Kako je počela Tijana Bošković... „Baksuz“ sa karatea koji nije hteo prezime Boškoglu

Kada se Tijana Bošković sa 17 godina pojavila u reprezentaciji Srbije, počela je druga era u istoriji srpske ženske odbojke. Jedna uspešna generacija je polako silazila sa scene, a spremala se druga koja će baciti pod noge Evropu i svet.

Otkako je debitovala za Srbiju na SP 2014. godine, Boškovićeva je postala lider reprezentacije koja je u narednih devet godina osvojila devet medelja sa velikih takmičenja od čega čak četiri zlatne. Čudesna Bilećanka je okrenula točak istorije srpskog sporta i postala idol devojčica širom Srbije, regiona i sveta.

Nijedan trener, pa čak ni Zoran Terzić, nisu preuzimali zasluge za ono što je Tijana postala. Svi uglavnom kažu da su u njoj videli nešto što se rađa jednom u 100 godina i da su samo pripomogli da fantastična Hercegovka ne skrene sa puta za koji je predodređena.

A odbojkašica je postala igrom sudbine. U gradu koji do tada nije imamo nikakvu odbojkašku tradiciju ili školu. Tijanine početke i anegdote iz perioda detinjstva je u emisiji televizije K1 ispričao njen otac Ljupko Bošković.

„Odbojkašica je postala sticajem okolnosti. Prvo je počela da trenira karate, došla je do plavog ili smeđeg pojasa... Međutim, iznenada je izrasla, a starija ćerka je tada krenula na odbojku. Kao svaka mlađa ćerka, ona je krenula za njom, iako je ova terala i borila se da ne krene njenim stopama. Međutim, tadašnji trener Zoran Vidaković, uključio je u tim sa starijim devojkama. Bila je baš je mršava, ali je on tu nešto prepoznao. Posle nekog vremena se izjednačila sa onima starijim od sebe. Sa te stručne strane, nisam mogao da prepoznam da će ona biti dobra. Ti ljudi su razne stvari gledali od koordinacije, brzine... Čak i dužinu potkolenice su merili, koliko će da naraste, pa da li udara desnom ili levom rukom. Jedan moj prijatelj iz Ljubinja, koji je dugo u odbojci, Đoko Likić je odmah za nju rekao da će biti korektor“, kaže Ljupko za K1 koja ga ja posetila u Bileći.

On je bio odličan fudbaler na lokalnom nivou, pa je i Tijana povremeno volela da udari loptu nogom.

„Uh, kada je bila mala, bila je baksuz što bi mi rekli. Tukla se i igrala non-stop sa muškarcima. Ima jedna scena, kada je već bila reprezentativka u mlađim kategorijama BiH. Prolazim ja, idem u kafić blizu škole, deca rade fizičko i ja čujem njen glas. Tu ima oko stotinu dece, muškarci igraju fudbal, devojčice odbojku. Ja je tražim sa devojčicama, nema je. Kad ona igra fudbal sa muškarcima?! Kaže da joj je fudbal bio interesantniji, iako je već igrala odbojku“.

Ali za odbojku je bila predoređena. Već tada je igrala protiv starijih devojčica od sebe i regionom se odmah proširio glas o čudu iz Bileće.

„Kad su ljudi iz odbojke počeli da govore da je talentovana, tada smo i mi počeli da idemo na utakmice. Ja sam čak išao i na treninge. Ljudi iz Turske su na Balkanijadi u Baru primetili njen talenat. Bio je to moj prvi susret sa stranim faktorom. Konkretno, zainteresovan je bio Galatasaraj, gde su igrale dve naše reprezentativke Vesna Čitaković i Ivana Đeriliso. Zove me jedan dan Vesna, da dođemo turistički, kako bi se Tijana upoznala sa treninzima i ekipom. Tada je počelo da se priča i o mlađim kategorijama reprezentacije Turske. Shvatio sam da je već postalo ozbiljno, ali je zakon u Turskoj bio, da mora da se menja prezime. Tako da bismo se prezivali Boškoglu ili tako nešto“, otkriva Ljupko.

Uprkos kasnijim uspesima i slavi, Tijana je ostala ona ista devojka iz komšiluka koja svake godine deo odmora provede u svojoj Bileći i druži se sa istim ljudima sa kojima je odrasla.

„Jedan dečko iz komšiluka, sa kojim je Tijana odrasla, došao je sa papirom da mu ona da autogram. Kaže mu ona: ‘Milutine, šta si poludeo, to sam ja Tijana‘. Ovde u svom rodnom kraju je veoma opuštena i jako voli da dođe“, rekao je Ljupko Bošković u emisiji Prvi red čiji drugi deo je na programu večeras.