Matijas Lesor ide stopama Robertsa i Pantera u patikama četvorice zemljaka

Iznenadio je Partizan još jednom košarkašku javnost u Srbiji i angažovao veliko pojačanje. Matijas Lesor je i pred početak sezone bio želja crno-belih, ali je završio u Makabiju - posle isteka dvomesečnog ugovora sa Ponosom Izraela ipak je stigao u Humsku. Pošao je Francuz tako koracima dvojice američkih košarkaša koji su posle igranja u Crvenoj zvezdi ponela dres i njenog večitog rivala - Lorensa Robertsa i novog Lesorovog saigrača Kevina Pantera. Imaće snažni centar i veliku odgovornost, s ozbirom na trag koji su u Partizanu ostavili njegovi zemljaci Žofri Lovernj, Leo Vesterman, Boris Dalo i Bandža Si.

Brojni igrači mogu da se pohvale da su tokom karijera igrali sa obe strane velikog rivalstva. Prvi je od inostranih to učinio Roberts, koji je 2009, posle sezone u Zvezdi prešao u Partizan, s kojim je osvojio triplu krunu i igrao Fajnal for Evrolige. Panter je na Malom Kalemegdanu igrao odlično u sezoni 2019/20 koja je prevremeno okončana zbog pandemije virusa korona. Tokom leta je iznenadio čitavu javnost u Evropi odlukom da napusti Olimpiju Milano (s kojom je igrao i Fajnal for Evrolige) i priključi se Željku Obradoviću u Partizanu. Pruža vrhunske partije u crno-belom. Prvi je strelac ekipe u Evrokupu sa prosečno 19,2 poena, treći čitavog takmičenja iza Džonatana Motlija i Erika Mekoluma iz Lokomotive Kubanj. Opravdao je očekivanja, pa su sada reflektori upereni u Lesora.

Zvanično - Matijas Lesor u crno-belom

Osim što je treći internacionalac koji je sa Malog Kalemegdana prešao u Humsku, Francuz je i šesti stranac kome će tokom igračke karjere u Srbiji biti zaveden na adresama oba beogradska kluba. Dok su Roberts i Panter posle Zvezde birali Partizan, u suprotnom smeru su išli Tarens Kinzi, Džejms Gist i Kori Volden. Najdublji trag u crveno-belom je čini se ostavio Kinzi iako je proveo samo polusezonu u klubu. Igrao je sa Zvezdom četvrtfinale Evrolige i osvojio titule na Jadranu i Srbiji. Popularno nazvan Gistović nije se dugo zadržao na Kalemegdanu, pa je svakako veće uspehe imao u crno-belom (tripla kruna 2011. godine), dok je Volden bio deo Zvezdinog tima koji je minule sezone osvojio tri trofeja, te će uprkos vrlo dobrim partijama u Partizanu i osvojenom Kupu Radivoja Koraća i Superkupu ABA lige boldiranim slovima ostati upisan u istoriji crveno-belih.

17.30: (1,80) Lokomotiva Kubanj (14,5) Partizan (2,15)

Lesorov dolazak u Humsku tako ne predstavlja nikakav novitet u srpskoj košarci, ali takvi potezi sa razlogom privlače veliku pažnju. Moraće da se nosi sa dodatnim pritiskom. Ipak, daleko od toga da je prvi igrač koji se odlučio za "izdaju", kako bi to najzagriženiji navijači okarakterisali. Kada se pogleda ukupan broj košarkaša (ne samo stranih) koji su igrali i za Zvezdu i Partizan, dolazi se do zbira - čak 60. Prvi je nogu povukao Radomir Šaper, koji je 1945. godine igrao za Crvenu zvezdu, da bi godinu dana kasnije prešao u Partizan u kojem je proveo sedam sezona. Za oba kluba nastupali su i brojni reprezentativci poput Vlada Divca, Milana Gurovića, Miloša Vujanića i Dejana Tomaševića, a nekada davnog i legende srpske košarke Borislav Stanković, pomenuti Šaper i Aleksandar Nikolić.

Između Partizana i francuskih košarkaša postoji posebna veza. Navijačima su u lepom sećanju ostala četvorica koja su branila crno-bele boje, pa nema sumnje da i od Lesora očekuju mnogo. Žofri Lovernj, Leo Vesterman i Boris Dalo bili su članovi poslednje generacija crno-belih koja je osvojila titulu državnog šampiona (prva dvojica i deo tima koji se domogao poslednjeg trofeja u Jadranskoj ligi 2013. godine). Lovernj i Vesterman su igrama, zalaganjem i odnosom prema dresu ušli u srca navijača za sva vremena. A da je ljubav obostrana jasno je i danas, s obzirom da su neretko gosti na utakmicama kluba. To se posebno odnosi na Lovernja, koji na levoj ruci ima istetoviran grb crno-belih.

