Zasad su mi svi zubi na mestu!

Srpski hokej u 2014. slavi 75 godina zvaničnog postojanja. Tog 1. januara 1939. Međunarodna hokejaška federacija (IIHF), kao svoju 26. članicu, primila je tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, čiji je pravni naslednik, posle raspada više država u međuvremenu, ostao Savez hokeja na ledu Srbije. Povodom ovog jubileja IIHF je našoj zemlji dodelio organizaciju seniorskog Svetskog prvenstva Divizije II grupe A koje će od danas do 15 aprila biti održano na ledu beogradske dvorane Pionir.

Deo istorije srpskog hokeja na predstojećem SP postaće i Andrej Cvik, trenutno naš najtalentovaniji igrač i nekadašnji kapiten juniorske reprezentacije (igrači do 18 godina). Ovaj tinejdžer iz Subotice za Mozzart Sport otkriva zbog čega je u zemlji u kojoj fudbalski giganti poput Crvene zvezde i Partizana jedva sastavljaju kraj s krajem, zaluđen za sport koji je na amaterskom nivou, a istovremeno, realno, opasan po život!

Inače, Andrej je ne tako davno muzičku školu zamenio za "jurnjavu i tuču" po ledu! Nikako ne ide jedno s drugim, pa smo našeg sagovornika na početku upitali – zašto hokej?
"Mama je kriva!", kaže uz smeh krilni napadač mađarskog Ujpešta.
"Ona me je vodila na umetničko klizanje, volela ga je i želela da i ja naučim da klizam. Posle naših termina treninge su imali hokejaši koje sam često gledao. Svidelo mi se jako šta rade i jedanput sam jednostavno ostao na ledu duže, da probam s njima. Posle toga nije bilo nazad."

Kako je to mama prihvatila, s obzirom da je ogromna razlika između klizanja i opasnosti koje donosi hokej?
"Nije joj bilo svejedno, ali me je podržala. Videla je koliko volim hokej i stala je uz mene."

A tata?
"On sluša mamu, a-ha-ha... Šalim se, čitava porodica me podržava, tu su uvek za mene. Imam stariju sestru koja studira u Beogradu i ona je prva koja kaže da ću ja 100 odsto uspeti!"

Kažu da je za hokejaše bitno da imaju dve stvari – petlju i dobrog zubara?
"Zasad su mi svi zubi na mestu (ponosno nam je i pokazao Andrej, prim. aut.). Hrabrost i srčanost je nešto što je valjda potrebno u svakom sportu. Uvek se trudim kada izađem na teren da dam sve od sebe, da budem najbolji što mogu. Zube još nisam lomio, zato mama kaže da odem što pre kod zubara i ostavim svoje prave otiske, da mi se nađu kada mi zatrebaju."

Šalu na stranu, tek u poslednjih nekoliko godina se ozbiljno govori o opasnosti koje nose kontakt sportovi?
"Imao sam pre nekoliko nedelja prvu ozbiljniju povredu – zaradio sam potres mozga. Bila je to jedna rutinska akcija, gde se praktično podrazumeva da krilo, pozicija na kojoj ja igram, mora da primi udarac. Iskreno, nije mi bilo svejedno kada sam se posle kraće pauze vratio na led. U prvim trenucima okretao sam se stalno iščekujući neki novi start, međutim, brzo sam sebi to izbio iz glave. Ne možeš da igraš sa strahom, jednostavno nemaš vremena za razmišljanje. Zaletaće se na mene još nebrojeno puta, dobijaću mnogo jakih udaraca, verovatno će mi i izbiti zube, ali prihvatio sam da je to cena moje ljubavi."

"NISU SAMO FIZIKALIJE BITNE"

Sa svom opremom na sebi, hokejaši deluju korpulentno. Nekako se podrazumeva da su to fizički impresivni ljudi?
"Nije baš tako, evo pogledajte mene. Šalim se, ja sam jedan od najmanjih igrača, nisu fizikalije sve, bitno je da li znaš da igraš. Za mene je najvažnija brzina, jer je upravo tu razlika između nivoa igranja, juniorskog i seniorskog, odnosno ovog gde je srpski hokej i onog u KHL, NHL... To i naravno u kontaktu koji je kako napreduješ sve jači i jači."

Ti si upravo na prelasku iz juniorske u seniorsku konkurenciju?
"Ovo mi je druga sezona u Ujpeštu, gde još uvek igram za juniorski tim, ali sam sa nepunih 18 godina debitovao za seniore. Sam odlazak u Mađarsku mi je pomogao, jer sam počeo da treniram u jačoj konkurenciji sa svojim vršnjacima, a tek koliko napreduješ kada si sa starijima... Evo u samo nekoliko nedelja priprema za seniorsko SP mnogo sam naučio od starijih drugara iz reprezentacije."

