Zvezdina potraga za trenerom: Kokoškov bio opcija, stranci tražili do 700.000 evra i pomoć tročlane komisije

U vreme modernih tehnologija i društvenih mreža nije teško biti “insajder“, samo se crvena linija podvlači tamo gde se razdvajaju oni sa ispravnim i netačnim informacijama. Tema novog šefa stručnog štaba Crvene zvezde pokrenula je lavinu saznanja s različitih izvora. Dosta je bilo favorita javnosti od momenta kada je Milan Tomić otišao, a tu ulogu nakratko preuzeo Andrija Gavrilović, ali na kraju je izbor pao na Dragana Šakotu.

Crvena zvezda je ostala verna praksi i praktično do samog ozvaničenja saradnje uspela da sačuva ime novog trenera unutar četiri zida klupskih prostorija. Nešto ranije tog jutra proširila se vest da tim preuzima strateg s prethodnim iskustvom rada na Malom Kalemegdanu. Ispostavilo se da je upravo to bila najpreciznija smernica ka konačnom cilju, uz delimičnu rezervisanost zbog mogućnosti da se radi o zatiranju nekog ranijeg traga... Oni su najčešće vodili do Ćavija Paskvala, koji je nekoliko puta bio viđen kraj aut linije i sa zvanjem trenera branioca titule u ABA ligi. 

Otkud Dragan Šakota? Pitanje je koje se kroz zvezdašku javnost vrti od momenta kada je prekaljeni stručnjak izašao pred novinare u društvu predsednika kluba Nebojše Čovića, direktora Filipa Sunturlića i Žarka Čabarkape, te tim menadžera Nebojše Ilića.

Odluka da konačni izbor bude čovek koji je u poslednje tri godine više bio posvećen kancelarijskim poslovima u redovima atinskog AEK-a nego samom terenu doneta je posle opširne analize i sagledavanja nekoliko važnih okolnosti - ponude na tržištu, situacije u timu i konstrukcije rostera. Nije bilo lako da se poklope sve kockice i pronađe trener koji će usred sezone uzeti vruć krompir, sa ciljem da se ispravi sve ono loše što je napravljeno od letos i nadograde pozitivni aspekti Zvezdine igre, taktike i postojećeg sastava.

Prema saznanjima MOZZART Sporta, Crvena zvezda je tokom poslednjih mesec dana kontaktirala i vodila razgovore sa podužom listom kandidata. Od favorita navijača Saše Obradovića i novog selektora Srbije Igora Kokoškova, preko Duška Ivanovića, Bogdana Boše Tanjevića, Vladimira Jovanovića, do Jorgosa Barcokasa, Pedra Martineza, Ćavija Paskvala, Đanmarka Poceka i Simonea Pjaniđanija. Svi su oni bili u kombinaciji i na radaru pre nego što je Dragan Šakota izabran i postavljen za šefa struke.

Pomenuti treneri birani su najviše uz pomoć stručne tročlane komisije u sastavu Svetislav Pešić - Božidar Maljković - Boša Tanjević. Od dolaska sadašnjeg rukovodstva u klub oni su imali svoj glas u izboru novog trenera. Često i presudan (čitaj: Dušan Alimpijević postavljen uz amin Karija Pešića). Svojevremeno je u tom krugu bio i neponovljivi Ranko Žeravica, ali već četiri godine prošle su otkako je ovaj svet napustio jedan od najvećih košarkaških umova...

Saša Obradović bio je najviši pik uprave od prvog dana. Međutim, kontakti sa nekadašnjim igračem Crvene zvezde nisu završeni uspešno zbog specifičnosti momenta u kojem je poziv usledio. Prvo zbog stabilnog ugovora, onda i činjenice da Obradović gaji dugogodišnje prijateljske odnose sa vlasničkom strukturom Monaka i nije želeo to da pogazi. Čak i pored toga što je Obradovićeva želja da jednog dana preuzme kormilo Crvene zvezde. Interesovanje za nekadašnjeg šampiona Nemačke potvrdio je Nebojša Čović nedugo pošto je Tomić postao bivši. Ali saradnja nije konkretizovana...

Potraga za najboljim rešenjem nastavljena je preko okeana. Tačnije, u Sakramentu. Mada su bili svesni da su šanse gotovo nepostojeće zbog svežine angažmana u Kingsima i dugoročnoj posvećenosti radu u NBA ligi, ljudi iz Crvene zvezde pokušali su da angažuju novopečenog selektora Srbije Igora Kokoškova. Veze su potegnute, razgovori obavljeni, ali je i ta zamisao isparila pošto je Kokoškovu praktično bila rezervisana klupa Srbije, što je nedavno i postalo zvanično.

