a što je najvažnije – igrači su njegove zamisli poštovali i bili su spremni u svakom trenutku da urade ono što im kaže“, približava nam Trifunović svog kolegu.

U slovenačkom pohodu na evropsko zlato postojala je kompozicija tima u čijem nukleusu su bili Goran Dragić, Luka Dončić i Entoni Rendolf, dok su ostali praktično bili tim u njihovoj službi. Ipak, kod nas je drugačija situacija pošto imamo petorku – šestorica sa Alenom Smailagićem – NBA asova, Miloša Teodosića u Evrokupu, ali i kompletnu bazu igrača iz Evrolige. Da li bi ta širina mogla da predstavlja problema za Igora Kokoškova?
“Nikako“, kao iz topa će Trifunović:
“On je trener koji vodi računa o svim, pa i najmanjim detaljima. Stalno je u kontaktu sa igračima, vodi računa o tome da zna kako se ko oseća, a sve što kaže – to i misli. Toliko godina je u NBA, ima mogućnost da isprati njihov razvoj tokom sezone i praktično već u SAD s njima počne da gradi konekciju za kasnije reprezentativne akcije. Siguran sam da će Kokoškov uraditi sve da se igrači osećaju komforno u svojoj koži i ulozi koju im nameni, verujem da će svi biti zadovoljni na kraju. Uveren sam da neće biti problema, jer ima veliku širinu i neće se doći do situacije da će biti prekih pogleda u timu ili nezadovoljstva“.

Koliko duboko je zalazio Igor Kokoškov u potrazi za savršenstvom govore i sledeće reči Jake Lakoviča...
“Goran jeste bio lider reprezentacije pre dolaska Igora Kokoškova, ali je te godine na Evrobasketu napravio veliki skok napred i naučio šta to zaista znači biti vođa. Igor je taktički postavio igru tako da se vrtela oko Dragića, s tim što je svakom igraču u timu postavio rolu u kojoj su se osećali najkomotnije. To je bio dugačak proces i ništa nije moglo da se napravi preko noći. Mnogo truda, razgovora sa svakim pojedincem, članovima stručnog štaba i na timskim sastancima, uigravanja i rada bilo je potrebno da se dođe do željenog cilja. Ali, kroz takav, složeni sistem svi su prepoznali da se osećaju dobro u svojoj koži. Konačni produkt celog procesa bila je zlatna medalja, baš kako je Igor zamislio. Posao je odradio genijalno, verujem da nijedna odluka koju je doneo nije bila pogrešna“.

Opet, bivšem selektoru Aleksandru Đorđeviću deo javnosti zamerao je na tome kako nije najbolje iskoristio potencijal Nikole Jokića, onda i još nekih nosilaca igre. Da li mislite da će Kokoškov uspeti da se izbori s tim?
“Pre svega bih želeo pohvalno da se izrazim o Đorđevićevoj hrabrosti, na tome što je imao veći broj visokih igrača i što je, primera radi, Jokića stavio na poziciju krilnog centra. Jedna stvar je, eto, nedostajala. Da je dobio one najvažnije utakmice i uzeo medalju, sada bi ponovo nastao trend igre s dvojicom visokih igrača. Iskreno, bio sam oduševljen Đorđevićevom idejom s visokim igračima, jer znamo da je igra sada podređenima bekovima i šuterima, a da su centri nešto niži, okretniji, pa čak i dobri strelci. Đorđeviću je nedostajalo vreme. Da je imao tri-četiri meseca da pripremi ekipu za igru s dvojicom visokih, to bi išlo kao sat. Znamo da je teško napraviti nešto u periodu od mesec i kusur dana“, priča Trifunović i nastavlja:
“Igor zna kvalitete svih kandidata za reprezentativni dres i verujem da neće pogrešiti gde god da stavi Jokića – da li kao četvorku ili peticu. I ne samo Jokića, već i sve ostale. Napraviće taktiku u kojoj će Jokić biti opasan po svakog rivala. Iskreno, nismo pričali Igor i ja kako će to da napravi, kako planira da iskoristi Jokića, Bogdana, Bjelicu i ostale, ali treba jasno reći da Đorđević nije išao u pogrešnom smeru kada se odlučio za onu taktiku sa Mundobasketa. Rizikovao je, probao nešto novo“.