Bitan deo tvog napretka u karijeri bio je i odlazak od kuće. Pre Mađarske, bila je selidba iz Subotice u Novi Sad?
"Zvali su me tada ljudi iz NS Starsa, rekli su da prave tim i da će mi plaćati stan i hranu. Porodica me je podržala i preselio sam se iz Subotice u Novi Sad, zajedno sa Dominikom Plavšićem. Bili smo tamo godinu dana, išao sam u gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj. To je najteža škola na svetu, ali moram da se pohvalim da sam bio dobar đak, a-ha-ha… Kada se priča u Novom Sadu raspala, Dominik i ja kontaktirali sam ljude iz Ujpešta, jer smo znali da postoji ta srpska gimnazija Nikola Tesla u Budimpešti u koju su i ranije išli naši klinci da se školuju i igraju hokej. Ove sezone nas je bilo trojica u ekipi, bio je tu i Relja Radosavljević. Ako mislite da tu ima nekih para – nema! Imamo samo bolje uslove za rad nego ovde. Sada je vreme za novi korak."

Kakve su dalje ambicije?
"Realan sam i znam gde je hokej u Srbiji, kao i gde sam ja. Voleo bih da dostignem određeni nivo igranja, da na primer budem deo nekog ambicioznog tima iz EBEL lige. Znam da neću zaraditi mnogo para, samo želim da igram što duže i što bolje. Bilo bi super i da uspem da steknem neko dobro obrazovanje. Međutim, sada ću pauzirati godinu u školovanju, pa ću pokušati da pronađem angažman negde u Americi, Kanadi ili Švedskoj. Ići ću uskoro na neke kampove u Kanadu i tamo pokušati da skrenem pažnju skauta. Mada bih više voleo da nastavim da igram negde u Evropi, da budem bliže kući."

Izabrao si život profesionalnog sportiste, a još si tinejdžer? Da li stižeš da uživaš u uobičajnim stvarima za klince tvojih godina – fudbal, igrice, devojke…?
"Video igrice ne volim, sa Fejsbukom se završava moje korišćenje kompjutera. Nađe se tu i neka devojka (smeh, prim. aut.). Imam devojku u Mađarskoj. A fudbal baš volim da igram, naravno kada mogu. Volim i da gledam kada stignem i to baš mali fudbal, tačnije futsal. Tek nedavno sam shvatio koliko gubimo od normalnih stvari koje rade naši vršnjaci. Evo prošle godine bili su aktuelni ti 18. rođendani koje sam ja uglavnom propustio. Moji drugari van hokeja vikendima su slavili, a ja sam bio u autobusu, išao na utakmice ili se vraćao sa njih. Znam da gubim dosta, ali opet kada uradim nešto lepo u hokeju, to ne može da se meri ni sa čim na svetu!"

"ESTONIJA ISPRED SVIH"

Nečem lepom se nadaš i na predstojećem Svetskom prvenstvu?
"Nadam se da ću debitovati za seniorsku reprezentaciju u zvaničnim mečevima. Znam da sam još mlad i neiskusan za neku baš ozbiljnu ulogu, ali želeo bih da dobijem šansu da pokažem šta znam. Mnogo volim da igram za reprezentaciju zbog timskog duha, jer sam video preko kako nema takvog drugarstva kao kada se mi skupimo. Zato sam uvek motivisan da dam svoj maksimum, jer uživam igrajući sa mojim drugovima za svoju zemlju!"

Šta može Srbija na šampionatu u Beogradu?
"Mislim da možemo da se borimo za neko od prva tri mesta. Objektivno, Estonija je ispred svih i ona je prvi kandidat za plasman u viši rang. Mi bi trebalo da se borimo sa Belgijom za drugo i treće mesto. Island je takođe neugodan, ali trebalo bi biti obazriv i sa ostalim protivnicima, Australijom i Izraelom. Veliki hendikep je povreda našeg najboljeg strelca Marka Sretovića koji je slomio ruku u prijateljskom meču sa Ferencvarošem. Opet igramo kod kuće, nadam se da će nas ljubitelji hokeja u Beogradu podržati, a mi ćemo se potruditi da ih ne obrukamo!"

SISTEM TAKMIČENJA NA SP

Pod sloganom "Najbolji hokej je u Beogradu! Ludo i brzo!", Svetsko prvenstvo Divizije II, Grupe A (četvrti rang takmičenja) igra se po jednokružnom ligaškom sistemu (svako sa svakim) u ledenoj dvorani hale Pionir. Najbolje plasirana selekcija obezbediće plasman u viši rang takmičenja (Divizija I, Grupa B), dok se najslabiji tim seli u Diviziju II, Grupa B.

Svečano otvaranje Svetskog prvenstva u Beogradu je u danas u 19.45.

Sreda, 9. april: Srbija – Belgija (20.30)
Četvrtak, 10. april: Srbija – Izrael (20.00)
Subota, 12. april: Srbija – Estonija (20.00)
Ponedeljak, 14. april: Srbija – Island (20.00)
Utorak, 15. april: Srbija – Australija (20.00)

Piše: Miloš Šakan, komentator TV Arena sport

(Foto: Branko Starčević, MOZZART Sport)