Јуче сам потпуно полудео док је трајао меч. Заиста су биле катастрофалне. Ма нема речи којима би се описала та скандалозна игра. Ипак, након преспаване ноћи човек много рационалније размишља. Ипак је то био само један лош меч и лош дан, дошао након скандалозне грешке аргентинских судија против Фаранки што је девојке скроз пореметило. И то се видело: очајан улазак у меч - изгубиле су га већ после 8 минута када је било 0-5. Почетак другог полувремена, први напад на -4 био је последња шанса. Одбранила је шут она голманка и примили смо брза 4 комада. Вода је већ тада била у ушима, сваки напад је био све гори, без икакве идеје, стихијски, а свака одбрана непостојећа. Тако је то генерално у спорту, нарочито женском. Уосталом, тако су и добиле Шпанкиње које у последњих 12 минута нису дале гол из игре а пре тога су решетале. Уђе вода у уши и крај. Од 21. места на прошлом СП на 12. место, неколико добрих резултата и великих победа ипак је напредак. Имамо са чим убудуће. Голмани су одлични и уз Цвијић најбољи део тима. Скробић наш најбољи бек али преко 90% шутева иде у голманову десну страну и то знају па скидају те шутеве. Јововић луда глава али добро разиграва. Њен посао није да шутира са 9 метара већ из израђених позиција. Проблем је десни бек јер су и Јањушевић и Сара биле јако лоше: продале превише лопти, много шутева из неизграђених позиција, а и споре су, уз то Сара ниска. Она би морала да поради на шуту са земље. И морају много више да шутирајзћу ниско јер неке голманке, попут ове из ЦГ, скидају велики број лопти шутнузих високо. Крпеж топло хладно али више хладно кад је било битно. И тако већ 15 година. Сањица мора боље. Проблем нам је спорост у игри, ми немамо баш ниједну брзу рукометашицу, немамо контре и то је велики проблем. Ни крила нису брза па нема лаких голова. А бекови су доста спори - Скробић и Јововић и нису, али остале све јесу. Не знам како да убрзамо, изгкеда да нам је спорост генетска јер много година немамо баш ниједну брзу играчицу. Јесмо били велесила 80их али се тада играло 5 пута спорије. Можда да натурализујемо неко крило, само због контри. Или неког брзог и окретног средњег бека… Та брзина нам фали и у мушком рукомету, а брзина је урођена, може се мало побољшати, али мало. Ово је, упркос јучерашњем дебаклу, реално успех. Вратиле су се. Следећи корак треба да буде улазак у 8 на Европском. Материјала има. Штета само што ово био последњи меч, па остаје ружан утисак. Али ипак као неки нови почетак - има помака на боље.