Ko igra kod kuće, ima vetar u leđa: Italijani preko Dejana Savića i Crne Gore do zlata

Retko gde sudije mogu toliko da utiču na krajnji ishod kao u vaterpolu. I manje-više se zna: kod igra kod kuće, ima vatar u leđa. Neko veći, neko manji. Vladimir Vujasinović imao je primedbe na arbitražu posle polufinala Mediteranskih igara, zasigurno ni u Crnoj Gori posle finala nisu najsrećniji. Vrlo brzo će te priče pasti u drugi plan, do nekog narednog turnira, a zanavek će ostati zapisano da je Italija bila najbolja u Tarantu.

Krajem prošlog veka svezala je het-trik na Mediteranskim igrama, potom bila domaćin u Bariju, ali je tu, ipak, zlato odnela Jugoslavija tako što je dobila Hrvatsku u finalu. Nisu ispunili očekivanja italijanski vaterpolisti tada u Bariju, nisu ni u Peskari, oba puta dogurali su do polufinala, ali su sada u Tarantu preko Dejana Savića i Crne Gore stigli do zlatne medalje – 18:14.

Drugačija je bila utakmica od one između Srbije i Italije, jer u većem delu finala Mediteranskih igara vodio je sastav Alesandra Kampanje. Uspela je Crna Gora na početku da se vrati iz minusa, ponajviše zahvaljujući Vasiliju Radoviću. Bio je prvi strelac tima zajedno sa Strahinjom Gojkovićem, obojica su u četiri navrata pogađali metu…

Ali, zato je bio dobro čuvan Balša Vučković, zaustavljen je i Dušan Matković, dok se s vremena na vreme prostor otvarao Danilu Stuparu i Matiji Sladoviću. Koristili su ga, međutim, škripalo je u odbrani. Hendikep za Dejana Savića i crnogorsku reprezentaciju bio je isključenje levorukog Đura Radovića. Bilo je s pravom zamene.