Svetsko košarkaško čudo: Srbi su drugačiji u reprezentaciji i klubovima

Svetska košarka je poslednji put ovako treperila pred nekim mladim talentom kada se srednjoškolsko čudo Lebron Džejms čekalo u NBA ligi. Od tada nije viđena euforija pred neki draft kao što je to slučaj sa narednim zbog dolaska Viktora Vembanjame (19) u Ameriku.

Supertalentovani Francuz će bez bilo kakve dileme biti pik broj jedan, a videćemo koga će sreća pogledati na lutriji da prvi bira na draftu. Procene su da će dolazak Vembanjame zbog globalne popularnosti doneti franšizi koja ga izabere skok u vrednosti između 400.000.0000 i 500.000.000 dolara.

Vembanjama je sa visinom od 221 centimetara čudo prirode koje može da pokrije skoro sve pozicije u timu. Izabrao je zanimljiv put u profesionalnoj karijeri i prošle godine se iz redova evroligaša Asvela preselio u tim Pariza koji je igrao u Evrokupu. Tamo je imao veću minutažu i bolju priliku za individualni razvoj pred selidbu u Ameriku ka kojoj će se uputiti za nekoliko nedelja.

Svetska jasvnost i mediji prate svaki njegov korak, potez, izjavu pa je zato dosta pažnje izazvao i njegov nedavni intervju za francuske medije. Pogotovo u delu koje se tiče francuske reprezentacije čiji član je bio u prethodnim kvalifikacijama za Mundobasket. Iako debitant i tinejdžer, bio je prva zvezda tima.

„Pomalo je to bilo kao ostvarenje dečačakog sna. Igrao sam sa nekim momcima koje sam ranije gledao na televiziji. Reprezentacija Francuske je ludo iskustvo. Pogotovo zbog činjenice da igram u domaćoj ligi. Za prvi prozor, nisam očekivao da ću imati tako važnu ulogu od početka. Razmišljao sam da se malo više oslanjam na trenera i iskusne igrače, da slušam momke poput Pola Lakomba koji su odirgali dosta mečeva. Ali na kraju, nije bilo razloga. Ispunio sam ulogu koju je trener tražio. Imao je veliko poverenje u mene“, kaže Vembanjama.

Govorio je i o izgledima da se nađe u timu Francuske na Mundobasketu sledećeg leta.

„Konkurencija u reprezentaciji Francuske je jaka. Mislim da su Olimpijske igre sam vrh, ali i igranje na Evropskom prvenstvu ili Svetskom šampionatu traži da se žrtvuješ za svoju zemlju! Imao sam priliku da radim i jedno i drugo kada sam bio mlad i uvek je isti osećaj kada si na terenu. To me pokreće da igram za zemlju koju volim, sa ovim dresom, pevajući himnu... To je nešto što vidim  i kod velikog broja protivnika iz celog sveta. Argentina, Srbija... Već sam igrao protiv Srba u Evroligi ili u Francuskoj. Oni nisu isti igrači u reprezentaciji i klubovima“.

Konkurencija na njegovoj poziciji zaista jeste paklena. Tu su Rudi Gober, Džoel Embid, Mustafa Fal, Vensan Poarje...

„Bila bi šteta da to ne iskoristimo u našu korist. Jedva čekam da vidim kako će biti na treningu. Igranje odbrane sa protiv tih momaka na treninzima bi mogao da bude nezaboravan doživljaj. Ponekad ćaskam sa tim momcima, posebno sa Goberom. Ali inače, trudim se da ih ne opterećujem previše. Već su dovoljno zauzeti. Još nismo zajedno razgovarali o francuskom timu“.