INTERVJU – Dejan Milosavljev: Mi, Srbi, smo emotivni, to nas je koštalo; novi impuls u Kjelceu

Praznici se približavaju, novogodišnja euforija je svuda, ali za Milosavljeva nema pauze. Dok su recimo naši reprezentativci koji igraju u ARKUS ligi ili Mađarskoj već sedam dana slobodni, u Nemačkoj nema pauze. Sa Milosavljevim smo pričali posle pobede Fihse Berlina nad Kilom u četvrtfinalu Kupa Nemačke. Čini se da je to „deža vi“, da ste navikli na ovaj paklen tempo?
„To je Nemačka, utakmice na svaka 2-3 dana. Do kraja godine imamo još tri utakmice. Završavam tek 28. decembra, pa dolazim na pripreme reprezentacije 2. januara (prim aut. Raul Gonzales će 25. decembra da izvrši prozivku Orlova). Bilo je gusto sa Kilom. Gubili smo veći deo meča, ali u finišu smo prelomili. Prošle godine nismo uspeli da se plasiramo na F4 u Kelnu, sada smo to uspeli. Ovde je Kup Nemačke baš važan, ima tradiciju, ništa nije manje bitan od recimo finalnog turnira Lige šampiona, ali i po jačini rivala. Sve je isto, biće puna dvorana, 20.000 ljudi. Praznik rukometa u aprilu“.

"PROŠLA GODINA INDIVIDUALNO BOLJA, ALI JE OVA TIMSKI USPEŠNIJA"

Imali ste mnogo kikseva u Bundesligi. Čini se da je odbrana trona nemoguća misija, da bacate karte na Kup Nemačke i Ligu šampiona?
„Teško ćemo stići Magdeburg koji igra sjajno, sve pobeđuje. Nije nemoguće, ima još mnogo utakmica, naravno da ćemo mi da se borimo dok ima šanse, ali realno je da se borimo za drugo mesto koje vodi u Ligu šampiona naredne sezone. Mada, posle proširenja Lige šampiona logično je da Nemačke ima tri predstavnika. Cilj jeste da osvojimo ova dva takmičenja koja još nismo. Meni je sada još veći motiv jer se opraštam u junu od kluba. Osvojio sam Ligu Evrope, Superkup Nemačke, imam i titulu, još ova Kup Nemačke i Liga šampiona i onda da budem upisan zlatnim slovima u istoriji kluba. Za razliku od Bundeslige, odlično stojimo u LŠ. Cilj je da budemo na prva dva mesta u grupi, da izbegnemo taj plej-of, da se plasirano direktno u četvrtfinale. Jesmo poraženi neočekivano od Kolstada, ali smo bili oslabljeni, bez nekoliko igrača. Nije taj poraz bio strašan, i dalje sve držimo u svojim rukama. Pobedili smo ove sezone i Olborg, Nant, Kjelce, Vesprem, Sporting, sve jake ekipe“.

Milosavljev u meču sa Italijom u Kraljevu (©MN Press)

Da li su povrede poremetile ekipu na početku sezone? Bilo je nekoliko neplaniranih kikseva, kao onaj na svom terenu od Hamburga, pa i od Lemga u Berlinu.
„Prošle sezone smo imali sreću da nismo imali mnogo povreda, izgurali samo zdravi sezonu. Naš najveći rival Magdeburg je imao kadrovske probleme, tek se u finišu komletirao. Poremetila nas je povreda Fabijana Videa. On je naš bitan igrač, dobro igra i napad i odbranu, sa Gidselom je sjajno funkcionisao. Bilo je tu još nekih povreda, kraći roster i desile su se ti neočekivani porazi“.

Kako ste prebrodili pravi rukometni zemljotres na početku sezone, šokatne smene sportskog direktora Štefana Krečmara i trenera Jarona Ziverta i dolazak Danca Nikolaja Krikau koji sada obavlja obe funkcije, pod budnim okom alfe i omege kluba Boba Haninga?
„Pogodilo nas je baš. Normalno da je tako. Mnogo godina samo funkcionisali zajedno, moji svi uspesi od dolaska u Berlin iz Vardara su bili s njima dvojicom. Imao sam sjajan odnos i sa Štefanom i Jaronom. Ali, to je profesionalizam. Šta smo mogli da uradimo? Da kažemo da nećemo da igramo. Na nama je bilo da prihvatimo datu situaciju. Uostalom, to je moglo da se dogodi i nama igračima, da dobijemo raskid ugovor. Jeste bio veliki šok, odmah smo izgubili ubedljivo na našem terenu od Magdeburga, ali smo posle nekoliko dana igrali sa Nantom u Ligi šampiona, dali 40 golova, odigrali sjajno u drugom poluvremenu“.

