S. TanasićVažno je u životu imati kičmu, srpski vaterpolisti je imaju
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | čet. 07.05.26. | 18:08
Na omalovažavanje se ne odgovara skretanjem pogleda, niti zabijanjem glave u pesak
Kada nekoga jednom pokušate da ponizite, ako imalo drži do sebe, drugu priliku za saradnju neće vam pružiti. Odbijanje da se pruži ruka je nešto najmanje što osoba može da uradi. Ne treba i ne sme da dođe do ponovnog zajedničkog delovanja. Jer, onaj koji vas jednom kinji i degradira – opet će to uraditi. I biće gore.
Velika većina srpskih vaterpolista je u proteklim godinama prošla kroz Novi Beograd, na dnevnom nivou komunicirali su sa Slobodanom Sorom (u to vreme direktor ili sportski direktor kluba, sada predsednik Vaterpolo saveza Srbije) i neki od njih imaju loša iskustva. Nisu želeli da im se ponove.
Izabrane vesti
Da biraju ko će biti predsednik Vaterpolo saveza Srbije nisu mogli (dobio je podršku klubova i delegata, a nakon njegovih izlaganja prethodnih dana svi oni koji su glasali „za“ treba da se zamisle i stave prst na čelo), ali mogu da izaberu hoće li da rade sa Slobodanom Sorom i ljudima kojima je okružen.
Izabrali su. Kratko i jasno – ne.
Postupili su na sličan način kao i čovek koji ih je tokom minule dve godine vodio do olimpijskog i evropskog zlata. Uroš Stevanović je u petak podneo neopozivu ostavku, a većina srpskih reprezentativaca, njih 11 od 15 koji su igrali na Evropskom prvenstvu, danas su se oglasili zajedničkim saopštenjem. Opširnim, ali sa prilično preciznom porukom: neće igrati za državni tim dok je na njegovom čelu Slobodan Soro.
Potpisnici saopštenja su kapiten Nikola Jakšić, Radoslav Filipović, Dušan Mandić, Strahinja Rašović, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić, Radomir Drašović, Nemanja Vico, Nikola Dedović, Petar Jakšić, Viktor Rašović. Nema isključivo momaka koji su trenutno članovi Novog Beograda, kluba u kome je Slobodan Soro sve ove godine blizak saradnik Aleksandru Šapiću koji vuče konce, a to su Miloš Ćuk, Vasilije Martinović, Milan Glušac i Nikola Lukić. S obzirom na to gde igraju je donekle i razumljivo da se njihova imena nisu pojavila. Ali, samo donekle...
(©Starsport)Većina onih koji iza sebe imaju najveća sportska ostvarenja odlučila je da ne ćuti na omalovažavanje i diskreditovanje njihovih uspeha, što izlaganja Slobodana Sora tokom prethodnih dana jesu bila. Reći da su evropsko i olimpijsko zlato više trenutak inspiracije nego dokaz je baš to – unižavanje nečijeg mukotrpnog, višegodišnjeg rada.
Slobodan Soro bi kao neko ko je bio u istim tim bazenima predstavljao dve reprezentacije – srpsku i brazilsku – trebalo da zna koliko su takve izjave neprimerene i nepotrebne. Osim ukoliko im cilj nije bio da proizvedu efekat kakav su proizvele. Po srpski vaterpolo poguban.
Svako ko je nekada predstavljao Srbiju i slušao državnu himnu zna koliko je teško povući potez kakav su povukli srpski vaterpolisti. Dušan Mandić je već jednom imao mučno leto, baš posle svega što ga je zadesilo u Novom Beogradu, gde je pre tri godine bio izopšten iz svih aktivnosti. Sada će još njih desetorica, ako njihovo povlačenje iz reprezentacije ne dovede do veleobrta i povuče raspisivanje novih izbora za predsednika Vaterpolo saveza Srbije.
Koliko god bilo teško u ovakvoj ili sličnim situacijama, važno je u životu pokazati da imaš kičmu. Jer, takve stvari te čine čovekom. Srpski vaterpolisti je imaju. Ovakav njihov postupak pravi je primer.
Nekada je bitnije od onoga na terenu, iliti u ovom slučaju u bazenu, ono što se pokaže i(li) uradi van njega.