Najnovije vesti

Ispovest pravog El Maestra: Zašto sam se stideo srpskog porekla i onog “ić” u prezimenu

Vreme čitanja: 4 minuta

Nestor El Maestro

O ratovima, Slobodanu Miloševiću, selidbi u Englesku, pa i poređenjima sa Pepom Gvardiolom

Tri kola pre kraja prvenstva u Slovačkoj, sedam bodova razlike između Spartaka iz Trnave i Dunajste Strede. Sačuvaju li “Beli anđeli” tu prednost biće to jedno od većih iznenađenja sezone u celoj Evropi. Spartak nije bio prvak još od 1973. godine kada je Slovačka još bila deo Čehoslovačke. A sada je na pragu nestvarnog uspeha. I sve zahvaljujući strategu čudnog imena. Nestora El Maestra više niko neće pominjati podsmevajući se njegovim čudnim izborima dok su ga ganjale mladalačke bubice. Sada nema sumnje, njegovo poznavanje fudbala zaista je maestralno.

Štaviše, posle pobede nad Slovanom u velikom derbiju (1:0) i njegovog ludog slavlja na krovu tehničke klupe, navijači Spartaka počeli su da 35-godišnjeg Srbina sa britanskim pasošem porede sa Pepom Gvardiolom. Preterana poređenja, svestan je i El Maestro, koji je u opširnom intervjuu za Gardijan pričao i fudbalu, ali i o odrastanju, odlasku iz Srbije, životu u Engleskoj…
Razlika između nas dvojice je kao razlika između slovačke prve lige i Bundeslige. Potpuno druga dimenzija. Obojica smo obrijali glavu i mislim da sve sličnosti tu prestaju. Na kraju, igramo i sasvim različit fudbal. Njegovi timovi kontrolišu utakmicu kroz posed. Mi pokušavamo da kontrolišemo utakmice bez lopte”, spušta loptu El Maestro, rođen 1983. godine u Beogradu, kao Nestor Jevtić.

Otkud onda El Maestro? Kriv je - Slobodan Milošević! Bivši predsednik kome bi danas neki podigli spomenik. A Jevtići su zbog njega pobegli iz zemlje i raskinuli veze sa otadžbinom. Mada, sada se Nestor pomalo kaje zbog toga.
U stvari, dva puta sam menjao ime. Prvi put kada sam imao 16 ili 17 godina i želeo sam da se otarasim onog ‘ić’ u prezimenu. Posle toliko godina u Engleskoj, osećao sam se kao Britanac, mada me je sada malo sramota da kažem da sam se stideo srpskog porekla. U tom vremenu Srbija je opisivana kao aggressor u ratu, a Slobodan Milošević - čije se ime završavalo kao moje - bio je tiranin 90-ih”, priseća se El Maestro i nastavlja u dahu.
Pošto sam se osećao kao Britanac promenio sam ime u nešto nalik Džon Smit. Posle par godina, kad mi je bilo 18, to mi je zvučalo malo veštački, glupo. Roditelji su mi bili stranci, govorili su sa akcentom, a ja se zovem Džon Smit. Nisam znao šta da radim, pa sam se vratio originalnom imenu, koje sam uvek voleo, Nestor, ali sam u trenucima tinejdžerskog ludila prezime promenio u El Maestro, jer mi je zvučalo baš kul. Sad sam već duže El Maestro no što sam bio Jevtić. Postalo je deo mene. Naučio sam da živim s tim”.

Da se vratimo na fudbal. Niko nije očekivao Spartak na čelu Slovačke. I sam šef struke priznaje da mu je jedini cilj na početku da bude bolji nego prethodnik. Dakle, iznad šestog mesta. Ciljao je treće. Plasman u Evropu. Sada je prvi. Očigledno je da zna taj fudbal. A kako je sve počelo. Fudbal je zavoleo kada ga je otac odveo na utakmicu Crvene zvezde. Posle selidbe u Englesku “navukao” se na Premijer ligu.
Bile su to zlatne godine Premijer lige ili su meni bar tako izgledale, jer ti je sve romantičnije kad si mlađi”.

Već sa 16 godina Nestor, tada još Jevtić, dobija B licencu. Nije baš bio siguran kuda će ga život odvesti, ali je znao jednu stvaru. Dve u stvari.
Voleo sam fudbal, a nisam bio dovoljno dobar da ga igram profesionalno”.

Trenerski koreni u amaterskim klubovima po Engleskoj. Sanjao je posao u omladinskoj školi nekog premijerligaša. Radio je video analize utakmica, pisao planove za trening i slao ih po celoj Evropi. Odgovor je stigao iz Vest Hema. Direktor akademije Toni Kar.
Dopao sam mu se zbog nečeg. Zvao me je da dođem i odradim nekoliko treninga sa najmlađim selekcijam. Osmogodišnjaci, devetogodišnjaci. Ostvarenje sna”.

Posao ipak nije dobio, ali jeste poziv iz bečke Austrije.
Možda su videli da baš i ne znam šta radim, ali sam brzo učio, bio sam inovativan, razmišljao van šablona”.

Čudni su putevi gospodnji. Radio je potom u mlađim kategorijama Valensije, kada su Slepi miševi kupili njegovog supertalentovanog brata Nikona El Maestra, pa kao 23-godišnjak kao pomoćnik  Mirka Slomke u Šalkeu. Najmlađi pomoćnik u Bundesligi u to vreme.
Niko nije imao ispod 35 godina. Čudno, posebno sad kad u Nemačkoj možeš da vidiš prve trenere u 20-im godiinama”.

Radio je El Maestro i u Hanoveru i u Hamburgu, pa se vratio u Austriju da asistira Torstenu Finku. U kvalifikacijama za Ligu Evrope Bečlije su za rivala imale baš Spartak iz Trnave. Tu su uspostavljeni prvi kontakti. Prošlog leta El Maestro je stigao u Slovačku. Bingo!
Sad da na početku karijere, kao trener Spartaka, pričam o nekim velikim klubovima, ligama, trofejima - bilo bi smešno. Ali ko god da je strastven prema ovom poslu sanja o velikim stvarima. Ne znam gde ću biti za 10 godina, ali sam prilično siguran da ću biti u velikom u klubu u većoj ligi od ove u kojoj sam sada”.

Možda Premijer liga konačno?
To je san. Ne znam ni kako sam preko Slovačke, Austrije, Španije i Nemačke stigao ovde, ali ako me moje putovanje vrati u Englesku biću najsrećniji čovek na svetu”, završava El Maestro.

(FOTO: Screenshot/Youtube)

Ostale vesti

Najviše komentara

Kladionica vesti

Uživo
Najava mečeva