D. JocićSamardžiću su potrebni vreme i podrška, ali tu su i drugi - Sergej, na primer
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | ned. 16.11.25. | 21:31
“Mnogo mi je drago zbog Stankovića, ja znam kako se vode takvi igrači", poručio selektor
Mnogo zanimljivih stvari rekao je Veljko Paunović u analizi utakmice sa Letonijom. Posebno kada je dobio konkretna pitanja o učinku Lazara Samardžića i Aleksandra Stankovića.
No, najpre, generalni utisak posle leskovačke pobede:
Izabrane vesti
“Na prvom mestu mislim da sam pogrešio što sam forsirao neke momke koji su bili umorniji i sa nekim udarcima koje su nosili iz prve utakmice. Sa te strane, odgovornost je moja i bilo je jako važno da se smirimo, da napravimo novu koncepciju sa izmenama koje smo napravili. Momci koji su ušli, odradili su fenomenalan preokret i uz pomoć ovih koji su bili u prvom, a posebno ističem odbrane Rajkovića, defanzivne duele Blekija Milenkovića sa njihovom devetkom, to nas je održalo. Na poluvremenu smo imali onda malo manje težak zadatak da se vratimo. Iz tog razloga, jako mi je drago da se desio preokret, da smo bili blizu da postignemo treći i četvrti gol, sa jako malo defanzivnih problema u drugom. Zahvalan sam igračima što su u ovim okolnostima protiv rivala koji nema pritisak i ima neki drugi kontekst i viziju, nije bilo lako igrati, pred domaćom publikom koja je bila sjajna. Hvala im, pogotovo u prvom poluvremenu na podršci, nijedan zvižduk, bodrili su nas kad smo odlazili u svlačkionicu i kad smo se vraćali iz nje. Hvala im puno”, istakao je Paunović.
I nastavio:
“Ekipa je bila teška, teren je bio mekan, svežina je bila važna da bisimo mogli da nosimo ritam i tempo. Protiv rivala koji je stajao iza lopte sa 10 plus jednim igračem, falila nam je svežina, uneli smo je u drugom poluvremneu sa izmenama i igračima koji su doprineli. Ja uvek procenjujem mogućnost moje ekipe kakav je odgovor kada su okolnosti teške i protiv nas i danas je bio pozitivan odgovor”.
Otkud Filip Kostić na poziciji beka?
“Prvo poluvreme smo imali ideju da igramo ofanzivno, znali smo da će oni igrati 5-4-1 i njihove automatizme. Želeli smo sa što više igrača da imamo mogućnost da ih napadamo. Radonjić je dobro igrao, pokušavao, danas nije bio njegov dan, potrebno je bilo nešto drugo, a to je bio Katai. Prvobitna ideja bila je da napadnemo od prvog trenutka, a sa druge strane smo bili asimetrični, sa Erakovićem koji nema karatkteristike Mimovića. Pokušali smo da imamo jedan sistem koji će moći da drži loptu, da odgovori njihvim kontranapadima koji su opasni, s obziromn na dubinu i karakteristike po levoj strani da ih što više spuštamo u nisku zonu odakle smo hteli da napadamo njihov šesnaesterac. Uspeli smo u tome delimično. U drugom gubimo, morali smo da ostanemo ofanzvini, napravili još jednu ofanzivnu izmenu sa Strankovićem. Dali smo mu zadatak da mora da uđe u 16 da napadne gol. Mnogo mi je drago zbog njega, zbog njegovog oca koji je moj prijatelj i saigrač bio, da je on ispunio zadatak i pokazao da možemo da računamo na njega i drago mi je za sve momke koji su danas bili na terenu, i za one koji su podržavali i bodrili, iako nisu učestvovali u igri”.
A onda, još malo o Aleksandru Stankoviću. Posle gola, došao je u zagrljaj selektoru i pokazao na glavu...
“Prvo je dobio taj zadatak. U kratkom vremenu on je sposoban da uradi to što je uradio. Na nekoliko treninga radili smo taj dolazak glavom, završnicu... Mislim da je samo zbog toga, mada morate njega da pitate. Sigruno da je podsetio na svog oca, koji je davao takve golove iz drugog plana. Sa ovom utakmicom i na Vembliju pokazao kvalitet. Ja sam planirao da počne danas, ali igrao je utakmicu jako tešku od 25. minuta, praktično kao da je počeo. Danas je Grujić odigrao strašnu utakmicu, drago mi je da je ovako ispalo. Pogotovo što je on momak koga sam video protiv Bajerna u Ligi šampiona, gde je pokazao neke svoje mogućnosti. Neke stvari čuvam za sebe, ne volim o njima da pričam. Hajde da ga pustimo, zato što je momak mlad, ja znam kako se vode ti igrači“.
Paunović tek počinje da uviđa neke frustracije koje je zatekao u ovoj grupi igrača:
“Postoje ovde neke rane koje treba da se izleče, emotivna neka praznina usled okolnosti koje ja ne poznajem u ovom trenutku. Ekipa je pokazala da su ratnici i lavovi kad je teško. Neću da donosim u odnosu na ove dve utakmice zaključke koji su permanentni, zatvoreni. I dalje svemu pristupam sa nekom fleksibilnošću, da napravim analizu. Dobio sam odgovore na neke od mogućih fudbalskih poteškoća“.
Još jedna nedorečena partija Lazara Samardžića. Fudbaleri na toj poziciji plejmejkera, Dušan Tadić, koga je pominjao pre šest dana na konfereciji u Staroj Pazovi, pa Aleksandar Katai, koji je večeras zablistao, u jeseni su karijere...
“Treba da razmišljamo o sadašnjosti i budućnosti, jer to je ispred nas. Potencijal postoji u ekipi, Lazar je momak od kojeg se takva očekivanja duže vreme imaju, mislim da je danas pokazao dosta lepih poteza, dosta lepih završnih pasova, koji se očekuju od njega. Ja verujem da on može još više da pokaže, potrebno je da mu se pruži podrška, da mu se da određeno vreme. Slažem se da ljudi s razlogom kod nas kažu da se već duže vreme očekuje da pokaže ono što svi mislimo da ima, očigledno da mu treba ili više vremena ili više podrške ili sve to zajedno. Ja nisam nikad zadovoljan, uvek tražim više od svoje okoline i od sebe i da se selekcija traži da se preispituje, da se reciklira. Može da se nađe neko drugi ili neko stari. Sergej na primer...”
A onda se još jednom osvrnuo na vezistu Atalante:
„Važno je da su saigrači oko njega fudbalski socijalni, umreženje njihovo, kao kod prvog gola. Dao je pas, Jović se otvorio, primio, Živković nastavio do Kataija... Da bi se umrežili, da neko primi loptu, on non stop traži igru da priđe da odigra dupli pas, isto tako napada prostor dobro, ali danas je morao da šutne još dvaput na gol, no napravi potez više zato što želi da asistira... Ali, to je sve deo njegovih karakteristika i možda potrebe da sazri, ja ne mogu to da mu dam, mora iz njega da izađe, da kaže: E, ovde sam ja majstor i ja hoću to da pokažem”, zaključio je Veljko Paunović.
