Samo jedno mesto na svetu se zove dom

Prelepe su dane proveli reprezenatitvci Srbije u Nišu. Vozili se gradskim prevozom i delili besplatne ulaznice, posetili su i dve osnovne škole – baš one koje su pohađali Nemanja Pribak, aktuelni prvi asistent selektora Raula Gonzalesa i reprezentativac Darko Đukić - u poseti im je bio i legendarni Tuta Živković. Uz dužno poštovanje Litvancima, ali malo ko je očekivao da tako neatraktivan protivnik napuni dvoranu do poslednje stolice, a možda i najveću pobedu – veću i od najubedljivije u poslednjih 15 godina – predstavljale su slike nakon završetka utakmice, kada su duže od pola sata reprezentativci pored terena strpljivo delili autograme, poklanjali delove opreme i pozirali za selfije stotinama svojih najmlađih fanova.

🔥🔥🔥

Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!

🔥🔥🔥

Potrebno je to bilo i jednima i drugima. Jednima, da se rukomet ponovo ’zapati’ u ’najrukometnijem gradu’ – žalosno je što mnogi ne shvataju da je ovo jedini način da se napravi nešto veliko u sportu, da deca imaju pred očima, da mogu da dotaknu svoje idole. Drugima, da shvate koliko su voljeni i da njihovi uporni pokušaji, od januara do januara, da sa sebe strgnu etiketu gubitnika na velikim takmičenjima, što im baš i ne polazi za rukom, nisu uzaludni.

Osam godina pauze bilo je predugo. S jedne strane, u Nišu je u jednom periodu i sopstveni sport bio nepoželjan od strane prethodnog gradskog rukovodstva, sada se sve to polako budi, pa i u rukometu (Naisa je najveći takmac Crvenoj zvezdi u borbi za šampionsku titulu, Železničar je krenuo iz najnižeg ranga i možda će već ovog proleća imati šansu da se vrati u najviši). Sa druge, povratak Božidara Đurkovića na čelo Rukometnog saveza Srbije u ogromnoj meri doprineo je i povratku Orlova u svoju bazu.

„Prelepo je ponovo biti ovde. Za mene je Niš prva asocijacija na igranje za reprezentaciju, ovde sam doživeo neke od najlepših trenutaka u karijeri. Nadam se da će se i Meraklije, navijačka grupa, vratiti u halu za utakmicu protiv Mađarske u baražu, evo, ja ih lično pozivam, pa da atmosfera u maju bude još vrelija“, istakao je posle sinoćne utakmice Mladen Bojinović, direktor muških reprezentacija Srbije.

A, utakmica sa Mađarima će sigurno biti sredinom maja (13/14. u Nišu i 17. u Vespremu), jer posle pobede od 17 golova razlike (42:25) u prvom meču pretkvalifikacija, nedeljni revanš u Uteni biće samo formalnost. Ne sme u senci priče o ambijentu u Čairu da ostane podatak da su rukometaši Srbije prošle večeri ostvarili najubedljiviju takmičarsku pobedu u poslednjih 15 godina (još od onih 35:18 protiv Australije na SP u Švedskoj).

(@MNPress)

Jeste ovo prvi put da Srbija igra te pretkvalifikacije, istina je da nam nije tu mesto, da od Litvanaca niko nije zazirao, ali baš niko u našem taboru, a to su momci sami priznali posle utakmice, nije se nadao tako ubedljivom trijumfu protiv selekcije koja je u kvalifikacijama za prethodno Evropsko prvenstvo pobedila Makedoniju kod kuće i odigrala jednu dosta kompetitivnu utakmicu protiv Slovenije.

Posledica je to ozbiljnog pristupa od prvog do poslednjeg sekunda, sada već uočljivih mehanizama, više u odbrani nego napadu, jedne vanserijske partije Dejana Milosavljeva - koji je svakako imao dvadeset i kusur odbrana, mada mu je zvanična statistika zakinula jednu ili dve. Roster sa Evropskog prvenstva proširen je pre svega na bekovskim pozicijama – važnu ulogu dobio je oporavljeni Miloš Kos, neke minute i Nikola Zečević, a ogroman prostor u drugom poluvremenu i Nikola Crnoglavac, koji je na desnoj strani dobio prednost u odnosu na Uroša Mitrovića.

Mnogo je važno da je ekipa bila kompletna, baš kao što je to bio nenadoknadiv hendikep kada se okupila krajem oktobra u Loznici na debiju Raula Gonzalesa, jer to nije bilo ’samo pet dana rada’, nego maltene trećina ukupnog vremena koje su igrači imali na raspolaganju sa novim selektorom uoči Evropskog prvenstva. Stručni štab je pokazao vizionarsku crtu pozivom Milošu Kosu u delikatnom trenutku njegove karijere, samo što se vratio na teren posle duge pauze:

„Jako mi je drago što me je selektor pozvao samo što sam izašao iz povrede, bilo je ovo baš emotivno veče za mene. Pun sam emocija i zbog dobre igre i ovako ubedljive pobede. Šest meseci sam bio van terena zbog ne tako velike, a ipak velike povrede. Nadam se da ću ponovo biti onaj stari ja. Prvi put sam igrao u Nišu, čim sam ušao na zagrevanje bilo mi je neobično da se hala tako rano puni, na kraju je bilo prepuno i zaista je jedinstven osećaj nastupati u ovakvom ambijentu“, istakao je 23-godišnji bek ponikao u Kozarskoj Dubici.

Ne treba praviti epopeju od ovih plus 17, Orlovi su sami sebe doveli u situaciju da uopšte igraju pretkvalifikacije, ali znajući da je Mađarska ključna tačka u čitavom olimpijskom ciklusu „Los Anđeles 2028“, prolazno vreme može da dobije prelaznu ocenu.