Svoje viđenje o ovoj temi dao je i Jaka Lakovič.
“Srbija ima veliki igrački potencijal i to je izuzetvno važno istaći. Da ne pričamo sada o tome kako je Srbija igrala u Kini, ali ono na čemu će Kokoškov insistirati jeste da svaki igrač tačno zna svoju ulogu. Ako je Nikola Jokić najbolji ili 'go-to guy' u Denveru, ne znači da će biti isti u drugom timu kao što je srpska reprezentacija. To nije realno. Da, može da se napravi da bude tako, ali svaki igrač prvo mora da se podredi ekipi, da pruži ono što kolektiv traži od njega i svako od njih prvenstveno da isprati filozofiju selektora. Od Igora očekujte da napravi stabilan sistem, da sve igrače postavi u situaciju u kojoj bi mogli najviše da pruže. Verujem da je Igor više nego sposoban da to učini“.

TAKTIKA PRILAGOĐENA KVALITETIMA SVAKOG POJEDINCA

Prema viziji nekadašnjeg plejmejkera Barselone i Panatinaikosa, Kokoškov je i te kako znao da pomogne Luki Dončiću da kroz igre u nacionalnom timu postane ono što je danas - jedan od najatraktivnijih asova NBA lige. 
“Luka je bio s reprezentacijom tokom priprema pred Evropsko prvenstvo i na samom takmičenju. Igor nije imao mnogo vremena, ni šansu da mnogo utiče na Luku u većem obimu. Ali, Kokoškov je bio taj koji je znao da iskoristi Lukinu suvu genijalnost, da ona dođe do punog izražaja. Luka je zato imao jednu od ključnih uloga u timu, a samo kroz to jedno reprezentativno leto Luka je dobio dodatno samopouzdanje koje i danas vidimo kod njega i za to je zaslužan Igor. Lukin kvalitet i genijalnost nikada nisu bili sporni, a ta reprezentativna akcija bila je veliki korak napred u njegovom razvojnom putu“.

Međutim, zbog gustog kalendara takmičenja, vremena za kolektivni rad bilo je malo. Kako se Igor snalazio u tim uslovima i kako je kompletirao pripreme adaptirane za ciklus od mesec dana?
“Prva ideja mu je bila da prenese svoj model košarke i implementira ga u naš sistem. To je, na primer, bilo nešto potpuno drugačije od onoga na šta su naši igrači bili naviknuti u to vreme. Svaki trening bio je s ciljem da se ekipa nađe u zoni komfora kroz realizaciju njegovih taktičkih zamisli. S tako malim prostorom za rad moraš sve da ubrzaš za 200 odsto. Tako je za kratko vreme je sve došlo na svoje, dobili smo svih šest utakmica u kvalifikacijama, ali nam je svima bilo jasno da još nismo bili na vrhuncu, da ima prostora za dalji napredak“, kaže nam Trifonović i dodaje:
“Kada je došla godina Evrobasketa, okupili smo se i nastavili dalje da unapređujemo njegov sistem, gde se on još upoznavao sa individualnim kvalitetima svakog igrača i tražio njihovo idealno mesto u timu. Tako je i krojio taktiku, adaptirao je na osnovu onoga što momci mogu da pruže, nije forsirao nešto što nije izvodljivo. Ekipi se to jako svidelo i bili su zadovoljni. Kada su počele utakmice na Evrobasketu videlo se koliko im prija rad s Igorom, a kada smo još i dobili neke važne utakmice, shvatili su da je tim ispred svakog pojedinca. Verovali su u Igora i njegove zamisli, jer su videli nešto novo, drugačije, sistem koji izvlači najbolje iz svakog. Došli smo u situaciju da su igrači svakodnevno od njega tražili savete, da su hteli stalno da nauče nešto novo i tako dodatno unaprede sistem. Tako smo i otišli na Evrobasket s najboljom mogućom energijom i igrali kako jesmo“.

Prema njegovim rečima, najmanje vremena za uklapanje u sistem novog selektora trebalo je Goranu Dragiću, pošto je dolazio iz NBA lige. Trifunović je tako želeo da ukaže na to da će srpski NBA asovi, teoretski, biti u određenoj prednosti u odnosu na one koji se nisu upoznali sa svetom najjače lige sveta. Međutim, odmah iza Dragića našli su se Dončić i Rendolf, a evo i zašto:
“Momci su na trening dolazili nasmejani. Ne samo njih trojica, već ceo tim. Jedva su čekali trening, utakmice. Svi su se podredili kolektivu, nisu razmišljali o individualnom učinku, već kako da ekipu učine boljom. Isto tako i Igor nikada nije sebe stavljao u prvi plan, igrači su bili ti koji su vodili glavnu reč na terenu, a on je bio tu samo da ih usmeri. To je nešto što me je kod Igora fasciniralo. Osećao je svakog igrača, njegove emocije, bilo mu je važno kakav je ko dan imao, želeo je da svako od njih shvati da bez njih nema ni kolektivnog uspeha. Kada povučem crtu, siguran sam da će srpski reprezentativci uživati s Igorom“.