Igrali ste i prošle sezone brzo, na gol više, u paklenom ritmu, ali čini se da ste sada sa Krikauom ubacili u još veću brzinu?
„Igramo brže, trčimo mnogo, zato nam trpi malo odbrana, imamo igrače kao što su Marsenić i Darj koji igraju u oba pravca, mnogo se troše u kontrama i polukontrama. Zato primamo veliki broj golova“.

Da li vam je ova 2025. godina najbolja u karijeri?
„Mislim da mi je individualno najbolja bila 2024. godina, da sam tada najbolje branio, imao najbolje procente uspešnosti, ali timski, gubili smo mnoga finala, Supergloba, drugi u šampionatu, pa u finalu Lige Evrope poraženi od Flensburga. Ostao je malo gorak ukus... Mogu da budem prezadovoljan ovom godinom. Dobro sam branio velike utakmice, osim ove poslednje u sezoni, u finalu Lige šampiona kada sam podbacio“.

(©AFP)

"KJELCE JE VELIKI KLUB. FOKUS ĆE BITI VIŠE NA LIGU ŠAMPIONA I MEČEVE SA VISLOM U DOMAĆIM OKVIRIMA"

Nova stanica – poljski Kjelce. Zašto, kako? Dan posle titule i velike pobede u Manhajmu protiv Rajn Nekar Levena u intervjuu za Mozzart Sport rekli ste: „Čekam Berlin da se izjasni. Zasad je klub bio nedorečen. Ulazim u poslednju godinu ugovora, pa mi sigurno ne treba taj stres da ne znam gde ću da igram od 2026. Nisam više ni tako mlad, moram da mislim na to. Znam da imam samo tri do četiri opcije gde mogu da nastavim karijeru, u klubu koji ima velike ambicije. Tržište nije veliko. Jedno je sigurno – neće da započnem sledeću sezonu bez ugovora“.
„Berlin je dugo čekao sa novim ugovorom. Želeli su da ostanem, nuđene su mi opcije na godinu, dve, tri, šest čak... Koliko ja hoću. Zahvalan sam klubu na svemu što je uradio za mene, ali mi je bio potreban novi izazov, novi impuls u karijeri. Uskoro punim 30 godina. Zna se da je sportski vek kratak. Veliki je stres, pritisak u Nemačkoj. Ja sam veoma emotivan, pravim možda i sebi preveliki pritisak kada recimo ne branim dobro.... Dođe onda ta, da ne kažem sportska depresija, ali patim, jer znam šta se očekuje od golmana, da mnogo toga od nas zavisi. Treba vremena da se oporaviš, ’namestiš“, a tempo utakmica je paklen u Nemačkoj. Nisam više tako mlad. Siguran sam da sam doneo pravu odluku. Kjelce je veliki klub. Fokus će biti više na Ligu šampiona i mečeve sa Vislom u domaćim okvirima. Imaću više vremena da se spremim za utakmice i mislim da će mom telu više da prija taj tempo nego ovaj koji imam skoro sedam godina u Nemačkoj. Drago mi je što je ovaj transfer obelodanjen. Bilo je prethodnih meseci non-stop pitanja novinara u Nemačkoj posle utakmica, da li ideš, ostaješ. Sada mi je lakše, da ne moram da objašnjavam. Mirniji sam sada".

Kjelce je malo izgubilo korak za najboljim ekipama Evrope posle dva nesrećno izgubljena finala Liga šampiona. Ni ove sezone nije konkuretno najboljim timovima Evrope. Sprema se remont na leto. Miliosavljev je treće zvanično pojačanje posle desnih bekova, Hrvata Luke Lovre Klarice iz Zagreba i Francuza Žulijena Bosa iz Nanta. Odlaze braća Dujšebajev, Aleks i Dani, Španac Horhe Makeda. Kakav je plan, da li je i legendarni Talant Dujšebajev bio razlog zašto ste odabrali plavo-žuti tabor?
„Kjelce pravi novi, mlađi tim. U planu je još nekoliko pojačanja. Pričao sam mnogo puta sa Talantom. On je bio uporan, imao je želju da dođem. Sigurno je čast raditi sa takvim stručnjakom“.

Da li će biti mali šok za porodicu, suprugu i dvoje dece, preseljenje iz velegrada od 3.700.000 stanovnika u gradić od 200.000, druga država, jezik...
„Sigurno je će promena da bude teška, toga sam svestan. Tek smo se poslednjih godinu-dve baš navikli na život u Berlinu. Bila je tu i korona, taj stres... Deca su sada porasla“.

