PET NA PET - MIŠKO RAŽNATOVIĆ: Ne volim da filozofiram, već da radim!

Važio je za perspektivnog košarkaša, ali nečija pogrešna procena Miodraga Miška Ražnatovića odvukla je daleko od glavne igračke scene. Danas, kao menadžer koji vedri i oblači širom Starog kontinenta i sveta, u rubrici MOZZART Sporta „Pet na pet“ kaže da nimalo ne žali što je pre dvadesetak godina narandžastu loptu gurnuo u treći plan, završio Pravni fakultet i postao advokat kome se u startu smešila velika karijera.

Kad se vrati u prošlost rado se priseti prvog transfera koji je odradio. Bio je to prelazak Branka Sinđelića iz zemunske Mladosti u Beovuk za 35.000 maraka. Tada je shvatio da će se time malo više baviti i krenuo je da otvara predmete s posebnim brojevima, odnosno da ih razdvaja od advokature. Na jednoj strani su bili razvodi, saobraćajke… a na drugoj košarkaši. Sinđelić je dobio fasciklu s brojem 1, a trenutno ih ima mnogo.

Bio je veoma mlad kad je završio prava 1988. godine i četiri godine kasnije otvorio je svoju advokatsku kancelariju, bez namere da se bavi ovim čime se bavi sad. Radio je klasičnu advokaturu i to na izuzetno uspešan način za nekoga ko je imao 25 godina. Zanimljivo je da je bio jedan od četvorice branilaca Kristijana Golubovića kad je pobegao sa suđenja iskočivši kroz prozor. Onda se 1995. godine pojavio ozbiljniji novac u košarci koju je tada još uvek aktivno igrao u Srpskoj ligi. Znali su ga s parketa mnogi igrači i bilo je logično da kad su pravili ugovore dođu kod advokata koga poznaju.

Igrački se penzionisao 2004. godine kada je imao 38 godina. Te dve završne sezone u dresu Banjice imao je prosek više od 37 koševa po utakmici. Takođe, 1986. godine razočaran što nije dobio šansu, otišao je da igra u Ulcinj, jer su mu roditelji poreklom iz tog grada. Bio je prvi strelac Crnogorske lige, a na kraju sezone u kup utakmicu s Budućnošću koja je bila prvoligaš one stare Jugoslavije dao im je 48 koševa, od čega 32 u drugom poluvremenu i to bez promašaja. Potom je prešao u beogradski Radnički gde je Piva Ivković bio trener. Na pola sezone došlo je do promene trenera i nisu mu dali da igra. Bio je deprimiran i rešio je da završi fakultet. Da je imao agenta koji bi našao dobru kombinaciju da igra, verovatno bi igrao kao Slađan Stojković do 40. godine, i možda ne bi bilo ove druge karijere...

Ali da krenemo sa našim pitanjima. Da li ste trenirali još neki sport osim košarke?
„Košarka mi je prvi sport koji sam zaigrao. Otac mi je kazao da fudbal nije za mene. Sećam se da sam u školskom dvorištu nalazio razonodu u basketu i pomalo rukometu“, kaže za MOZZART Sport menadžerska alfa i omega Miško Ražnatović.

Obično, na nekim počecima svi mi imamo neke uzore. Da li je to bio slučaj i sa vama?
„Svakako da sam imao svoje idole. Prvo je to bio Petar Vilfan, a potom neprevaziđeni Dražen Petrović.“

U svom navijačkom srcu ima mesta za koje klubove?
„Još od ranog detinjstva sam zavoleo OFK Beograd u fudbalu i naravno KK Radnički sa Crvenog Krsta. Sad ih nema na elitnim mapama.“

Kog sportskog događaja se i danas rado setite?
„Mundijala u Nemačkoj 1974. godine kad je Jugoslavija s Brazilom odigrala bez golova. Bio sam klinac, ali sam bio dobar prognozer, pogodio sam rezultat i sećam se da je tata dobio neku nagradu za to.“

Da li imate životni i sportski moto?
„Ma ne volim da filozofiram, volim da radim i uživam u plodovima svog truda“, zaključio je rubriku „Pet na pet“ čuveni menadžer Miško Ražnatović.

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin

(Foto: MN PRESS)