To možda i najbolje objašnjava kako su Klemen Prepelič, Gašper Vidmar i Žiga Dimec, primera radi, odigrali vrhunski turnir, iako nisu bili u prvom planu...
“Svaki minut koji su oni dobili, znali su da su za Igora jako bitni. Tu su i stekli samopouzdanje s kojim su kasnije igrali. Za Vidmara bi svako verovatno rekao da je on bio naš prvi skakač, ali on je bio tek četvrti. Posle Rendolfa, Dragića i Dončića, čini mi se. Njegov posao je bio da u reketu zatvori protivničke igrače i čak nije imao zaduženje da skače, jer kada bi zatvorio reket stvorio bi prostor za saigrače da pokupe loptu. On je u tome uživao, nije ga bilo briga za statistiku. Ono što su neki momci radili nije se videlo kroz statistiku, ali mi kraj klupe jesmo i to je možda ključna stavka Igorovog rada u Sloveniji. Zajedništvo gde su igrači poštovali jedni druge. Setimo se kako je Dimec ušao na nekoliko minuta i s dva snažna bloka iznenadio Gasola. To je bio njegov zadatak i to su igrači znali. Iz tog samopouzdanja izrodile su se ona role Nikolića, Prepeliča i ostalih u finalu sa Srbijom, kada nije bilo Dragića i Dončića. To se gradilo kroz cele pripreme, pa sve do tog poslednjeg dana“.

NEKA MILOJEVIĆ I JOVANOVIĆ BUDU SPREMNI, ČEKA IH VELIKI POSAO

Koliko je tokom vašeg zajedničkog rada, odnosno priprema za Evrobasket i samo takmičenje, Kokoškov posvetio vremena analizama na dnevnom nivou? Prema određenim informacijama, sate i sate (čitaj: između šest i deset dnevno) provodio je kako bi osmislio celu kompoziciju Slovenije, akcije, treninge, analizirao protivnike, igrače...
“Igor inače mnogo radi na sebi i taktičkom usavršavanju, mnogo čita, gleda utakmice, snimke, analizira situacije i pravi nove taktičke modele. To je, kada smo zajedno radili, umelo da traje baš satima. Pa, na sve to, on bi svoje zamisli prvo preneo nama u stručnom štabu. Pre treninga bismo seli na kafu i tada se priča samo o košarci i svim detaljima. To mi se mnogo svidelo kod njega. Imate trenere koji mnogo znaju, ali sve svoje zamisli prenosi direktno na igrače, što je za njih previše. Mnogi od njih uopšte ne razmišljaju o igri na taj način, kao treneri. Igor je bio tu vrlo pametan, jer bi stvari analizirao sam ili sa nama, a onda pred tim izneo samo one najbitnije detalje. Bukvalno napravi samo skup najbitnijih zaključaka koje smo doneli zajedno. Ekipi predstavi samo jedan mali procenat onoga što on radi van terena i ne opterećuje ih njima nepotrebnim stvarima“.

Novom selektoru Srbije pomoćnici u sastavljanju ekipe i strategije biće Dejan Milojević i Vladimir Jovanović kao dvojica trenera ozbiljne perspektive. Zato Jaka Lakovič možda i najbolje može da nam kaže šta Milojević i Jovanović mogu da dobiju iz saradnje s Kokoškovim?
“Igor nije veliki stručnjak zato što radi sam, već u timu. Uvek je od nas tražio mišljenje o njegovim idejama, postavkama i zamislima. Pitao bi nas šta mi mislimo da bi bilo najbolje i tako bismo zajednički došli do zaključaka koje dalje prenosimo na igrače. Pred timom daje reč ostalim trenerima u strulnom štabu i ne samo to, već je tražio od nas da se aktivnom uključimo u treninge, izradu plana pre utakmice, kako ćemo i šta da igramo. Naravno, on je bio šef i na kraju je njegova reč zakon, ali Milojević i Jovanović mogu da dobiju mnogo iz rada s Kokoškovim. Pre svega vrhunsko iskustvo i veliku odgovornost, jer istu smo osećali i Rado (Trifunović), Aleksandar Sekulić i ja, koji smo s njim radili u Sloveniji te dve godine. Neka očekuju da budu aktivni akteri cele priče“.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Reuters, FIBA Basketball