Ž. MutavdžićMićić: Nekada je bilo teško igrati u Partizanu, sada je ovo druga dimenzija, želimo pun Pionir
.jpg.webp.webp.webp)
Vreme čitanja: 7min | pon. 30.03.26. | 16:13
"Bio sam tu kada se klub borio za opstanak, kada smo se radovali kada jedva uđemo u plej-of, a sada smo došli u situaciju da možemo da osvojimo sve domaće trofeje u sezoni“, rekao je crno-beli vojnik, pivotmen srpskog šampiona za Mozzart Sport
Crno-beli vojnik, "lice franšize" – Ivan Mićić. Jedini je od rukometaša Partizana ponikao na Banjici, prošao sve mlađe kategorije kluba iz Humske. Dugo je u prvom timu. Uskoro će da proslavi mini jubilej – 15 godina u voljenom klubu. Posle Evropskog prvenstva u Beogradu 2012. godine, kada su Orlovi ostvarili najveći uspeh u ovom milenijumu, srebro, zaljubio se u rukomet, počeo je da igra u crno-belom dresu.
Kada je ulazio u prvi tim, bila je loša situacija u Humskoj, nemaština. Poslednjih godina klub raste, sada je dominantan u domaćim okvirima, pet trofeja za dve i po godine, a najavljuju se velike ambicije u budućnosti. Liga šampiona kuca na vrata Humske, možda već od ovog septembra.
Izabrane vesti
Pivotmen Partizana pravi je čovek da uporedi klub nekada i sada.
„Bio sam tu kada se klub borio za opstanak, kada smo se radovali kada jedva uđemo u plej-of, a evo, sad smo došli u situaciju da možemo da osvojimo sve domaće trofeje. Kako je klub rastao, tako sam i ja. Zaista mi je drago što sam u Partizanu u ovom momentu kad imamo ovako visoke ambicije“, rekao je Mićić za Mozzart Sport posle trijumfa u subotu uveče protiv pančevačkog Dinama u finalu Kupa Srbije, njegovom drugog u ovom takmičenju, a petog u voljenom dresu.
Utorak, 18.45: (3,40) Skanderborg (8,50) Flensburg (1,45)
Sada je lepo biti igrač Partizana kada se osvajaju trofeji. Dugo je Partizan imao prazan hod, više od decenije, do trofeja Kupa Srbije u Novom Sadu u aprilu 2024.
„Da! Nekada, nije bilo tako, teško je bilo biti rukometaš Partizana. To znaju dobro momci sa kojima sam ranije delio svlačionicu. Ovo je sada sasvim druga dimenzija“.
Po dva trofeja su podignuta u Novom Sadu i Nišu, sada konačno na svom bunjištu, na Banjici.
„Red je bio da jedan dočekam na Banjici. Ne umanjuje se draž što je već peti pehar. Što je više trofeja to je veća radost. Nadam se da ćemo da kompletiramo sezonu u maju sa tim najbitnijim trofejom, titulom šampiona Srbije“.
Dinamo je umeo ranije da zada probleme Partizanu. Četa Nikole Janevskog je jedina je koja je slavila protiv šampiona ove sezone, letos u drugom kolu ARKUS lige u Pančevu. U finalu Kupa Srbije pitao se ipak samo crno-beli tim.
„Na početku smo imali problema. Posle smo digli u veću brzinu, stisli smo u odbrani. Ta dobra igra u defanzivi nas krasi cele sezone, Trnavac je bio fenomenalan. Odlepili smo se sredinom prvog poluvremena, u nastavku smo kontrolisali rezultat. Imali smo dobrog rivala, mlada, poletna ekipa Dinama, ali mislim da je naše iskustvo i šira rotacija presudila“.
🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥
Sada je fokus na odbranu trona u ARKUS ligi, a klub je okrenut ka budućnosti. Prave se planovi za narednu sezonu, najavljuju se zvučna pojačanja.