U međuvremenu Zvezda se okrenula starim poznanstvima iz Crne Gore. Pregovori su otvoreni sa iskusnim trenerskim kajlama - Duškom Ivanovićem i Bogdanom Tanjevićem. Prvi ima jak ugovor u Bešiktašu, što je u startu bila gotovo nepremostiva prepreka, dok je čuveni Boša uz zahvalnost Crvenoj zvezdi odbio da izađe iz penzije u 72. godini kako bi radio tako odgovaran posao na Malom Kalemegdanu. Ponudio je opet svoju pomoć u pronalaženju adekvatnog rešenja i ostao član komisije.

Mogućnost izbora Vladimira Jovanovića iz FMP bila je prilično delikatna. Zvezdina uprava bila je spremna da pruži šansu još jednom mladom stručnjaku, da svoj razvoj nastavi u redovima aktuelnog šampiona Jadranske lige. Poučeni iskustvom s Dušanom Alimpijevićem, posle zajedničkih razgovora dve strane doneta je zajednička odluka da se Jovanovićeva selidba u Zvezdu odloži za neko drugo vreme.

Posle nekoliko ispaljenih ćoraka Crvena zvezda oprobala je sreću i sa inostranim trenerima, što je za sve u klubu bila poslednja opcija jer je ideja bila da ekipu preuzme domaći strateg, ili bar neko sa ovog govornog područja. U užem izboru bili su jedan grčki i po dva italijanska i španska stručnjaka. Ali, uspeha nije bilo. Nedugo pošto bi pregovori bili započeti, isto tako bi se i zatvorili najčešće jer su finansijski zahtevi bili previsoki. U rangu između 500.000 i 700.000 evra. To su, setiće se mnogi reči Nebojše Čovića s konferencije na kojoj je potvrđen Tomićev odlazak, cifre koje Zvezda nije bila spremna da plati.

Tako se došlo do Dragana Šakote. Strateg s pozamašnim iskustvom, ali i bez stalne adrese duže od dve godine sve do momenta kada je 2014. po drugi put uzeo AEK viđen je kao neko ko bi svojim autoritetom i imenom mogao da okrene stvari na Malom Kalemegdanu. Njegovo evroligaško iskustvo nije preveliko, poslednji put je u elitnom takmičenju radio kao strateg Olimpijakosa u sezoni 2003/04, ali bez mnogo uspeha.

Šakota je od povratka u AEK novembra 2014. bio čovek blizak većinskom vlasniku Makisu Angelopulosu, koji je u isto vreme kupio 76 odsto udela kluba. Njih dvojica su imali vrlo dobar poslovni odnos zasnovan na međusobnom poverenju, a Angelopulos je najčešće slušao Šakotine savete u smislu funkcionisanja tima. Šakota je na čelu prvog tima AEK-a bio od novembra 2014. do februara 2015, kada ga je odmenio Jure Zdovc. Ni ta saradnja nije potrajala, još kraća bila je i epizoda Sotirisa Manopulosa. Šakota je za to vreme obavljao funkciju sportskog direktora, ali je za sezonu 2017/18 ponovo uzeo tim pod svoje i podario mu dva velika trofeja - kup Grčke posle trijumfa nad Olimpijakosom i titulu u FIBA Ligi šampiona, zajedno sa čekom od milion evra. Bio je to njegov poslednji angažman, posle čega se vratio u fotelju i ulogu tehničkog direktora, dok ga je na klupi zamenio Luka Banki.

Tokom nedavnog gostovanja u emisiji “U obruču“ Dragan Šakota je voditeljskom tandemu Edin Avdić - Nenad Kostić otkrio da više nema ambiciju da nastavi život i rad u Atini, te da čeka priliku koju neće moći da odbije. Posle nepuna dva meseca ta prilika ukazala se na dobro poznatom mestu.

Crvena zvezda će Šakoti biti možda i najveći izazov u trenerskoj karijeri, pogotovo u periodu otkako je na njegovu inicijativu završen prvi mandat na Malom Kalemegdanu. Isti je završen uz osvojen Kup Radivoja Koraća i dosta turbulencija na terenu i van njega.

A, kako će biti realizovan drugi mandat, za koji je najavip da će težiti odbrani iz ere Dejana Radonjića i podizanju samopouzdanja postojećeg igračkog kadra? Vreme će pokazati...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press, Reuters