Od Zvezde, preko Libije, do Kopaonika

U petogodišnjem mandatu bio je direktor Beogradske košarkaške klinike najprestižnije u Evropi. Potom je obavljao funkciju generalnog menadžera KK Crvena zvezda. Osnivač je i direktor košarkaškog kampa YUBAC.

Trenutno, između ostalog, radi za FIBA svet, Svetsko udruženje košarkaških trenera, na sređivanju zvanične videoteke. Po zanimanju je diplomirani košarkaški trener i mašinski inženjer, a povod za razgovor sa Milanom Opačićem bio je njegov košarkaški angažman u doskora ratom zahvaćenoj Libiji.
"U Libiju sam otišao kao pomoćnik generalnog menadžera kluba Al Ahli iz Bengazija jer su oni bili domaćini arapskog klupskog prvenstva", kaže za MOZZART Sport, Opačić i pojašnjava.
"Za tu funkciju me je predložio glavni trener ekipe Veselin Toza Matić sa idejom da ja organizujem to takmičenje kao i Afrički klupski šampionat. Za mene je to bio novi izazov jer sam započeo internacionalnu karijeru. I ranije je bilo ideja da preko Fibe odem u neku zemlju kao ispomoć za razvoj košarke. Inače, prvo takmičenje smo maksimalno dobro odradili, a Al Ahli je među 26 ekipa postao klupski prvak. Afrički klupski šampionat nije održan u Libiji zbog nestabilnosti u zemlji".

Ipak, ostali ste u klubu i učestvovali u organizovanju rada kako mlađih selekcija tako i prvog tima.
"Pre svega moram da istaknem da Libija poseduje dovoljan broj košarkaških objekata, a da se trenutno gradi novih deset dvorana. Potom, veliki broj dečaka trenira košarku u raznim klubovima i privatnim akademijama. Postoji veliko interesovanje jer je košarka izuzetno popularna. E, sad nedostaje im disciplina, kontinuitet u radu, upornost i glad za košarkom da bi se ostvarili rezultati. U svakom slučaju imaju potencijal da mogu da se nose sa Angolom, Nigerijom, Egiptom i Tunisom, ali i da izađu izvan afričkih okvira. Tendencija je da se stariji treneri iz Egipta zamene stručnjacima iz Španije, Italije i Srbije. Takav izveštaj sam napravio ljudima iz Fibe i napisao da sever Afrike ima potencijal".

Trenutno zbog nestabilnosti utakmice se igraju bez prisustva publike.
"Pored košarkaškog održava se i fudbalski šampionat takođe bez navijača, ali mečeve arapskog šampionata posmaralo je po 7.000 posetilaca".

Dueli se održavaju u dva grada.
"Dvanaest ekipa raspoređeno je u Bengaziju i Tripoliju. Igralo se po dvokružnom sistemu, a sad se igraju plej of i plej-aut".

Opačić ističe da svaka ekipa ima po dvojicu stranaca.
"Najčešće su to Amerikanci iz njihove Razvojne lige. U Bengaziju ima dosta reprezentativaca, kao i u Tripoliju. Treneri dolaze iz Egipta, a ima i Srba. Velike derbije u Bengaziju igraju Al Ahli i Naser, na zapadu zemlje glavnu reč vode Etihad, Šabab i Ahli iz Tripolija ".

Klubovi u Libiji su vlasništvo udruženja građana.
"Vlada prebacuje novac Ministarstvu sporta koje raspoređuje pare prema rezultatima timova. Ekipe posle toga plaćaju igrače i trenere".

Mediji dobro prate sportska dešavanja, a dostupni su  i međunarodni sportski događaji.
"U Libiji je prisutna Al Džazira sa dvanaest kanala koji prenose Evroligu, NBA, dakle sve se prati i sve je dostupno. Fudbal je ipak sport broj jedan mada su dobri u odbojci i rukometu".

Od naših ljudi Opačić izdvaja trenera Ivana Drobnjaka iz Čačka.
"Drobnjak je radio u Naseru i zabeležio je fenomenalne rezultate s mlađim kategorijama. Praktično je osvojio prva mesta sa pionirima, kadetima i juniorima kluba. Veselin Toza Matić je osvojio arapsko klupsko prvenstvo, što je najveći uspeh jednog našeg trenera, a radili su mnogi poput Vlade Bošnjaka, Srđana Antića, Ivana Jeremića, a sad su došli Bojan Kusmuk, Mladen Ostojić..."

U Libiji i dalje vlada političko-bezbednosna nestabilnost.
"Radi se o mladoj državi, dve godine posle revolucije, koja još nema definisan parlament, premijera, predsednika...sve je u fazi izbora. Ima nerešenih pitanja sa raznim vojnim formacijama tako da bezbednost varira iz meseca, u mesec. Narod Libije sa tim živi, kao i mi za vreme naših ratnih operacija, mada je u poslednje vreme došlo do male eskalacije. Ipak, ljudi žive solidno jer dobijaju pomoć od 5.000 dolara, takođe pomažu im kod rešavanja stambenog pitanja, zaposlenja… Dostupni su im svi svetski proizvodi, cena benzina je povoljna, a banke daju kredite bez kamate. Potpuno su zaboravili period pod Gadafijem i spremni su da idu napred".

Direktoru košarkaškog kampa YUBAK istekao je ugovor sa Libijcima i sad se okreće novim obavezama.
"Sa Libijcima smo ostali u savršenim odnosima i napravili smo dogovor da njihova deca za vreme leta posete Kopaonik i naš kamp. Mi po 23. put organizujemo YUBAK, od 29. juna do 28. avgusta, smeštaj je u Konacima, treninzi su na otvorenom i u hali Granda. Interesantno, ove godine reprezentacija Srbije svoje pripreme organizuje na istom mestu".

Radićete u šest smena po deset dana, sa različitim programima.
"Očekujemo preko 1.000 dečaka i devojčica iz 35 zemalja sveta. Dolaze deca iz Rusije, Grčke, Nemačke, Italije, Norveške, Francuske, Bahreina...Sa polaznicima rade renomirani treneri poput Vlade Đurovića, Ljube Vidačića, Zorana Sretenovića... Imamo poseban program sa bekovima koji vodi Sretenović, program za šutere koji vodi Boško Đokić, za centre, Vlada Đurović, program za devojke sa kojima radi Dragan Luković. Novina je program koji vodi Ljuba Vidačić gde se odigravaju po dve utakmice dnevno. Sa profesionalnim igračima radiće Vlada Đurović i Veselin Matić. Kamp ima licencu FIBA, radi se po osam sati dnevno, po programima koji su nastali iz jugoslovenske  škole košarke. Uglavnom se radi tehnika, fizička priprema i taktika su isključeni. Deca imaju i druge sadržaje poput bazena, škole jahanja, bobove jednostavno kompletan sadržaj", zaključio je Milan Opačić koji je kao trener vodio selekcije od pionira do seniora, a radio je od najnižeg do najvišeg ranga, 1991. godine predvodio je prvoligaša IMT.

Piše: Đurđe Mečanin
(djurdje.mecanin@mozzartbet.com)