O težini zadatka pred Sferopulosom i zašto rezultati u pripremama nisu presudni

Samom odlukom da promene nukleus i identitet prošlogodišnjeg sastava, vodeći ljudi kluba sa Malog Kalemegdana i struka svesno su prihvatili određeni rizik. Ekipa sa nove polazne tačke može značajno da se unapredi u odnosu na lane ili da, pak, doživi određeni pad. Rezultat zavisi od kompleksnog spoja različitih faktora. Kako bilo, jasno je da će period uigravanja biti proces koji zahteva strpljenje i rad. Opet, jasno je da svi treba da podignu nivo bar za oktavu. Od Kodija Milera Mekintajera, starosedeoca u timu čijih 0/5 iz igre nisu dobro legli navijačima, preko Džordana Nvore kome Sferopulos sigurno nije namenio da uzima 10+ šuteva, do Devontea Grejema koji je u Zvezdu doneo iskustvo igrača sa preko 300 odigranih NBA utakmica, a na parketu je odavao utisak nekog kome je ovo sve dobra zabava...

Rezultati iz priprema svakako ne smeju da zavaraju ni u jednom smeru – ni u slučaju velikih pobeda, a ni teških poraza. Previše puta smo videli da su kontrolne utakmice varljiva kategorija. Možda najbolji primer u poslednje vreme je reprezentacija Srbije. Uoči Evrobasketa igrala je odlično, bravuroznim igrama i dominantnim pobedama nad Grčkom, Nemačkom i Slovenijom stvoren je utisak da će se prošetati do zlata, a onda se zaustavila već u osmini finala. Navijačima Zvezde još je bliži događaj iz fudbalskog kluba, u kratkom trenerskom mandatu Baraka Bahara. Dobro se pamti euforija i eho iste posle slavlja nad Fjorentinom rezultatom 5:0, da bi ubrzo, kada je sezona počela, na površinu isplivali brojni problemi u igri.

Pripreme služe da se eksperimentiše, isprobavaju kombinacije, uvode nove ideje i da se traže greške koje treba ispravljati. Ali, to ne amnestira Crvenu zvezdu od određene doze odgovornosti za slabo izdanje. Bila je pretrčana i nadigrana u svakom aspektu, a pre svega je pokazala defanzivne manjkavosti.

To što Zvezda šuterski nije izgledala dobro protiv Pariza – uz 32% iz igre (19/58) i 28% za tri poena (9/32) – ne bi trebalo da brine. Šut je poslednja stvar koja 'legne' u pripremama, jer zavisi od ritma, energije tima i svežine igrača, a sve to se polako gradi. Ono što može i treba da brine jeste odbrana. Primiti 107 poena nikada nije dobro i tu je glavni zadatak stručnog štaba u naredne dve i po sedmice da uspostavi osnovnu defanzivnu disciplinu, jer odbrana mora da bude konstanta i oslonac, bez obzira na fazu priprema.

Janis Sferopulos je sigurno svestan težine zadatka pred sobom. Pred njim je ozbiljan izazov, da od potpuno izmenjenog tima napravi grupu koja zna šta hoće na terenu. Identitet ekipe neće nastati preko noći, potrebna je hemija, da igrači međusobno steknu poverenje i da se jasno definišu uloge. To je proces koji traje i bez kojeg nema stabilnosti u napornoj sezoni koja dolazi.

Do početka Evrolige i duela sa milanskom Olimpijom u Beogradskoj areni ostalo je 17 dana. To nije mnogo, ali je dovoljno vremena da se isprave prve slabosti, da se tim postepeno usmeri i da makar u osnovnim crtama dobije konture ekipe koja zna svoj pravac. Dobro je što je ovakav poraz od Pariza došao sada, u trenutku kada se sve greške mogu bezbolno ispraviti, a ne u takmičarskom ciklusu, kada se za ovakva izdanja plaća veći ceh. Nedeljni duel sa Monakom (TV Arenasport, 17.30) prva je šansa da se pokaže drugačija slika tima.

Prvi test jeste bio bolan, ali i (očigledno) potreban. Zato odbrana mora da bude Zvezdina polazna tačka.