PET NA PET – Milorad Kapor: Parlov, Beneš, Mirza, Praja, Dražen, Uške i mnogi drugi sportisti bili su mi uzori

Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu diplomirao je na glumi predstavom “Pešice” Slavomira Mrožeka u klasi profesora Radeta Markovića. Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je na smeru Mašinske konstrukcije i mehanizacija kod profesora Dr Srđana Bošnjaka.

Osnivač i direktor pozorišne trupe “2uplo dno” do kraja pozorišne sezone 2006/07., a od 2007. najbolje trupe u regionu “Jorik” (www.joriktrupa.org).

Osvajač zlatne i bronzane medalje na Evropskim prvenstvima u košarci za veterane. Postigao je zavidne rezultate na atletskim takmičenjima.    

Fluentno govori engleski jezik, a služi se ruskim i italijanskim jezikom. Stalni član drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

1.Da li ste svojevremeno, kao dete, trenirali neki sport i koji?

“Kraljica sportova je moja večita ljubav i pasija. Kao klinac, trenirao sam šest godina atletiku. Godinu dana u Zvezdi kod Bambija, a potom pet godina u Partizanu kod Kampija. Treneri koje sam naveo su nam bili i vaspitači u pravom smislu te reči“.

2.Ko vam je bio sportski uzor, glumački idol, u tinejdžerskim danima?

“Dozvolićete mi da navedem više imena. U sportu to su bili Mate Parlov, Miodrag Perunović, Marjan Beneš, Mirza Delibašić, Dražen Praja Dalipagić, neverovatni Dražen Petrović…Moj najbolji drug i ja smo jedan drugog zvali Uške, po nadimku omiljenog nam fudbalera Nebojše Vučićevića. Među stranim sportistima to su pre svih bili Kasius Klej (Muhamed Ali), pa Karl Luis, Majkl Džordan…Pored sportskih kvaliteta, oni kojima smo se divili, morali su imati i nespornu ljudsku veličinu. Ima još mnogo pojedinaca i sportskih kolektiva koji su nam bili vodilje rezultatima i ponašanjem. U svetu glume, bilo je onoliko umetnika koji su plenili svojim talentom. Koga nabrojati, a ne ogrešiti se o nekoga? Pavle Vuisić, Danilo Bata Stojković, Ivo Gregurević, Mustafa Nadarević… Marlon Brando, Entoni Hopkins, Robert De Niro, potom i veliki Danijel Dej Luis. Nabrojah samo muške glumce i sportiste jer smo se sa njima poistovećivali, ali postoji ogroman broj sportiskinja i glumica kojima smo se divili”!

 3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu? (Vaša uloga koja vam je posebno draga)

“Navijač sam Partizana, ali od one vrste navijača koji navija i za Zvezdu ili ono što se zove Zvezda u košarci kada igra protiv stranih ekipa. Tu su još i SD Radnički sa Crvenog Krsta, Hercegovac iz Bileće i iz Gajdobre, Leotar, Grbalj…Najdraža uloga mi je uloga Sina u mojoj diplomskoj predstavi “Pešice” Slavomira Mrožeka”.

 4.Sportski događaj(i) koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Pod jedan meč Mate Parlov – Domeniko Adinolfi tada sam baš bio klinac. Potom, finale SP u košarci u Manili. Fudbalske utakmice Partizan – QPR, Jugoslavija – Bugarska i gol Radanovića, nesrećno ispadanje Želje od Videotona. Saletova trojka protiv Huventuda i osvajanje Lige šampiona od strane Partizana, tada sam već bio momče. Što se tiče kulturnih događaja u kojima sam učestvovao, veliki deo mog srca zauzimaju premijere predstava „Pešice“, „The Pillowman“ i „KNKNPNKN“, kao i premijera filma „Skyfall“.

5. Životni ili sportski moto?

“Ako svaki dan nismo bolji, onda smo gori”!

 Piše: Đurđe MEČANIN