Panter peti stranac koji je nosio dres Crvene zvezde i Partizana

Posle njih je pod palicom Nenada Čanka i Andree Trinkijerija dres Partizana nosio i Bandža Si. Krilni košarkaš je ostavio dobar utsak, zbog stila igre i bespoštedne borbe na svakoj utakmici bio je među miljenicima navijača. Proveo je sezonu i po u klubu i osvojio dva Kupa Radivoja Koraća.

Zato će Lesor imati zadatak da nastavi stazom uspeha koju su u Humskoj utabali njegovi sunarodnici, ali s obzirom na sve što je prikazao poslednjih godina, posebno minule, ispunjava sve preduslove da opravda epitet velikog pojačanja.

U dresu Zvezde je pokazao da poseduje veliki talenat, da je strašan borac i da uvek igra sa ogromnom dozom energije. Ipak, nije bio dovoljno zreo igrački, a na kraju zbog promašenog zicera u četvrtoj utakmici velikog finala ABA lige protiv Budućnosti nije navijačima crveno-belih ostao u najlepšem sećanju.

Sirovi potencijal počeo je da oblikuje u Unikahi. Nastavio je da se razvija uz rad sa iskusnim španskim stručnjakom Luisom Kazimirom i skrenuo pažnju minhenskog Bajerna, koji mu je dao priliku da se vrati u Evroligu. Radio je u Minhenu sa Dejanom Radonjićem, ali se u tom periodu stekao utisak da još nije spreman da igra na vrhunskom nivou. O tome svedoče i brojke - prosečno je na 22 nastupa u elitnom takmičenju beležio 3,8 poena i 2,2 skoka po meču. Bio je i u senci Grega Monroa, pa se sveukupno njegova epizoda u Bavarskoj ne može smatrati uspešnom.

Usledio je potez koji ga je izveo na pravi put. Pametno je napravio, neko bi pomislio, korak unazad, pojačao tim koji igrao u Evrokupu i u kojem je znao da će dobiti više prostora. Saradnja sa Zvezdnom Mitrovićem ga je očvrsla, sazreo je i počeo da ispunjava potencijal na pravi način. Prijalo mu je poverenje trenera, važna uloga u ekipi, pa je na kraju bio jedna od najzaslužnijih za senzacionalan uspeh Kneževa i osvajanje trofeja u drugom po kvalitetu takmičenju u Evropi. Beležio je 12,5 poena i 6,1 skok po nastupu (sakupio ih 23), kao i prosečan indeks korisnosti 17,8. Na kraju je uvršten i u prvu petorku Evrokupa.

U dresu Makabija je odigrao svega pet utakmica u Evroligi, ali je savršeno odradio posao. Angažovan je kao zamena za Anta Žižića, nije mu to smetalo, pokazao je koliko je profesionalac. U Tel Avivu je bio jedan od boljih igrača ekipe, ali kada se hrvatski centar vratio i nastavio sa dobrim igrama, postalo je jasno da će Lesor morati da potraži novo uhlebljenje. Na kraju je stigao u Partizan.

Navijači od njega mogu da očekuju borbu do poslednje kapi znoja, igrača koji će biti pretnja svakom protivniku na ofanzivnom skoku i koji je vremenom naučio kako da koristi svoje atletske sposobnosti na oba kraja terena. Ima karakterstike klasične petice, ume da odigra leđima i ima dobru realizaciju iz reketa, ali poseduje i sve osobine modernog centra. Vrlo je agilan i odličan je u tranziciji. Zbog dobrog rada nogu sposoban je da preuzima u odbrani. Popravio je pregled igre, te sve češće spaja saigrače sa poenima, a unapredio je i tehničke atribute, pa je i sa loptom veštiji nego ranije. Lesorove najveće snaga su ipak neiscrpna energija i požrtvovanost, a upravo su to karakteristike koja najviše cene navijači.

Za minute će se boriti sa Balšom Koprivicom i Alenom Smailagićem, ali će omogućiti Obradoviću i da bivšeg košarkaša Golden Stejta češće koristi na za njega prirodnoj poziciji "četvorke". Tako će Lesorov dolazak skinuti teret i sa Zeka Ledeja, koji je odigrao svaki meč u dosadašnjem toku sezone i uglavnom bio među igračima sa najvećom minutažom, ali i doprinosom u ostvarenim rezultatima. Dugo su crno-beli tražili pravo rešenje za tržištu za ojačavanje reketa. Potraga je konačno završena s centrom koji je minule sezone osvojio Evrokup i biće važan šraf u mašineriji najtrofejnijeg evropskog stručanjaka kada krenu borbe za pehare.

Dobra stvar je i što neće imati problema u komunikaciji sa saigračima, jer uz maternji francuski odlično priča engleski, a još za vreme igranja u Crvenoj zvezdi savladao je srpski...