Đorđević otvorio dušu Hrvatima: O EU stolovima, legendarnoj trojci, Slovencima, Dončiću i beogradskom dočeku

Počeli su turniri širom Evrope, ali odjeci Evrobasketa i dalje se čuju u mnogim državama Starog kontinenta. Slovenija jeste osvojila zlatnu medalju, ali ima veliki broj onih koji smatraju da je aposlutni pobednik turnira u Istanbulu selektor Srbije Aleksandar Đorđević.

Ne treba podsećati da je legendarni plejmejker desetkovanu ekipu doveo do srebra i napravio iskorak u trenerskoj karijeri. Baš tom konstatacijom razgovor sa Đorđevićem počela je novinarka uticajnog zagrebačkog portala Indeks Dea Redžić.
„ Do sada niko još nije upotrebio reč iskorak. Ovo je jako lepo pitanje.Da, napravio sam iskorak, kao i mojae kipa. On je vezan za jednu ludu hrabrost i veru u ove momke i ovo što radimo svih ovih godina. Puno mi to znači, ponosan sam na njih, ponosan sam na ovo što smo napravili. Ovo je proizvod vrhunskog rada i odnosa, pre svega igračkog odnosa prema obvezama i planu koji smo stavili na papir“, rekao je Đorđević za Index.

Srpski selektor se trenutno nalazi na turniru u Zadru. Međutim, nije mu bilo teško da još jednom priča o dešavanjima pre i za vreme Prvenstva Evrope.
"Nismo imali sreće s povredama, ali nije dolazilo u obzir da to stavimo kao izgovor pred naciju i igrače koji putuju na turnir. Ja sam tako odlučio, rekavši da je sastav promenjen, ali ambicije ostaju iste. Potrudio sam se da prenesem tu svoju veliku jeru u igrače. Imamo ludi takmičarskii karakter, snagu grupe koja veruje i živi zajedno, koja se druži i izvan terena, na šta sam jako ponosan. Napravili smo puno u četiri godine, doveli smo i ljudske odnose u reprezentaciji do višeg nivoa. Nadam se da će ta atmosfera dugo trajati u srpskoj košarci."

Koleginicu iz Hrvatske je interesovalo kako se Đorđević osećao tokom dočeka u Beogradu.
"Uh, bilo je... Još me drži, i dalje sam najponosniji selektor Otišli smo na Prvenstvo s pet debitanata. Doček je puno značio igračima koji se do sada nisu popeli na balkon. Ta tradicija živi od 1995. godine. Ljudi su nas dočekali s iskrenim poštovanjem i divljenjem. Srpski navijači i javnost poštuju medalju koju smo doneli Svi moramo biti ponosni“.

Prisetio se Đorđević i 1995.godine i prvog dočeka na balkonu.
"To je bilo prvenstvo puno emotivnog naboja, prvo takmičenje  nakon tri godine embarga kada smo zbog političkih sankcija bili ukinuti iz sporta. Plasirali smo se i doneli zemlji zlatnu medalju. Odigrali smo istorijsku utakmicu. Bilo je fenomanalno. Moja najbolja utakmica u karijeri“.

Naravno, kada govorimo o prvenstvu u Grčkoj logično je pitanje i vezano za silazak hrvatskih košarkaša sa postolja.
"Pritisak državnih vrhova na sportiste bio je velik, i ne samo tada. Sećam se kako su Zdovca uklonili iz reprezentacije Jugoslavije iz polufinala u Rimu. Bio sam tamo, svi smo zajedno plakali. Tako je bilo. Sportiste su uvek koristili u razne nacionalističke svrhe i interese. Neki pametniji su se isključili, neki su to radili iz uverenja, što je sasvim legitimno. Silazak s postolja? Ne mogu reći da je to bio ružan čin, ali je svakako bio neprimeren za jedno tako veliko takmičenje. Nema opravdanja. Mi to danas prihvatamo kao deo ludog vremena, ali to je bio nepotreban potez. Iste godine igrali smo kvalifikacije za Eurobasket u Sofiji, a reprezentacija BiH nije htela da igra protiv nas iz političkih razloga. Ali hajde. Sportisti su često žrtve jer se nađu u tim situacijama koje ih obeleže“.

I taj silazak Hrvata nije pomutio brojna prijateljstva iz dva tabora. Tokom prvenstva u Atini naši i hrvatski reprezentativci su se krišom pozdravljali u liftu.
"Istina je, bilo je napeto, između nas i njih za večerom bili su postavljeni drugi stolovi, zvali smo ih "EU stolovi". Itekako Do danas smo ostali prijatelji. To nam niko ne može oduzeti. Isforsirano su nas razdvojili, ali naša prijateljstva pre raspada države su mnogo dublja i iskrenija. Spaja nas ono što smo zajedno proživeli“.

Đorđevića i Hrvatsku spaja još jedan detalj. Njegova trojka iz 1997.godine.
"Da, trojka Hrvatskoj značila mi je mnogo jer je bila prekretnica za naš srpski, u ono vreme jugoslavenski košarkaši put. Ko zna što bi bilo da je bilo obrnuto. O tome niko ne razmišlja."

O krahu hrvatske košarke...
"Ne bih se bavio Hrvatskom. Mi imamo našu zemlju, vi imate vašu. Radimo onako kako mislimo da je dobro, a ključna reč je zajedništvo. Do njega se dolazi velikim radom, posvećenošću i odnosima u ekipi. Hoće li rezultat doći - to je već drugi nivo, ali moraju se zadovoljiti osnovni uslovi da igrač može talenat da prenese na teren. Utakmice na Eurobasketu bile su jako teške, igrali ste protiv Rusije koja je bila apsolutni favorit za medalju. Odigrali ste dobro poluvreme, a potom ste pali. Teško mi je reći zašto."

Odao je priznanje Sloveniji.
"Zasluženo, svaka čast - 11 Slovenaca i jedan Amerikanac su osvojili medalju. Sve čestitke Igoru Kokoškovu, on je jako zaslužan za slovensko zlato. Smeta me kada kažu da je Slovenija iznenadila. Nisu iznenađenje, ni blizu, a kamoli najveći šok u istoriji Eurobasketa. Ko prati košarku, zna da imaju dobre rezultate iza sebe."

O sudijama nije pričao
"Ma, nebitno je. Nisu bili na nivou atletike, duela i košarke koja se igra na Eurobasketu, mnogi su došli iz zemalja gde ne postoje ovakvi turniri. Čestitam Slovencima, zasluženo su prvaci."

Za kraj je prokomentarisao priča o poređenju Dražena i Luke Dončića.

"Niko ne može da se meri sa Draženom, on je bio najbolji. Dončić je čudo, ali svoj je igrač i neka ide svojim putem. Sazreva brzinom svetlosti,  Real mu u tome pomaže i biće jedan od najboljih“,  zaključio je Đorđević.

(Foto MN Press)