„Nadam se da ćemo od jeseni da igramo Ligu šampiona, ali mislim da je možda realnije da igramo Ligu Evrope, da bismo mogli da napravimo iskorak u odnosu na ovu. Naravno, nema dilemu da je Liga šampiona najveće takmičenje, da se taj poziv sigurno ne odbija, to je ‘crème de la crème’. Bilo bi dobro za Partizan, ali i za srpski rukomet da igramo u eliti“.
Za razliku od Nikole Zečevića i Veljka Popovića, Ivan Mićić ostaje veran crno-belima. Početkom meseca je potpisao novi jednogodišnji ugovor sa osvajačem tri trofeja u 2026.
„Obavio sam razgovor sa Ivanom Dimitrijevićem odmah pošto je izabran za sportskog direktora. Predstavio mi je moju ulogu u klubu, timu, kako bi trebalo da izgleda Partizan narednih sezona. Našli smo zajednički jezik na obostranu radost. Imao sam razne ponude. Kada sam seo za sto sa ljudima iz kluba, razmislio sam, izvagao na jednu i drugu stranu i prelomio da ostanem. Klub ima ambicije da raste i siguran sam da nisam napravio grešku. Očekuje me i rad u klubu sa Raulom Gonzalesom“.
Okrnjiće se taj crno-beli nukleus naredne sezone.
„Nedostajaće mi Zeka i Pop. To su moja braća, dug niz godina sam s njima saigrač. Sve ovo što sam rekao da nije bilo lako u Partizanu ranije, s njima sam prošao. Biće mi čudno kada budem u julu ušao u svlačionicu, a njih ne budem video tu. To je život, svako juri neku svoju sreću. Gde god da završe, mislim da nisu pogrešili i da će da naprave dobru karijeru. I kod zna, možda se u budućnosti opet sretnemo. To bih baš voleo“.
_Cropped.jpg.webp)
(©Starsport)Mićić nosi broj 22. Mnogo su pomislili da je to zbog Saše Ilića, legende Partizana.
„Nije zbog Saše. Moj broj je 23, ali kada sm ulazio u prvi tim, taj broj je bio zauzet, pa sam uzeo 22. Sada sam se sjedinio s tim brojem. Rođen sam 22. septembra, pa ima simbolike, zavoleo sam taj broj i sada ga nikad ne bih menjao“.
Pivot crno-belih zimus je bio deo Orlova na Evropskom prvenstvu u Herningu. Ipak, nije dobio šansu, sva tri meča je presedeo na tribinama. Na njegovoj poziciji je paklena konkurencija u vidu kružnih napadača svetske klase, kapitena Mijajla Marsenića i Dragana Pešmalbeka.
„Tu sam negde, radim, treniram, ’kidam’ se. Reprezentacija je dečačka želja, naravno uz voljeni klub Partizan. Svako ko se bavi nekim sportom ima aspiracije da dođe do reprezentacije. Odlazak u Herning je ostvarenje svih snova, ali žao mi je što nisam dobio šansu, kao i Andrej Trnavac i Veljko Popović, ali bilo je veliko iskustvo. Podsetilo me na Evropsko prvenstvo u Beogradu 2012. godine, kada sam bio klinac, gledao i zamišljao sebe jednog dana u dresu svoje zemlje. Paklena je konkurencija na mojoj poziciji. Nemam šta novo da kažem za Marsenića i Pešmalbeka, to je krem svetskog rukometa, najviši nivo. Tu sam, ako dođe poziv, a nadam se hoće, biće mi drago opet da budem deo te priče“.
Za Ligu šampiona je Banjica mala. Novi nivo za klub, igrače... Bila bi veća dvorana, recimo Pionir od naredne sezone.
„Sve rezultate koje pravimo su u svrhu da se rukomet populariše, da ode na viši nivo. Partizan i Zvezda su najveći brendovi srpskog sporta. Mislim da zaslužujemo da napunimo taj Pionir, da bude 6.000-7.000 gledalaca. Nije to uopšte nerealno. Da doživimo i mi taj ambijent koji imaju košarkaši Partizana u Areni“.
Kružni napadač crno-belih prati sve sekcije voljenog kluba.
„Kad god mi obaveze dozvoljavaju odem u Arenu da gledam košarkaše. Idem i u Humsku da bodrim fudbalere“, zaključio je Mićić.
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
