Skica za portret budućeg Partizanovog trenera

Partizanu je potreban ceo paket. Ne samo trener, nego i ličnost dostojna klupe velikog kluba. U svakom smislu. Srđan Blagojević je sa stručne strane odgovarao profilu kakav je potreban crno-belima, dok njegov naslednik mora da ponudi dodatan set karakteristika kako bi uopšte ušao u konkurenciju da ga nasledi i zato je pred čelnicima vraški težak posao da takvog nađu posle rastanka sa doskorašnjim šefom stručnog štaba.

Dok skiciraju profil za čoveka koji će sesti na klupu tokom reprezentativne pauze (u međuvremenu će ekipu na mečevima sa Javorom i Novim Pazarom voditi tandem Marko Jovanović-Đorđije Ćetković), Rasim Ljajić, Predrag Mijatović i Danko Lazović sigurno će povesti računa o detaljima kako im se ne bi desilo da upadnu u zamku kao zimus. Tad su se opredelili za Blagojevića trenera, sad im je potreban čovek koji nije samo trener.

Motivator, takmičar i glava porodice, sposoban da kontroliše nestašluke dece u komplikovanom periodu sazrevanja i da ih natera da „ginu“ na svakoj utakmici.

Crno-belima je ostalo samo jedno takmičenje i veliko je pitanje šta do kraja Mozzart Bet Superlige ovaj tim može da uradi. Opšti je utisak da je dosad prebacio očekivanja i da je u kombinaciji sa posrtanjima Crvene zvezde visoko pozicioniran i u prividnoj borbi za titulu. Realnost je drugačija i toga su u Humskoj počeli da bivaju svesni na poslednjih nekoliko mečeva, čak i onom koji su dobili u Bačkoj Topoli, uz ogromne propuste, da bi sve kulminiralo eliminacijom iz Kupa Srbije i debaklom na Banovom brdu.

Govor tela Partizanovih igrača, njihove reakcije ili odsustvo istih, manjak entuzijazma u poređenju sa letošnjim kvalifikacijama sugerišu da je prilikom izbora novog trenera potrebno birati i čoveka koji je na psihološkom planu sposoban da vodi grupu. I da pritom od nje zahteva pobedu na svakoj utakmici. To što je tim mlad nije (više) opravdanje, iza Vanje Dragojevića, Ognjena Ugrešića i ostalih poletaraca nema nikog, sami moraju da prepoznaju da niko umesto njih neće obaviti posao i to novi trener mora da im kaže. Posledično tome, crno-beli moraju da nauče da se takmiče i zato im je neophodan stručnjak koji neće voditi računa samo o stilu, nego i o bodovnom bilansu. To ne znači da će zanemariti umetnički dojam. Naprotiv, na Topčiderskom brdu se (i) to traži.

Jedna od glavni zamerki Srđanu Blagojeviću, mesecima unazad, bila je slaba komunikacija sa igračima. Naročito u osetljivom periodu njihovih karijera. Novi šef stručnog štaba mora na tom planu da napravi iskorak: da im bude trener, pedagog, autoritet poput tate i sigurno krilo poput mame.

Previše zahtevno. Da li ostvarivo?

Na prvi pogled možda ne, ali već na drugi postoji makar jedan trener koji se uklapa u navedeni profil. Da ne okolišamo – Aleksandar Stanojević. I u klubu znaju da bi bio najbolje rešenje, kao što su svesni da se to neće desiti ili da su šanse da se desi minimalne.

Stanojević ispunjava sve navedene kriterijume. Poseduje pobednički, čak ratnički mentalitet, stručan je, posvećen, razume klub i njegove potrebe, ume da promoviše mlade igrače i podigne im vrednost i kao takav bi bio idealan, jer je u dva od tri mandata pokazao kako se to radi, dok u poslednjem nije imao ni saradnike, ni resurse da pokaže šta ume, uz napomenu da je ambijent u Humskoj leta 2024. bio toksičan. To što je sarađivao sa Milodradom Vučelićem i Milošem Vazurom pred kraj njihovog mandata uzima mu se kao minus i možda je to jedan od ograničavajućih faktora što ga sadašnji čelnici ne bi pozvali, a i kad bi se to desilo veliko je pitanje kako bi Stanojević reagovao, jer je doživeo da ga „rođeni“ navijači napadaju, pljuju i gađaju posle poraza u večitom derbiju. Stanojević kao trener – da. Podvlačimo, samo kao trener. Bez zadiranja na teren koji je van njegovog domašaja, bez obzira da li se tiče dešavanja u klubu ili van kluba.

Ovde nije reč o tome da li će to biti baš Aleksandar Stanojević, ali je suština da je Partizanu neophodan čovek kao Aleksandar Stanojević. Da promeni krvotok ekipe.

Problem sa kojim se suočavaju Ljajić, Mijatović i Lazović jeste što nema baš previše opcija kad je domaća struka u pitanju. Marko Nikolić, Žarko Lazetić i Vladimir Ivić su zauzeti, Saša Ilić je rešio da gradi karijeru u Azerbejdžanu, a od ostalih imena koja su se ranije dovodila u vezu sa crno-belima niko nema „vezu“ sa klubom, mada je letos bilo ispipavanja plusa Dušanu Kerkezu, a nekadašnji trener Čukaričkog se u međuvremenu rastao sa sofijskim CSKA.

Nemaju čelnici ni novca da plate neko veliko ime, iako mnogi očekuju da na osnovu fudbalskih poznanstava Mijatović i Lazović posegnu za strancem. Dok su zimus svi bili zagledani preko granica Srbije i očekivali Španca, izabrali su Srđana Blagojevića na iznenađenje javnosti.

U postojećim okolnostima repriza takvog scenarija ne bi bila iznenađenje.

Samo je pitanje – ko nudi ceo paket?