"MARSENIĆ I SREĆAN I TUŽAN ZBOG MENE, PERIĆ OSTAJE U BERLINU"

Šta kaže dugogodišnji saigrač u Berlinu i reprezentaciji Srbije, Mijajlo Marsenić?
„On je u isto vreme i srećan i tužan. To je sport“.

Sarađivali ste u Vardaru i Berlinu sa legendarnim srpskim asom Dejanom Perićem. Da li vam se putevi razilaze?
„Da, Dejan ostaje u Berlinu. U klubu su prezadovoljni njegovim radom, kako napreduje Lase Ludvig. Ostaće da radi s njim i novim golmanom“.

Berlin najavljuje još jači tim. Dogovoren je od 2027. godine Simon Pitlik iz Flensburga, pominje se i Dika Mem iz Barselone. Kako gledata na to?
„Drago mi je da klub želi da ostane na top nivou i još podigne letvicu. Pitlik dolazi, ne znam za Mema da li je to gotovo ili ne, ali u ovom slučaju ja to nisam tada znao, gledao sam sebe, moju karijeru, šta je najbolje za mene. Igrao sam s najboljim igračem na svetu, Matijasom Gidselom. Fokus mi je da što bolje branim do kraja sezone, da se novim trofejima oprostim od kluba“.

Obično kažu da su golmani kao vino, što stariji, to bolji. Imal li razlike kako gledate na rukomet sada ili recimo pre sedam-osam godina?
„To se kaže zbog tih situacionih ponavljanja. Naravno, sa godinama i iskustvom dolazi te stvari, da znaš kako treba da se postaviš u datom trenutku, kako da se nosiš sa pritiskom u finišu, kada znaš da od tebe zavisi mnogo toga. Kao što sam rekao, ja pravim sam sebi najveći pritisak. Kad sam branio u Vardaru nisam o tome razmišljao. Bio sam mlad, na početku karijere, nisam imao šta da izgubim. Sada mogu, znam da više faktora odlučuju, drugačije gledaš, pokušavaš uvek da izvučeš pouke, naučiš iz grešaka“.

Uskoro kreće rukometna euforija. Posle propuštanja Svetskog prvenstva prošle godine, opet smo na velikom takmičenju, Evropskom prvenstvu u danskom Herningu, ali... Opet na novom početku. Od januara 2024. godine do danas, mnogo turbulencija. Raul Gonzales je posle Tonija Đerone i njegovom troipogodišnjeg mandata treći kormilar našeg nacionalnog tima. Kratko su bili na klupama Boris Rojević i Dalibor Čutura. Šta možemo da očekujemo u Danskoj?
„Nisam imao priliku da radim sa Raulom, ali sam čuo lepe stvari od njemu. Sigurno veliko ime na klupi. Srećan sam što ću da radim s njim i nadam se da će da izvuče najbolje od nas. Grupa je teška, Španija, Nemačka i Austrija, ali cilj mora da nam bude da prođemo u narednu fazu, da odmerimo snage s najboljim selekcijama Evrope, da vidimo gde smo. Naše želje su velike, često smo na proteklim prvenstvima pregoreli“.

Nemanja Ilić i Dejan Milosavljev (©MN Press)

Pobeđivala je vaša generacija velike svetske sile – Francusku, Norvešku, dva puta Španiju, ali u kvalifikacijama za EP i baražu za SP, ali ne i na velikim takmičenjima. Činjenica je da nam ne odgovara turnirski sistem na svaka dva dana. Može li to da se promeni u januaru?
„Rezultati govore da je tako, da nam dosad nisu odgovarale utakmice na svaka dva dana. Jesmo pobeđivali i velike reprezentacije, ali kada je bilo tri-četiri dana između duela, kad imaš vremena da se spremiš. Mi Srbi, Balkanci, smo veoma emotivni, a to nas je koštalo. Uvek idemo svom snagom, bez zadrške, umesto da nekada sačuvamo energiju za naredne utakmice. I u Minhenu na EP prošle godine, mi odigramo na premijeri nerešeno sa Islandom, meč koji smo morali da dobijemo. Onda ne možemo da spavamo do pet ujutru. Premotavaj film, istrošiš se i fizički i emotivno i nisi spreman maksimalno za sledeću utakmicu. Na nama je da to ispravimo. Mislim da imamo iskustvo, da moramo na tome da radimo, svi od selektora, stručnog štaba, nas igrača kako bismo bili bolji kako šampionat odmiče, a ne suprotno“, zaključio je Milosavljev.