Da li se i od koga kriju Mijatović i Lazović?

Umesto toga, Danko Lazović se u utorak pojavio u pres sali tek da Srđanu Blagojeviću preda šal i treneru poželi sreću uz reči: „Nastavljamo tamo gde smo stali“. Mijatović se čak nije ni udostojio da dođe na predstavljanje čoveka sa kojim bi, makar na osnovu funckije, morao da sarađuje, mada je veliko pitanje kako će to izgledati (ako uopšte izvede), jer ga je direktno smenio, a onda jedini glasao protiv njegovog povratka.

Ako znamo da je poslednje oglašavanje Danka Lazovića bilo baš u intervju za Mozzart Sport pre pre dva meseca, a da se Predrag Mijatović, koji je inače znatno pričljiviji, povukao u medijsku ilegalu i nema ga sedmicama nigde, a u međuvremenu su smenjeni Nenad Stojaković i Damir Čakar, logično je zapitati se od koga se generalni direktor i potpredsednik za sportska pitanja kriju – ako se kriju – i zašto nisu spremni da se suoče sa pitanjima koja interesuju javnost naklonjenu crno-belima.

Ima ih, o-ho-ho.

Da li bi bila neprijatna? Sigurno. Mada, ne toliko neprijatna kao stanje u koje su Lazović i Mijatović međusobnim sukobom doveli Partizan u poziciju da mu bude ugroženo čak i drugo mesto, a pre nego što su počeli da se svađaju je bio prvi.

Primer kako bi trebalo da se ponaša rukovodilac i kad ide i kad ne ide je – Rasim Ljajić. Mudar, elokventan, siguran i dostupan za sve. Tokom ponedeljka su ga zvali novinari desetak beogradskih redakcija. I svakom se javio pokušavajući da objasni odluku koja je i Grobare zbunila. To se zove pristojnost, skopčana sa iskustvom. To je i veština da se nosi sa pritiskom.

Lazović i Mijatović moraju još da uče. Prvi, zato što mu je ovo premijerni posao. Drugi, zato što iako ima više iskustva greši što se ne oglašava u kritičnim situacijama. A zbunjena javnost traži odgovore i može da bude još više sluđena dešavanjima na Topčiderskom brdu kad vidi da oni koji bi trebalo da pričaju šta se dešava – ćute.