Pešić: Nemam oko čeka da se sekiram, svi su nam već postavili cilj
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | uto. 15.04.25. | 13:59
Selektor Srbije govorio je o trenerskom poslu, očekivanjima i kraju trenerske karijere
Za mnogo uspeha jugoslovenske i srpske košarke zaslužan je Svetislav Pešić. Jedan od najboljih trenera sa ovih prostora ne planira da prestane sa uspesima iako u avgustu puni 76 godina.
Ima Pešić pregršt iskustva, a deo istog je podelio sa prisutnima tokom gostovanja u podkastu "Biznis priče", u kome je govorio o brojnim temama vezanih za posao trenera.
Izabrane vesti
Počeo je od očekivanja, koja su u Srbiji uvek najviša, pogotovo pred prestojeće Evropsko prvenstvo.
"Kao selektor nemam problema da postavim ciljeve jer su nama svi već postavili ciljeve. Pred svako takmičenje ciljevi su poznati i na meni je kako da ih ostvarimo. Ja nemam ni priliku da zacrtam cilj, to urade svi pre mene i onda nemam oko čega da se sekiram".
Krenuo je onda da priča o trenerskom poslu.
"Trener je tu zbog igrača, a ne obrnuto. Ako trener to shvati već u startu ima dobre šanse da grupu koju vodi unapredi. Postoji dve grupe trenera, oni autoritativni i oni fleksibilni. I jedni i drugi pobeđuju, ali važno je biti autentičan. Međutim, sve se menja i važno je prilagoditi se. Trener nikada ne sme da bude iznad ekipe ili kluba. Istovremeno igrači moraju da znaju da treba da prate samo jednog čoveka, a to je trener. Ako se nađe taj balans, pitanje je dana kada će doći do uspeha".
Naravio je razliku između motivacije i samopouzdanja.
"To su dva pojma koja se često koriste u sportu. Ali između njih postoji velika razlika. Sa motivacijom se rađaš, sa samopouzdanjem ne. Samopouzdanje se uči i trenira. Za sve u životu moraš da treniraš i tako gradiš samopouzdanje. Loša priprema - loši rezultati".
Dodaje da igrači traže nekoga na koga mogu da se oslone.
"Autoritet se gradi znanjem. Kada dolazite u dvoranu čekaju vas mladi ljudi koji očekuju da ih vi nešto naučite i da im pomognete da budu bolji. Ja sam vodio tri generacije igrača i svi ti mladi momci žele da ih neko vodi i da na tog nekog mogu da se oslone. A da bi vodio, moraš da imaš znanje, da ne govorim o radnoj etici".
Greški su sastavni deo košarke, a Pešić je objasnio kako njih svesti na minimum.
"Niko nije savršen, treba to da se prihvati. Smanjiti broj grešaka u sportu zavisi od selekcije ljudi, to je najvažniji deo. Nauka nije otkrila i dalje koliko u procesu zajedničkog rada možeš da pomeriš igrače da budu bolji. Govorim iz ličnog iskustva da je to praktično nemoguće. Ne možeš na poluvremenu ili tajm-autu da dođeš i da kažeš da smanjimo broj izgubljenih lopti sa deset na dve, moraš da priznaš da su greške deo procesa. Dobro je ponekad da se postave ciljevi putem brojki. Da se kaže da ne napravimo više od osam grešaka u prvom poluvremenu i to je vodilja, ne razmišljaš o rezultatu. Kod nas je najopasnije ako uđeš u utakmicu i pitaš se šta će biti ako pobedimo ili izgubimo, to je pritisak koji sebi stvaraš".
Osvrnuo se i na to kako gradi ekipu.
"U vrhunskom sportu postoje umetnici i ratnici. Umetnici nikada ne mogu da postanu ratnici, a ratnici mogu da postanu umetnici. Za mene su uvek važniji ratnici koji su spremni da daju sve od sebe, pa i to je malo, nego da daju i sebe".
Navodi da pojedinac nije veći od ekipe.
"Svi kažu da je Majkl Džordan najbolji igrač koji se ikada pojavio, a ja ga znam od 1984. godine i Olimpijskih igara u Los Anđelesu. Bio je deo tima koji je vodio Bobi Najt i tada nije bio na tom vrhunskom nivou, ali su njega proslavili saigrači i treneri koji su bili oko njega. Jedan igrač ne pravi ekipu, ali jedan igrač može da r*****e sve što si ti napravio".
Za kraj, istakao je da ne planira skoro u penziju.
"Ja dan danas mislim da bih mogao još, uopšte i ne razmišljam da bih jednog dana trebalo da prestanem iako se konkurencija povećava. I dalje učim, gledam, istražujem i slušam. Treba znati i slušati i priznati da neko radi nešto bolje od nas. Teško je to priznati, ali je to jedini način da budemo bolji".
.jpg.webp)
.jpg.webp)