Pobeda koja vraća elan i sezonu u pravi tok!

Rekao je Nikola Kalinić posle Zvezdine pobede u Istanbulu da su stvari u sportu često na granici iracionalnog i ovaj opis možda i najbolje objašnjava neverovatan kopernikanski obrt koji se dešava na Malom Kalemegdanu.

Iako je rani početak sezone, bili su crveno beli praktično grogirani posle tri uzastopna poraza. Izgledala je Crvena zvezda posle milanske Olimpije, Bajerna i Zadra poput boksera natečenog lica od udaraca koji se bori za vazduh, dok mu sudija užurbano odbrojava.

Često je ova slika predstavljala lajtmotiv u svim filmovima o kultnom bokseru Rokiju Balboi. Gubio je Italijanski pastuv od Apola Krida, Klebera Lenga i Ivana Draga, da bi na posletku protiv istih rivala vojevao pobede koje će od ovog filmskog junaka napraviti mitološku ličnost i personifikaciju borbe. Napravila je i Crvena zvezda sličan poduhvat. Primili su crveno-beli mnogo udaraca od početka sezone i potom uzvratili tamo gde su se drugi najmanje nadali, na megdanu Fenerbahčeu i to u Istanbulu.

Trenutak nije mogao biti gori po odlazak tima s Malog Kalemegdana na najteže evropsko gostovanje. Poljuljano samopouzdanje, povrede koje su postale sastavni deo svakodnevnice crveno-belih i tek smenjen trener su breme sa kojim je Zvezda stigla na Bosfor. Komandu nad ekipom preuzeo je Tomislav Tomović, strateg koji na prvi pogled zbog svoje razbarušene duge kose više liči na umetničku dušu, nego na košarkaškog trenera, međutim, ispostavilo se ovo kao dobitna kombinacija. Izašla je Zvezda kao pobednik iz haotične situacije koja je vladala neposredno pre dolaska na noge aktuelnom šampionu Evrope. Pobeđen je Fenerbahče daleko najzrelijom igrom koju je pružila četa s Malog Kalemegdana na početku sezone i tako prošla put od boksera na ivici nok-dauna do udarača, kakav je Italijanski pastuv, koji stoji čvrsto u gardu i tek je sad spreman baci razorne udarce koji mogu da uzdrmaju čak i one sa najčvršćim bradama.

Istina, ne može se posle jedne pobede pasti u euforiju, ali su crveno-beli konačno izgledali kao tim koji ima glavu i rep, jasne uloge i govor tela iz kojeg se vidi vera u sebe. Bila je odbrana bolna tačka u sva tri prethodna meča. Ako se kaže da se na osnovu defanzive pokazuje volja, onda je ona bila čelična protiv aktuelnog prvaka Evrolige. Fenerbahče je uspeo da se razmaše tek u poslednjih 10 minuta u koje je ušao sa skromnih 48 poena.

Zvezdina defanziva i ofanziva mogu se u najkraćim crtama metaforički izraziti kroz jedno ime - Čima Moneke! Došao je Nigerijac među crveno-bele da bude lider, naglašavao je to iz intervjua u intervju, iz izjave u izjavu, a ako je suditi po delima, onda je posle Fenerbahčea definitivno to postao. Leteo je Nigerijac po terenu, bacao se za loptom, skakao, pogađao, a personifikacija onog što je on uradio može da se podvede pod dva poteza. Pogodio je Moneke trojku kojom je održao Zvezdu na plus šest na dva i po minuta do kraja, a onda u sledećem napadu domaćina lupio rampu kojom Mikaelu Jantunen ubio samopouzdanje, a crveno-bele ostavio u povoljnoj situaciji u finišu.

Imao je Moneke pomračenje u Minhenu, kada je svoju dobru partiju ubrljao faulom, a potom tehničkom greškom koja je rezultirala četvrtom ličnom greškom. Preseljen je tada na klupu, a Bajern je iskoristio njegovo odsustvo sa parketa i napravio ključnu prednost. Sada toga nije bilo, već je izgledao hladno poput špricera i čoveka koji će zaista da ponese epitet lidera spremnog da povede saigrače ka trijumfu